Četvrtak, 27.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Investicije najveće, a rast najniži u regionu

Zbog činjenice da je priliv stranih investicija u Srbiji iznosio rekordnih 2,59 milijardi dolara Svetska banka nagradila našu zemlju
(Фото Пиксабеј)

Posle Dušana Vujovića, koga je nedavno časopis „Global market” proglasio za najboljeg ministra finansija, novim priznanjem može da se podiči i njegov kolega ministar privrede Goran Knežević. Svetska banka proglasila je Srbiju za najbolju zemlju u jugoistočnoj Evropi po kriterijumu sprovedenih reformi na osnovu kojih je postala privlačnija stranim investitorima.

Kako se našoj zemlji dogodio svojevrstan ekonomski paradoks da je prva na regionalnoj listi kada se radi o prilivu stranih investicija, dok je na poslednjem mestu kada je reč o privrednom rastu?

Pre nekoliko dana Milan Trivunac, državni sekretar u Ministarstvu privrede, pohvalio se da je naša zemlja u prvih sedam meseci ove godine privukla 1,2 milijarde evra direktnih stranih investicija, što je više nego sve ekonomije zapadnog Balkana zajedno. Ono što nije rekao jeste da je privredni rast Srbije najniži u regionu.

 Dok je državni sekretar bio na putu za Beč, gde je primio ovo priznanje, šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Stiven Ndegva je drugog dana Ekonomskog samita čestitao ministru finansija na ostvarenom uspehu u reformama, ali i dodao da je našoj zemlji neophodna nova strategija privrednog rasta. Jer, u prethodnih pet godina prosečan rast privredne aktivnosti iznosio je 0,5 odsto.

Prema podacima Unktadovog izveštaja o stranim investicijama, Srbija je prošle godine ostvarila priliv stranih ulaganja od 2,59 milijardi dolara. Istovremeno zemlje jugoistočne Evrope ukupno su apsorbovale 4,39 milijardi dolara. To znači da je Srbija zaista pojedinačno imala veće investicije nego Albanija, Bosna, Crna Gora i Makedonija zajedno. Najniži priliv stranog kapitala prošle godine imala je Crna Gora – oko 270 miliona dolara. Priliv prekograničnih ulaganja u susednoj Bosni i Hercegovini bio je tek nešto malo veći i iznosio je 273 miliona dolara. Ipak, kada se u Unktadovom izveštaju pogleda mapa ovog dela Evrope, može da se vidi i to da je jedna zemlja iz susedstva, a to je Rumunija, ostvarila mnogo veći priliv stranih investicija od nas – 4,33 milijarde dolara. Istovremeno, rast privredne aktivnosti u Rumuniji iznosio je šest odsto.

Prema procenama ekonomista upravo je rast veći od šest odsto neophodan Srbiji da bi dostigla razvijene zemlje EU.

 Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, upozorava da je kod nas ukupan udeo investicija u bruto domaćem proizvodu (BDP) nizak i prošle godine je iznosio 17,7 odsto.

– Da bi došlo do značajnijeg ubrzanja privredne aktivnosti taj udeo mora da bude najmanje 20 odsto – kaže Nikolić.

Ima i ekonomista koji smatraju da stopa investicija treba da dostigne 25 odsto. Nikolić dodaje da su ova ulaganja značajan izvor rasta i da je njihov udeo u BDP-u prošle godine iznosio pet odsto, što je značajno u odnosu na susedne zemlje.

– Međutim, neophodno je i povećanje državnih ulaganja koja su prošle godine iznosila svega 3,3 odsto. Država mora više da investira, ali ne može se očekivati da udeo kapitalnih investicija bude 10 odsto. To je nemoguće. Taj rast moraju da povuku domaća ulaganja, a ona su trenutno na niskom nivou i iznose svega 9,2 odsto, što je nedovoljno – smatra Nikolić i dodaje da su posebno zapostavljena ulaganja u sektor građevinarstva.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, takođe smatra da je kod nas privredni rast nizak jer je ukupan udeo investicija mali.

– Strane investicije, za razliku od državnih i domaćih, daju značajan doprinos rastu. Procenjuje se da će ove godine njihov udeo u BDP-u iznositi šest odsto, što je više od uporedivih zemalja regiona. Međutim, ukupna stopa investicija, koja iznosi nešto manje od 18 odsto, među najnižima je u regionu – zaključuje Arsić.

Knežević: Reforme su nam se isplatile

Ministar privrede Goran Knežević izjavio je da je ova nagrada dokaz da je Vlada Srbije povukla hrabre reformske poteze. „Reforme nisu ostale nezapažene.”, rekao je Knežević.

U saopštenju Ministarstva privrede navodi se da su unapređeni investicioni ambijent i politika dodele sredstava podsticaja doveli do toga da samo u 2016. i 2017.  imamo zaključenih 38 ugovora o dodeli podsticaja, čija investiciona vrednost je 386,63 miliona evra, a ugovoreno je zapošljavanje najmanje 23.467 radnika.

Kao rezultat poverenja, koje su stekli u državu Srbiju, kako u pogledu regulative tako i efikasnosti administracije, 27 investitora, koji su već jednom ulagali, odlučili su da ulažu opet, u nekim slučajevima i po nekoliko puta, navodi se u saopštenju. Stopa nezaposlenosti je sa 26 odsto u 2012. godini, sada smanjena i iznosi 11,8 odsto.

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan
Nesto se tu ne slaze a neko po svemu sudeci i laze. Strane investicije su otvorile u Srbiji veliki broj radnih mesta za koja plate stizu direktno iz buđeta a mnoge strane kompanije su oslobođene i od poreza. Takva financiska resenja Srbiji ne donose nikakav novac a neke kompanije rade i na stetu Srbije ali se to vestim statistikama prikriva.
Брстислав Рисимовић
Очигледно да су те стране "инвестиције" непродуктивне, односно, шпекулативне. Одери и бежи. Монтажну халетину вам остављамо...
elektricar
Rast privrede Rumunije je na tom nivou zbog toga što je ta zemlja u evropskom delu najvažnija za NATO u strategijskim postavkama Zapada prema Rusiji, a ne zbog toga što su Rumuni nešto mnogo vredni i pametni. Sila i kapital nastupaju zajedno, to je valjda jasno.
Sve je u stvari jasno
Ja sam vec poslao komentar u kom sam objasnio zasto je rast mali. Iz nekog razloga Pilitika ga nije objavila, mozda zato sto nije na liniji. Sve u svemu ovo nije neka krupna filizofija, samo ni autor ni narucioci clanka nisu mislili na osnovne stvari: Ako govorite o rastu BNP, onda i investicije morate posmatrati u odnosu na BNP. U odnosu na njihov BNP male zemlje poput Crne Gore, Slovenije ili Albanije su ustvari privukle proporcionalno vise investicija nego Srbija pa im je zato i rast veci. Ovo logicno objasnjenje, medjutim, kvari sliku "lidera" u privlacenju investicija. Bas se pitam hoce li mi komentar sad proci.
Milisav
Zapadnjaci hvale svoga čoveka u Srpsko vladi,pa taj čovek je radio u Ukrajini i aktivno radio na njenom bankrotu.Da smo ozbiljna zemlja takav čovek nebi smeo biti i na znatno nižoj funkciji.A to da su i investicije i rast BDP-a tačni a nisu to za običnog čoveka nema nikakve veze ,to samo govori koliko gazde imaju više profita koje naravno da neće podeliti sa radnikom.Naprimer u Vjetnamu koja ima veću proizvodnju od Srbije žene rade u nike fabrici obuće za 60 dolara

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.