Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Štednja raste uprkos niskim kamatama

U domaćim bankama najviše „sitnih” uloga – do 500 evra
(Фото Пиксабеј)

Ne­de­lja šted­nje po­či­nje su­tra, a ono što je obe­le­ža­va to je da ban­ke u ve­ći­ni slu­ča­je­va ne ma­me kli­jen­te spe­ci­jal­nim po­nu­da­ma kao u ne­ka ra­ni­ja vre­me­na, već vi­še pri­ča­ju o zna­ča­ju šted­nje kao osi­gu­ra­nju za bu­duć­nost. 

Šted­nja u Sr­bi­ji ra­ste upr­kos ni­skim ka­ma­ta­ma. Pre­ma po­da­ci­ma Na­rod­ne ban­ke Sr­bi­je (NBS) tre­nut­no je na šted­nju po­lo­že­no 9,3  mi­li­jar­de evra.

U isto do­ba pro­šle go­di­ne de­vi­zna šted­nja je iz­no­si­la oko 8,5 mi­li­jar­di evra.

Sen­ku na po­da­tak o ra­stu šted­nje ba­ca to što je di­nar­ska šted­nja u pr­vih de­vet me­se­ci 2017.  sma­nje­na 1,8 mi­li­jar­di di­na­ra i sa­da iz­no­si 49,3 mi­li­jar­de di­na­ra. U NBS ka­žu da je to pr­vi pad „špa­ra­nja” u di­nar­skom zna­ku na­kon du­žeg pe­ri­o­da ra­sta. U po­re­đe­nju s kra­jem 2012.  ova vr­sta šted­nje ve­ća je go­to­vo tri pu­ta. 

U cen­tral­noj ban­ci po­na­vlja­ju po ko zna ko­ji put da je di­nar­ska šted­nja is­pla­ti­vi­ja od de­vi­zne. 

– Vi­še ka­mat­ne sto­pe na di­nar­sku u od­no­su na de­vi­znu šted­nju (na ko­ju su ka­mat­ne sto­pe bli­ske nu­li), ni­ska i sta­bil­na in­fla­ci­ja, po­stig­nu­ta i oču­va­na re­la­tiv­na sta­bil­nost di­na­ra pre­ma evru u pro­te­klih pet go­di­na, kao i po­volj­ni­ji po­re­ski tret­man pri­ho­da na di­nar­sku šted­nju (ne opo­re­zu­je se) u od­no­su na pri­hod na šted­nju u de­vi­za­ma (ko­ji se opo­re­zu­je po sto­pi od 15 od­sto) go­vo­re u pri­log ve­ćoj is­pla­ti­vo­sti šted­nje u do­ma­ćoj va­lu­ti – na­vo­de u NBS.

Ana­li­za is­pla­ti­vo­sti di­nar­ske u od­no­su na de­vi­znu šted­nju oro­če­nu na go­di­nu da­na uz pret­po­stav­ku za­na­vlja­nja šted­nog ulo­ga uve­ća­nog za ka­ma­tu (i uma­nje­nog za po­rez kod de­vi­zne šted­nje) uka­zu­je da je u po­sled­njih se­dam go­di­na bi­lo is­pla­ti­vi­je šte­de­ti u di­na­ri­ma. Pri­me­ra ra­di, šte­di­ša ko­ji je u sep­tem­bru 2010. po­lo­žio 100.000 di­na­ra na di­nar­sku šted­nju i sva­ke go­di­ne ob­na­vljao ugo­vor, do­bio je u sep­tem­bru 2017. go­di­ne oko 35.000 di­na­ra (ili sko­ro 300 evra) vi­še u od­no­su na šte­di­šu ko­ji je u istom pe­ri­o­du i uz iste pret­po­stav­ke po­lo­žio 100.000 di­na­ra u evri­ma na de­vi­znu šted­nju. 

Ono što šte­di­še sva­ka­ko naj­vi­še za­ni­ma je da li ima na­zna­ka da će se ka­ma­te po­ve­ća­ti ili će vre­me ni­skih ka­ma­ta po­tra­ja­ti.

– Ka­ma­te na di­nar­ske de­po­zi­te u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na su sma­nje­ne i u av­gu­stu su se u pro­se­ku kre­ta­le oko 2,5 od­sto za di­nar­ske de­po­zi­te roč­no­sti od jed­ne do dve go­di­ne, od­no­sno oko 4,4 od­sto za roč­no­sti du­že od dve go­di­ne. Ka­ma­te na de­vi­zne de­po­zi­te su ta­ko­đe re­la­tiv­no ni­ske, što je po­sle­di­ca ni­skih ka­ma­ta na me­đu­na­rod­nom fi­nan­sij­skom tr­ži­štu. U av­gu­stu ove go­di­ne, one su u pro­se­ku bi­le ni­že od ka­ma­ta na di­nar­sku šted­nju i kre­ta­le su se oko 0,5 od­sto za de­vi­zne de­po­zi­te roč­no­sti do go­di­nu da­na, od­no­sno oko 0,85 od­sto, ko­li­ko su ban­ke pla­ća­le na de­po­zi­te po­lo­že­ne na ro­ko­ve du­že od dve go­di­ne. Kre­ta­nje ka­mat­nih sto­pa na šted­nju u de­vi­znom zna­ku u na­red­nom pe­ri­o­du u ve­li­koj me­ri za­vi­si od od­lu­ka vo­de­ćih cen­tral­nih ba­na­ka i de­ša­va­nja na svet­skom fi­nan­sij­skom tr­ži­štu, ko­je ni­je mo­gu­će pred­vi­de­ti sa si­gur­no­šću. Ka­ko naj­ve­ći deo de­vi­zne šted­nje či­ni šted­nja u evri­ma, de­ša­va­nja u evro­zo­ni i bu­du­će od­lu­ke Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke ima­će zna­ča­jan uti­caj na kre­ta­nje ovih ka­mat­nih sto­pa. Pre­ma na­ja­va­ma zva­nič­ni­ka Evrop­ske cen­tral­ne ban­ke, ka­mat­ne sto­pe u evro­zo­ni će osta­ti ni­ske još ne­ko vre­me, pri če­mu je na­ja­vlje­no da će, ka­da se za­poč­ne sa po­ve­ća­va­njem ka­mat­nih sto­pa, to po­ve­ća­nje bi­ti po­ste­pe­no, ka­ko se ne bi iza­zva­li po­re­me­ća­ji na fi­nan­sij­skim tr­ži­šti­ma, od­go­va­ra­ju u NBS.

Ina­če, pro­se­čan iz­nos di­nar­ske šted­nje po šted­nom ulo­gu iz­no­si 42.000 di­na­ra. U struk­tu­ri šted­nih par­ti­ja pri­su­tan je ve­li­ki broj par­ti­ja sa ma­lim iz­no­som šted­nih ulo­ga – do 10.000 di­na­ra (91,2 od­sto ukup­nog bro­ja par­ti­ja) ko­ji či­ne sve­ga je­dan od­sto ukup­ne di­nar­ske šted­nje. Uko­li­ko se is­klju­če šted­ne par­ti­je po vi­đe­nju sa ma­njim iz­no­som de­po­no­va­nih sred­sta­va (do 10.000 di­na­ra), pro­seč­na vi­si­na di­nar­skog šted­nog ulo­ga iz­no­si 288.000 di­na­ra.

Slič­no je i kod de­vi­zne šted­nje, kod ko­je je pro­se­čan ulog dve hi­lja­de evra. U NBS na­vo­de da je u do­ma­ćim ban­ka­ma naj­vi­še „sit­nih” ulo­ga – do 500 evra (80,6 od­sto ukup­nog bro­ja ulo­ga), ko­ji po vred­no­sti uče­stvu­ju sa sve­ga je­dan od­sto u ukup­noj de­vi­znoj šted­nji. Sko­ro po­lo­vi­na ukup­ne de­vi­zne šted­nje od­no­si se na ulo­ge či­ja je vred­nost iz­me­đu 10.000 i 50.000 evra, dok „ve­ći” ulo­zi (pre­ko 100.000 evra) či­ne 14,3 od­sto ukup­ne de­vi­zne šted­nje.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Da stednja raste uprkos niskim kamatama je dokaz da u Srbiji trziste ''imovinskih sastojaka'' nije razvijeno. Svako se valjda seca ulaganja u vikendice i putovanja po inostranstvu dok su preduzeca isla u stecaj zbog nelikvidnosti. Na zapadu gradjani i institucije kupuju ''hartije od vrednosti'' umesto stednje kod banaka. Kako ce ko sastavljati moguce imovinske sastojke kako bi optimirao svoju imovinu kad nema pojma o mogucnostima niti njegova zemlja pruza takve mogucnosti? Srpska obsesija oko zemljsita odnosno nekretnina pokazuje isti nedostatak. Veruje se u ono sto moze da se vidi. Ali za preduzeca to znaci da su banke i drzava jedini ''izvori'' za njihove investicije. ''Kreditna ekonomija'' pretpostavlja da preduzimac posluje uzajmljenim sredstvima a njegove obligacije i deonice su za to svrhu najvaznija sredstva. Kako stvari stoje u Srbiji sa berzama ''kapitala''?
Ljuba
Ja lično sam se opekao sa deonocama poznatih kompanija na usa berzi.S hartijama sve je kocka. A sa kućom na zemljištu nema velikih iluzija.Uvek možete da prenočite i napravite roštilj.
Milan
A koliko je to Rublji?Sta je Dinar u Srbiji?Novcanik ipak nije u Moskvi.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.