Sreda, 07.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
62. SAJAM KNjIGA – INTERVJU: ILDEFONSO FALKONES, pisac

Barselona je u opasnosti zbog sitnih interesa

Radnja mog novog romana smeštena je u četvrt punu gotskih građevina, gde se nalazi prva bolnica u Evropi „Santa Kruz”, i gde je medicina zaista počela da leči
Читалац саосећа са обичним људима о којима волим да пишем, јер тај „мали” човек бори се за своју породицу, ради од јутра до мрака Илдефонсо Фалконес (Фото: Лагуна)

Ildefonso Falkones , autor bestseler romana „Katedrala na moru” iz 2008. godine, kao i novog dvotomnog nastavka ove priče „Naslednici zemlje”, u izdanju „Lagune” i u prevodu sa španskog Ivane Nikolić, bio je gost svog izdavača i 62. Međunarodnog beogradskog sajma knjiga. Glavni junak „Katedrale na moru” Arnau Estanjol, koji je učestvovao u izgradnji crkve, sada je moćan čovek. On je zaštitnik Uga Ljora, koji sanja da postane brodograditelj, i koji je prinuđen da bira između odanosti prijatelju i preživljavanja.

Ildefonso Falkones živi u Barseloni sa suprugom i četvoro dece, po profesiji je advokat. Sa sedam milona prodatih primeraka knjiga, postao je jedan od najpopularnijih španskih pisaca u svetu.

U vašem romanu „Katedrala na moru” glavni junak čovek je iz nižeg staleža koji napreduje i čak postaje moćan. Da li ste paralelno sa rastom katedrale hteli da prikažete i uzrastanje jednog malog čoveka?

Iz dva razloga volim da pišem o običnim ljudima. S jedne strane, čitalac saoseća sa takvim svetom, jer taj „mali” čovek bori se za svoju porodicu, radi od jutra do mraka, u njemu ima mnogo toga što svi imamo i zbog toga ga prepoznajemo. Mislim da je to jedan od razloga zbog kojih čitaoci vole moje knjige. S druge strane, likovi te vrste jako su pogodni da se oko njih stvori ambijent, koji će pomoći da prikažemo život određene epohe, a u ovom slučaju to je srednji vek. Taj mali čovek može da postoji u bilo kojem okruženju. Ako pišete o Napoleonu Bonaparti, njega sigurno nećete staviti u neku srednjevekovnu tavernu, jer on se tamo neće uklapati. Ovaj mali čovek hoće. Na kraju krajeva, upravo iz razloga što je nevidljiv i deo je svakodnevice, prijemčiv je svakom čitaocu.

Temelj vaših romana su istorijski izvori, ali koliko je u vreme srednjeg veka bilo realno da se čovek iz nižeg staleža uspne na poziciju najviđenijeg čoveka Barselone i da ostvari „srednjevekovni američki san“?

To možda i jeste bio recept kojim sam bio rukovođen, ali ne baš tako zdravo za gotovo. Uostalom, u to doba mnoge stvari su zavisile od kraljevske volje, i naposletku, glavni lik ovog romana mi je kroz decenije, koliko se njime bavim, omogućio da prikažem različite slojeve društva tog razdoblja. Svi ti „skokovi” u više slojeve bili su vrlo precizni, najmanje je bio moguć prelazak u plemstvo. Objašnjenje za to je upravo kraljevski milje, jer je plemiće imenovao kralj, te to nije moglo da se desi voljom nekog drugog.

I u dvotomnom nastavku „Naslednici zemlje” pratimo običnog čoveka na njegovom putu. U kojoj meri je katedrala i dalje simbol tog sveta?

U „Naslednicima zemlje” bazilika o kojoj govorim već je izgrađena, ona je i dalje simbol, ali više nema tu snagu. Prisutna je u neku ruku pasivno, pošto je gradnja, okosnica prvog romana, završena. Radnja mog novog romana smeštena je u četvrt punu gotskih građevina, gde se nalazi prva bolnica u Evropi „Santa Kruz”, i gde je medicina zaista počela da leči. Ranije su bolnice bile mesta umiranja, sada ljudi dolaze u bolnice da bi bili izlečeni. Naposletku imam tu novu liniju koju provlačim kroz ovaj novi roman, a to je vino. Zanimaju me gajenje loze, konzumacija, istorijske činjenice vezane za vinarstvo, naravno i avanture glavnih junaka.

Da li time rušite i mit o srednjem veku kao o isključivo mračnom periodu?

U pravu ste. U ovom trenutki snima se serija po mojoj knjizi i jedna od stvari koje sam tražio jeste da ne bude mračna. Zamolio sam da fotografija bude svetla, iz razloga što smo već umorni od vizije srednjeg veka kao siromašnog i skučenog perioda tame i prljavštine. Barselona je u to doba bila slobodna, kao Venecija, bogata i prosperitetna kao Piza ili Đenova. Taj niz bogatih gradova razlikovao se od srednjekovnog mračnjaštva. Simbol srednjeg veka nije uvek feudalac, gospodar koji maltretira podanike, mada ima i toga u mojim knjigama. Ja pišem i o slugama, o ropstvu, bilo je toga i u Kataloniji, ali pokušavam da dočaram činjenicu da je Barselona bila izuzetno napredan grad, poput velikih italijanskih gradova, da su tu vladali obilje i različitost. Iz Barselone, o kojoj pišem, mnogi su pobegli, međutim, taj grad je dozvolio da onaj ko pobegne od svog gospodara na jedan dan ili jednu godinu, stiče slobodu. Ista ta Barselona borila se protiv feudalizma upravo tom mogućnošću koju je ostavljala. To je zanimljiv podatak.

Čitamo u vašoj prozi o tome kako je inkvizicija proganjala Jevreje, templare, katare, čitamo o uticaju islama, o bogatstvu različitih kultura, ali i o progonima...

Bogatstvo kulture bilo je očigledno i sveprisutno, ljudi su živeli na istom prostoru i u istom gradu. Ali, daću vam primer Toleda. Postoji tobožnja istorijska činjenica da je to bio grad kulture, u kojem su zajedno živeli muslimani, Jevreji i katolici. Međutim, ja sam uveren da nikada tako nije bilo, da je uvek jedna od tih kultura bila podvrgnuta drugima i da nikada nisu mirno i ravnopravno živeli svi zajedno. Vidimo da to ni danas nije slučaj. Barselona je uvek bila katolički grad i Jevreji su bez sumnje bili proganjani, bili su podvrgnuti katoličkom mučenju. Imamo i primer juga Španije, gde su pored hrišćana živeli i muslimani, koji su takođe doživeli progon. To je bila stvarnost Španije i srednjeg veka. Nemoguće je govoriti o kulturnim vrednostima tog perioda bez uzimanja u obzir religije, koja je uvek sve nadjačavala.

Koliko je dokumenata inkvizicije sačuvano?

Postoji ogromna dokumentacija i neiscrpni su izvori. Mnogo toga je sačuvano, sva pravosudna akta, takođe.

Kako proživljavate pokušaj otcepljenja Katalonije?

Mislim da je reč o totalnoj katastrofi kada je u pitanju Barselona. Pre svega taj grad i ta pokrajina moraju da idu dalje i da prevaziđu probleme. Kada je reč o separatistima, ja to doživljavam kao običnu endogamiju. Kako njima nije jasno da je reč o progonima, da će nastradati deca i mladi, kako ne razmišljaju o političkom riziku i o budućnosti svoje dece, što me najviše brine kada pomislim na svoju decu. Niko nije smeo da dozvoli da taj univerzalni svet jednog divnog grada dođe u situaciju da zbog sitnih interesa sve nas dovede u opasnost.

Kada biste imali vremeplov, da li biste se vratili u vreme o kojem pišete?

Ipak bih ostao ovde.

Komentari9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

gori lampa i u lampi vuna...
i dan danas barcelona je lose osvetljena...kad iz valencije,naprimer,dodjete u bcn. cini vam se kao da je osvetljena petrolejkama...
Ljilja K.
Ovo potezanje srpske istorije za svaku sitnicu postaje malo naporno. Žiča mi je pred vratima i bivala sam tamo i lično i zbog posla i ne znam za tu prvu bolnicu na svetu u Žiči. Znam za prvu bolnicu u Studenici, kod nas. Naravno da su manastiri funkcionisali kao bolnice kad su okolnosti to nametale, ali to su neke druge priče. Osim toga, kakve je gradjevina imala Španija imala kad smo mi zidali naše manastire... I ne samo bogata Španija. Nego i neke Indonezije i ostrva za koja nismo ni čuli. Ne bi valjalo ulaziti u te diskusije. A što se tiče ovog drugog, Stevo i Novica Jolić rekoše sve. Da ne ponavljamo. Bolje da se jave neki koji su čitali pisca ili imali kontakt sa njegovim delom.
Sotir Gardačić
Volja naroda je neprikosnovena, a katalonsko rukovodstvo treba da sledi odluke referenduma! Tamo.je demokratija na ispitu, kako od spanske tako i od katalonske vlade!
Srđan Kalanović
@Novica Jolić Teško se glasa kada policija brutalno guši narod koji treba da štiti.I tih 40% glasača je uspeh u takvim uslovima.
Novica Jolic
Bas tako, u pravu ste! U ovom slucaju volja naroda govori o 40% glasaca koji si glasali po nekoliko puta i na nekoliko glasackih mesta! Najsmesnije od svega je da cak i u slucaju referenduma(ovo sto se desilo nije refrendum) nikada nece biti izglasana nezavisnost jer vecina katalonaca ne zeli nezavisnu drzavu. Nije bilo nezavisnih posmatraca, nije bilo dozvole od vlasti (kao sto je bio slucaj u sa Velikom Britanijom i Skotskom)"referéndum" se organizuje vec drugi put sa nikakvim rezultatom i svetu se prodaje prica o "diktaturi". Farsa!!!
Stevo
U Kataloniji se u stvari ne desava nista. Ni sitni ni veliki interesi nisu u igri, dokona politicka elita dva nivoa igra malo duzu predstavu koja ce zavrsiti na istoj tacki sa koje je i pocela! Rulja voli ulicu, to je besplatno i to je sve sto ce se desiti!
Zar je bitno...
Katedrala na moru...sjajna knjiga.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.