Sreda, 27.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

FT: katalonski separatisti traže inspiraciju u Jugoslaviji

Mnoga slovenačka srca kucaju za katalonski narod, rekao je Borut Pahor, predsednik Slovenije, na dan haotičnog referenduma o nezavisnosti
Присталице независности Каталоније (Фото Ројтерс)

London - „Fajnenšel tajms” ocenjuje da katalonski „separatisti traže inspiraciju u bivšoj Jugoslaviji, ali da su razlike velike”. U tekstu pod nazivom „Ujedinjeni front EU u vezi sa Katalonijom krije krije jednu ili dve slabe karike”, list navodi da su „u velikoj većini, nacionalne vlade širom Evrope pokazale malo ili nimalo entuzijazma prema ideji katalonske nezavisnosti”.

„Oni žele da lideri Španije pokažu uzdržanost prema separatističkom izazovu. Ipak, vlade u Berlinu, Parizu, Londonu i drugde ne žele da se Španija raspadne niti misle da secesionisti imaju pravnog ili legalnog osnova da to učine”, piše u tekstu FT. Navodi se da „kada se bliže osmotri, ujedinjeni front EU krije krije jednu ili dve slabe karike”.

„Uzmite za primer bivšu jugoslovensku republiku Sloveniju. Kako su katalonski secesionisti nastavljali sa kampanjom, glasna izražavanja simpatije prema separatistima stigla su iz Slovenije.

'Mnoga slovenačka srca kucaju za katalonski narod', rekao je Borut Pahor, predsednik Slovenije, 1. oktobra na dan haotičnog referenduma o nezavisnosti koji je Madrid proglasio nelegalnim”, ukazuje se u članku.

FT ocenjuje da je „emotivna veza Slovenaca sa katalonskim separatistima razumljiva”. List navodi da se „pre samo 26 godina, njihova zemlja oslobodila komunističke Jugoslavije i dosegla punu nezavisnost po prvi put u svojoj istoriji”.

„Slovenci povlače paralele između njihovog iskustva kao male nacije, koja je živela pod nečim što su oni videli kao srpsku dominaciju u jugoslovenskoj federaciji, i iskustva Katalonaca, kojima smeta nadmoć Madrida”, piše u tekstu. (Tanjug)

Komentari26
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milovan P
Obrad Lipovac Milo ce sacuvati Crnu Goru tako sto ce unistiti SPC a srpski narod preobratiti u nekakve crnogorce. Sto se tice Bosne oni vec naseljavaju Arape koji ce biti stub odbrane od Srba. A svi zajedno ce se veseliti uz NATO trubace.
Раде Ковачевић
Ако Словенци повлаче паралелу која се овде помиње, тада је то врло некоректно са њихове стране.Зашто? Словенци јако добро знају да у југословенској вишедимензионалној ( кон)федерацији није постојала никаква српска доминација, јер да је постојала ствари би за Србију и српски народ биле и у прошлости и у садашњости сасвим другачије. Доминација је, међутим, постојала и, да будем потпуно прецизан, била је хрватско-словеначког карактера, а изражена кроз неприкосновени култ и владавину Хрвата Јосипа Броза Тита и његовог најблискијег сарадника, теоретичара социјализма на југословенски начин, Словенца Едварда Кардеља Бевца. Нимало случајно, Словенија је после Другог светског рата постала најразвијенија република, док је управо Србија била њено најуносније и најсигурније тржиште, па ако и постоји нека сличност Словеније са развијеном Каталонијом она је у себичности најразвијенијх делова у односу на целину с обзиром на пристигле дугове целине ( то јест, Југославије и Шпаније).
Obrad Lipovac
Da je živ Sloba bi uživao u španskom haosu. Sa nostalgijom bi se podsetio dana kada je donošenjem amandmana na Ustav Srbije 1990. godine razbio SFRJ. Udario joj krvavi nož u leđa, a posle trubio kako se bori da je sačuva. Slovenci su ga podržavali i voleli k'o brata rođenog! Danas, Srbija ne može da razbija sama sebe, ali zato Slobini naslednici mogu BiH i Crnu Goru. Jasno je to po signalima koji stižu iz SPC!
Јован К.
@Obrad Lipovac ... Ту Вашу фабриковану причу можете да причате онима који не знају шта се, кад и како догађало.
Раде Ковачевић
Obrad [email protected]Пуки галиматијас је све што сте написали.Распад Југославије се теоријски очекивао почев од 1974, када је донесен конфедерални Устав СФРЈ (на молбу новинара да коментарише тај устав, Броз је, излазећи из Плавог воза, одговорио: « Шта ту има да се прича, ја сам тако хтео »), као и устави република и покрајина, а посебно после Кардељеве и Брозове смрти на чијем арбитрарном ауторитету је почивао систем југословенског федерализма и социјалистичког самоуправљања.Распад Југославије је после 1990. године био известан, а теоријски се постављало само питање да ли се може спречити распад Србије, једине федералне јединице СФРЈ која је била и сама федерализована са две покрајине, које су уз то биле и конститутивни елементи федерације.Сматрам да је Србија требала да призна територијални интегритет и суверенитет република, али и данас сматрам да је било неприхватљиво да покрајине задрже уставе (које је укинуо С.Милошевић), јер су устави основни политички и правни акти суверених држава.
Banja
Odlična ideja ta sa Slovencima, prvi korak je da proteraju ove što su protiv ujedinjenja, oduzmu im penzije a posle nek nađu nekih desetak uniformisanih mladića sa španskom kokardom na uniformi i....
Vukan Vuksanović
Dobro je da smo i mi nekome uzor. Da ne budemo specifičan slučaj.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.