Ponedeljak, 25.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZA­ŠTO MR­ZIM PO­NE­DE­LjAK

Hojt Brus Li i Herta ober Miler u epizodi izvređaj domaćina, uzmi dnevnice i briši

Кондолиза Рајс и Џорџ Буш (Фото АП)

Bru­sa Li­ja ni­ko ni­je zvao da nam sa­op­šti da se gra­ni­ce na Bal­ka­nu ne­će vi­še pre­kra­ja­ti jer su već pre­kro­je­ne i da je Niš ru­ski špi­jun­ski cen­tar jer ta­ko mi­sli nje­gov šef, to je ja­sno, ali ko­ja bu­da­la se se­ti­la da u go­ste, na Be­o­grad­ski sa­jam knji­ga, po­zo­ve no­be­lov­ku, na­ci­stič­ku kći, da nam op­šti s maj­ka­ma na pra­znik knji­ge.

I sad, re­ći će opo­zi­ci­ja, šta ima ve­ze, de­mo­kra­ti­ja, sva­ko ima pra­vo da ka­že i ura­di šta ho­će!

Tač­no je to, de­mo­kra­te i ra­de šta ho­će. Po­gle­daj­te Li­bi­ju, Si­ri­ju, Av­ga­ni­stan. Po­gle­daj­te Ju­go­sla­vi­ju...

Ni­je sta­bil­nost naj­va­žni­ja, ka­že po­moć­nik za­me­ni­ka. Pa, da. Glu­po je. Ko­me je sta­bil­nost do­ne­la do­bra? Eno, Skan­di­nav­ci, ubi­še se od do­sa­de.

***

Ko­so­o­ki di­plo­ma­ta svo­jom po­ja­vom nas je in­for­mi­sao da mo­že­te da bu­de­te na­pra­vlje­ni u bi­lo kom for­ma­tu i da bu­de­te Ame­ri­ka­nac i de­mo­kra­ta, ako slu­ša­te šta vam se ka­že. Me­đu­tim ako ni­ste po­slu­šni, ako ste ne­va­lja­li ima da vam se uvr­će ru­ka i na od­mo­ru da vam se šu­ti­ra ra­nac. Po­go­to­vo ako je ra­nac bor­be­ni a vi ga po­ka­zu­je­te na voj­nom aero­dro­mu ko­ji je u na­ro­du po­zna­ti­ji kao Ba­taj­ni­ca.

Aero­drom, ne ra­nac.

***

A Vuk je do­če­kao svo­jih ma­lo vi­še od pet mi­nu­ta u TV emi­si­ji kod funk­ci­o­ne­ra Pa­no­vi­ća: SAD ni­su kri­vac, sva­ka nji­ho­va bom­ba na­pu­nje­na je Mi­lo­še­vi­će­vom po­li­ti­kom...

Ri­zi­ku­je­te da vas pro­gla­se iz­daj­ni­kom, na­me­šta mu Pa­no­vić vo­lej, te Dra­ško­vić pre­su­di svo­jim mi­šlje­njem: Sr­bi­ji is­ti­če vre­me, ne mo­že se na dve sto­li­ce, Sr­bi su po­gre­šno oba­ve­šte­ni, sve do­na­ci­je do­la­ze iz SAD, a ne iz Ru­si­je itd...

***

Sa­mi ste kri­vi – isto mi­sli no­be­lov­ka ko­ja je iz po­ro­dič­ne ku­će po­ne­la spo­sob­nost do­no­še­nja ne­mi­lo­srd­nih osu­da i ne­mi­lo­srd­nog či­nje­nja...

Po­se­ti­o­ci tri­bi­ne u „ju­go­dr­pu” se uz­mu­va­li, te će da na­pu­ste skup, te ne­će da na­pu­ste, pa na kra­ju osta­do­še. U znak za­hval­no­sti or­ga­ni­za­tor im je po­nu­dio ko­žne bi­če­ve za sa­mo­ka­žnja­va­nje.

A na TV Po­kra­ji­na šou i da­lje tra­je. Ko je sa­da ovo? Zo­ri­ca Šu­va­ko­vić? No­vi­nar­ka? Ni­kad čuo. Po­sle mi ka­žu da je pra­ti­la svog mu­ža po sve­tu dok je bio do­pi­snik „Po­li­ti­ke”.

I ona ima svo­je mi­šlje­nje: Na­pa­li smo go­šću Saj­ma, a ona je u pra­vu, za sve smo mi kri­vi. Ima pra­vo da ka­že šta mi­sli, to je de­mo­kra­ti­ja... Što bi Hand­ke bio u pra­vu, a Her­ta ne? – ka­že ta Zo­ri­ca.

Pa za­to što ne mo­gu svi da bu­du u pra­vu. Raz­u­meš? Ma raz­u­meš ti...

***

I ista ta že­na re­če pred ka­me­ra­ma i osta­de ži­va: I Oli­ver Sto­un i Šon Pen bi­li su fa­sci­ni­ra­ni svo­jim sa­go­vor­ni­ci­ma pa ni­su ni zna­li šta da pi­ta­ju Pu­ti­na i El Ća­pa.

Bo­že, bo­že, što je sta­rost gro­zna!

***

Me­di­ci­na je pre­ci­zno po­ka­za­la bi­o­lo­ški me­ha­ni­zam ko­ji ne­ki po­gre­šan „otro­van” dru­štve­ni od­nos di­rekt­no po­ve­zu­je s bo­le­šću. Do­bro­volj­ci u jed­nom eks­pe­ri­men­tu o stre­su mo­ra­li su da se bra­ne od la­žnih op­tu­žbi da su kra­li. Dok su da­va­li ob­ja­šnje­nje, dok su se prav­da­li bez kri­vi­ce, nji­ho­vi imu­ni i kar­di­o­va­sku­lar­ni si­ste­mi mo­bi­li­sa­li su se u po­ten­ci­jal­nu kob­nu si­tu­a­ci­ju. Svi su bi­li pred in­fark­tom!

I ovo dru­štvo je bi­lo pred in­fark­tom! Du­go­go­di­šnje op­tu­žbe ko­je je biv­ša vlast pri­hva­ti­la, da­kle pri­hva­ti­la, pro­mo­vi­šu­ći ka­tar­zu kao re­cept za ras­kid s pro­šlo­šću usta­no­viv­ši „pe­ti ok­to­bar” kao da­tum od ka­da se u Sr­bi­ji ra­ču­na vre­me, u kom­bi­na­ci­ji s fru­stri­ra­ju­ćim po­da­nič­kim od­no­som pre­ma sve­tu, pri­sta­ja­njem na pre­kra­ja­nje dr­žav­nih pi­ta­nja, gra­ni­ca, stra­te­gi­ja i in­te­re­sa kao i iz­lo­že­nost uti­ca­ju po­sle­di­ca ne­ra­zum­ne, sr­lja­ju­će, lo­pov­ske tran­zi­ci­je do­ve­li su nas pred in­farkt i po­je­di­nač­no i kao za­jed­ni­cu.

Te či­nje­ni­ce nas upo­zo­ra­va­ju da vi­še ne­ma­mo pra­vo na se­cond opi­nion u ino­stran­stvu, kao što je imao To­mi­ca, biv­ši mi­ni­star zdra­vlja (ko­ji se iz­vu­kao), već da mo­ra­mo da po­dr­ži­mo ak­tu­el­nog „le­ka­ra” ma­kar iz­la­zi­li na iz­bo­re jed­nom go­di­šnje.

***

Ka­da po­me­nu­smo le­ka­re, haj­de da do­da­mo i ovo. 

U če­mu je pro­blem s vak­ci­na­ci­jom de­ce? Šta ho­će no­vi lo­bi, ko­ji ina­če ja­ča, šta mu je cilj? Od­no­sno, zna­mo cilj, ali šta je na­me­ra? 

U ovom tre­nut­ku Sr­bi­ja je osim NA­TO ze­mlja­ma op­ko­lje­na i epi­de­mi­jom ne­kih bo­gi­nja. 

Od Na­toa ne mo­že­mo da se od­bra­ni­mo ni oruž­jem, ka­mo­li vak­ci­na­ma, ali od bo­gi­nja mo­že­mo. Vak­ci­na­ma, ne oruž­jem.

Pre­ma to­me, tor­njaj­te se. I, da, de­ca ko­ju ro­di­te­lji ni­su vak­ci­ni­sa­li ne­će mo­ći u ob­da­ni­šte. Šta je pa tu ne­ja­sno ?

***

Vre­me­plov 25. 07. 08.

U oval­nom ka­bi­ne­tu Be­le ku­će opu­šte­na at­mos­fe­ra. Džordž pro­ve­ra­va da li mu je za­kop­čan šlic. Kon­do­li­za s pi­salj­kom u ru­ci pra­ti sva­ki Pred­sed­ni­kov po­kret...

– Da vi­di­mo, da li je na­po­kon go­to­vo to sa­op­šte­nje?

– Je­ste, Pred­sed­ni­če. Ova­ko za­vr­ša­va: „Sr­bi­ja za­tva­ra jed­no gro­zno po­gla­vlje svo­je isto­ri­je!”

– Hm, Ko­ni, da ni­je pre­ja­ko?

– Ma ka­kvi, do­ka­za­no je da je Ra­do­van pljač­kao Bo­snu, si­lo­vao ba­be i pred iz­glad­ne­lim lo­go­ra­ši­ma či­tao ku­var na­glas u vre­me­nu ko­je je pred­vi­đe­no za od­mor.

– Za nje­ga je u re­du, ne­go to oko srp­ske isto­ri­je. Lju­ti­će se u Be­o­gra­du...

– Ni go­vo­ra, Pred­sed­ni­če. Bo­ris i dru­go­vi je­dva če­ka­ju da se ra­to­si­lja­ju isto­ri­je, oni stre­me sve­tloj bu­duć­no­sti i in­te­gra­ci­ja­ma...

– Ali, Ko­ni, u tim in­te­gra­ci­ja­ma oni tre­ba da iz­gu­be te­ri­to­ri­ju, na­ci­o­nal­ni iden­ti­tet, da se od­rek­nu isto­ri­je, da plju­nu na pro­šlost, na žr­tve...

– To ide lak­še ne­go što smo mi­sli­li, uosta­lom ne sme ni­ko da pi­sne. Po­la Vla­de se le­či­lo kod g. Da­bi­ća zbog po­re­me­ća­ja u lo­gič­kom za­klju­či­va­nju, zbog mu­ca­nja i pi­ša­nja u kre­vet.

– Ko je sad taj Da­bić?

– Pred­sed­ni­če, opet ni­ste uze­li lek! Pa mi smo smi­sli­li no­vi iden­ti­tet Ka­ra­dži­ću, se­ti­te se šta mu je Hol­bruk obe­ćao!

– E taj kad obe­ća... Me­ni du­gu­je dve­sta do­la­ra od Kri­smo­sa a od on­da se i ne ja­vlja...

– Kad re­ko­ste Kri­smos, šta će­mo s Mla­di­ćem? Da­li smo mu iden­ti­tet De­da Mra­za.

– Kad je nji­ma Bo­žić? Vi­di s Ivi­com da ga pre­sret­ne ne­ki ka­mi­on s pe­skom...

***

Ma znam da se zo­ve Zo­ra­na ne­go se, što bi re­kô Drak­če, ša­lim.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Maja Medić
Hvala za ovako duhovit tekst, osvežava.
Luster
Znači mogu doći samo oni koji će hvaliti i veličati garnituru na vlasti.Primljeno k znanju!
Stevo
Uporedo sa Hertom Miler i Hojtom Ji, sou su imali i poslanici Skupstine Republike Srbije. Meni su ovi zadnji najgori i najopasniji!
pavle petrovic
A kad vulin to uradi onda je sasvim u redu, jel' tako. I svi ostali u vladi isto. Licemerje do neba.
Александар Ђорђевић
То што се госпођа Милер, почасна гошћа бомбардованог Београда, понаша као да у кући обешеног хвали предности доброг конопца, показује непознавање прошлости и садашњости на овим просторима. Добродошла је она критика, која указује на криви пут или понављање старих грешака. Србија је још далеко од земље за пример, али и без увредљивих поука живи с последицама сопствених грешака обнављајући порушене мостове са својим суседима. Зато, идући у добром смеру, заслужује охрабрење, а не ароганцију. Или госпођа Милер превиђа да Европи не прети опасност од Срба, него од популизма, антисемитизма и новог национализма, који се шире од Балтика, Пољске и Мађарске преко Хрватске, па све до Италије и Шпаније.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.