Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
EVROPA U BORBI PROTIV „LAŽNE HRANE”

Šećer u svakoj desetoj tegli meda

I Evropljani se bore sa plagijatima koji dolaze iz Kine, jer ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda, kažu istraživači EU
(Фото Пиксабеј)

Jeftini uvoz lažnog meda ugrožava gajenje pčela u svetu, što posledice po svetsku proizvodnju hrane čini veoma ozbiljnim, pokazuju podaci Evropskog istraživačkog centra. Najnovije istraživanje pokazalo je da je dodati šećer pronađen u svakom desetom uzorku meda, a ono je usledilo nakon izveštaja Evropskog parlamenta o vrstama lažne hrane. Po ovom izveštaju, jedna od najčešće krivotvorenih namirnica je ekstradevičansko maslinovo ulje, a procenjuje se da samo 10 odsto svetske proizvodnje zadovoljava kriterijume za tu kategoriju.

Relativno lako se falsifikuje drugim vrstama ulja – uz dodatak samo 10 mililitara drugog, jeftinijeg, može mnogo da se zaradi.

Problema ima i kod organske hrane, mleka, ribe, retkog začina šafrana, javorovog sirupa i vina. Med je, po izveštaju Evropskog parlamenta, na šestom mestu proizvoda kojima se varaju kupci. 

Naučnici su, u okviru poslednjeg istraživanja, testirali 2.264 uzorka meda iz svih zemalja EU (kao i iz Norveške i Švajcarske), prikupljenih u svim fazama lanca snabdevanja.

Sušenje u„fabrikama meda”

Za oko 20 odsto meda označenog kao mešavina EU meda ili čisti med sa geografskim poreklom zemlje članice posumnjano je da sadrži šećer. Stopa sumnjivog meda je bila 10 odsto za mešavine EU i meda iz drugih zemalja, kao i mešavine iz EU i zemalja nepoznatog porekla. Prevara sa medom ima različite forme. Na primer, prodaja jeftinijeg meda od različitih biljaka po ceni čistog meda, dodavanje šećernog sirupa kako bi se povećala količina ili skupljanje meda pre vremena pa veštačko sušenje u velikim „fabrikama meda” kako bi se skratili vreme i troškovi. U svim slučajevima, konačni proizvod je daleko od onoga što potrošači veruju da kupuju, kao i daleko od EU pravne definicije meda, objavio je „Euraktiv”.

(Foto Piksabej)

Članice EU moraju da obavljaju laboratorijske testove meda koji proizvode i uvoze, proveravajući parametre kao što su poreklo, nivo polena, vlažnost i prisustvo dodatog šećera. Ali, metode testiranja variraju.

– Ne postoji jedinstvena metoda za utvrđivanje autentičnosti meda jer postoji puno načina falsifikovanja – izjavio je Stiven Švarcinger, profesor strukturalne biologije na Univerzitetu u Bajrotu.

On je to uporedio sa analizom dopinga u sportu. Oni koji testiraju nikad ne znaju ima li novog leka na tržištu. 

– Kad uzmete u obzir različite vrste sirupa koje su dostupne, nema jedinstvene tehnologije za sve. Potrebno je sagledati mnoge hemijske i fizičke parametre – rekao je Švarcinger.

Kako bi prevladao teškoće u otkrivanju lažnog meda, Švarcinger je razmišljao o uvođenju nuklearne magnetne rezonance (NMR) u testiranje meda. Magnetni talasi daju „otisak prsta” meda koji se poredi sa referentnom bazom od od 10 hiljada uzoraka iz sveta. Na osnovu podudaranja profila je moguće znati da li je deklaracija lažna. Ovo je znatno efikasniji metod za testiranje meda, ali još nije šire usvojen zbog sporog upliva novih tehnologija u sektor hrane, potrebe za naučnim konsenzusom i otpora industrije.

– Zamislite da ste kupili veliku količinu meda i onda vam novi metod pokaže da je sve neispravno. To je svakako uzrok otpora prihvatanju novih, sigurnijih metoda – smatra Švarcinger.

Povećan uvoz iz Kine

Evropljani godišnje prosečno pojedu 0,7 kilograma, dok Grci i Austrijanci prednjače sa 1,7 kilograma po stanovniku. Ali u Evropi je potražnja meda veća od proizvodnje i zato je uvoz rešenje. Iz Kine dolazi 50 odsto evropskog uvoza, a najveći uvoznici su Britanija, Belgija i Španija. Kina je postala najveći svetski proizvođač meda sa 473.600 tona u 2014. u poređenju sa 161.031 tonom proizvedenom u EU.

Podaci Svetske organizacije za hranu i poljoprivredu pokazuju da je između 2000. i 2014. proizvodnja u Kini, zahvaljujući izvozu, porasla za 88 odsto. Prodajom meda ta zemlja je zaradila 231 milion evra u 2016. Međutim, broj košnica je u tom periodu porastao samo za 21 odsto. Kineska populacija pčela opada kao i drugde u svetu, zbog trovanja pesticidima, zagađenja i nestajanja pčelinjih staništa zbog urbanizacije.

Pošto produktivnost po košnici opada širom sveta postavlja se pitanje kako onda kineske pčele daju takav prinos? Odgovor je u kineskom načinu proizvodnje. Nezreo med se ubire dok je još redak sa velikom koncentracijom vode. Zatim se veštački suši, ostaci smole se eliminišu filtriranjem, polen može biti odstranjen ili dodat kako bi se prikrila zemlja porekla i dodaje se sirup da bi se postigle različite tržišne cene.

– Proizvodnja nezrelog meda znači brži i viši nivo proizvodnje meda koji ne ispunjava njegovu definiciju – rekao je Norberto Garsija, predsednik Međunarodnih izvoznika meda. Taj argentinski profesor je proučavao fenomen prevare s medom i tvrdi da ona za oko 600 miliona dolara godišnje smanjuje zaradu poštenih odgajivača pčela u svetu. „Postoji granica proizvodnje meda i ona je više puta dostignuta, ali potražnja i dalje raste”, rekao je on.

Kako se navodi, jeftini kineski med bi mogao da bude motiv za neke evropske zemlje da ga uvoze i onda izvoze kao lokalni proizvod. Brojne evropske zemlje imaju dramatičan porast izvoza paralelno sa uvozom iz Kine, što pokazuju podaci.

– Postoji veliko tržište unutar EU koje bi moralo biti ozbiljnije provereno – smatra Garsija.

Kineski med je između 2002. i 2004. bio zabranjen u EU zbog nedostatka deklaracija o poreklu i rizika da sadrži olovo. Zabrana je, međutim, ukinuta zbog velike potražnje koju Evropa nije mogla da zadovolji.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragoslav Stanisavljević
Mi gledamo u dvoriste komšije, a ne u svoje. Buka se diže oko uvoza tzv.meda iz Kine, a ne o onom tzv.medu koji prodaju NAZOVI PČELARI I TRGOVINE. Kina se ogradila oko meda koji se distribuira van Kine. Kažu na zemlji uvoznici je da ispita šta im se prodaje, a ne na nama.Na njihovom tržištu je med skuplji no kod nas. Ali oni imaju rigoroznu kontrolu. Pa šta izvoze ? Upravo tzv. lažni med, surogat med,... Ali, naši tzv.pčelari, a u stvari biznismeni proizvode i prodaju lažni med. Ako je u Evropi, svaki 10 kg lažnog meda, bojim se da kod nas obratno.
Dusko
Odavno se zna za ovaj problem. Kinezi sada izvoze i sirup (med) koji se polarizacionim (foto) metodama ne moze razlikovati od prirodnog meda, ali naravno uz malo truda nasih inspekcijskih organa sve bi se to lako resilo.
Neobavešten
Šta znači falsifikovani med sa šećerom. Zašto bi neko dodavao šećer u med koji su pčele već proizvele. Da li je falsifikovani med ona koji su pčele proizvele, ali većinom od šećernog sirupa koje su prethodno pojele. Veliki broj domaćih pčelara prodaje prirodni med, a prinos im ne pada ispod 50kg po košnici bez obzira na sezonu. Jako pčelinje društvo je sposobno za noć da proizvede 1kg meda od šećernog sirupa. I to se kod nas smatra za prirodni med naših pčelara, a ovaj uvozni je lažni. Bez veze...
Nebojša
Необавештени, не знаш да рачунаш: Кило шећера је 80 динара, вода бесплатна, направи се сируп и дода у мед који кошта више од 600 динара и ето лепе зараде. Не прави се наиван.
Леон Давидович
И једни и други су превара за потрошаче. Разлика је у томе што овај произведен искључиво од шећера плус додаци попут боје и ароме није ни видео пчеле. Њега производе у погону и само га упакују у амбаллажу. Пчеле тај "мед" нису ни виделе , а камо ли произвеле.
Meda
Samo ostre zatvorske kazne za distributere resavaju sve probleme,neka on gleda od koga sta kupuje i na koji nacin dolazi do robe koja nema adekvatnu analizu.Kada dvoje odu na visegodisnje kazne robije sve ce doci na svoje mesto,drugo resenje ne postoji.
zarije bulatović
pričate gluposti, lako je utvrditi koji je med pravi, fotometrijskom metodom merenja dijastaze. to se može raditi i na portable aparatima, hemikalije su dostupne. a nije šećer u pitanju, glukolizirani sirup iz kukuruza je jeftiniji i na oko identičan medu.
jeremija
tačno tako,lako i jednostavno se utvrdi da li pčelar dodavao odnosno hranio pčele šećerom,napominjem da postoje periodi u godini kada je to neophodno da bi preživele.nama je problem kukuruzni sirup koji takođe stiže iz te Kine,pa u trgovačkim lancima vi praktično i ne možete naći med,već samo sirup a lopovi sada to pakuju i čak napišu med sa dodatkom glukoznofruktoznog sirupa i da sve bude crnje to je po pravilniku.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.