Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U 78. godini napisao stoti udžbenik iz matematike

Vladimir Stojanović, profesor matematike, stvara i u penziji – za 12 godina nastala je gotovo polovina njegovog opusa
Владимир Стојановић (Фото Д. Мучибабић)

Kako se postaje šampion matematike? Odgovor na ovo pitanje krije se u knjizi „Put do šampiona matematike”, stotom udžbeniku Vladimira Stojanovića koji je premijerno predstavljen na prekjuče završenom  62. Sajmu knjiga u Beogradu.

Da ne bune zabune, matematika nije bauk, kaže Stojanović, a zašto je tako objašnjava stihovima Miroslava Antića koga je citirao u udžbeniku za pet razred osnovne škole: „Svako dete ima krila, samo da se seti gde mu rastu sakrivena i odmah će da poleti.”

Na početku razgovora koji vodimo u njegovom stanu na 14. spratu zvezdarske zgrade, iste one višespratnice u kojoj je živeo Duško Radović, uključuje se Vladimirova supruga Nada.

– Biti pod istim krovom kao i Duško Radović privilegija je koja obavezuje – kaže i odlazi da zasadi cveće u parku koji osmatra Radović sa table postavljene na ulazu u soliter.

Vladimir nije poznavao Dušana, a da jeste sigurno bi imali barem dve stvari zajedničke – obojica vole decu i pisanje. Olovku i papir bivši profesor matematike na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu nije odložio ni u 78. godini života. U penziji za 12 godina napisao je gotovo polovinu svog opusa – čak 40 knjiga iz kojih uče osnovci u Srbiji i Republici Srpskoj i za takmičenje se spremaju naši najbolji mladi matematičari.

– Ne doživljavam penziju kao novo životno doba. Čovek da bi ostao zdrav i normalan mora da nastavi da stvara. To traži svaki njegov organ. Doktori se čude što dioptriju nisam menjao 20 godina. Dnevno pišem po sedam i čitam dva, tri sata i tako vežbam očni mišić. Ne koristim računar jer me dekoncentriše – kaže Stojanović koji je prvu knjigu napisao kao profesor Ekonomske škole u rodnoj Loznici.

Strast prema pisanju izrodila se iz nasušne potrebe da deci obezbedi literaturu iz koje će da uče, da im omogući da biraju udžbenike kroz koje će zavoleti matematiku. Ona je naglašava Stojanović osnov svih prirodnih nauka pa čak i društvenih.

– Želim da ono što znam podelim sa drugima. Ne ponašam se nadmoćno, takmičim se sam sa sobom. Kada pišem udžbenik za šesti razred osnovne škole ispred sebe zamislim dete tog uzrasta i prilagođavam rečnik, stil i objašnjenja – ističe Stojanović, otac prve juniorske Balkanske matematičke olimpijade i pokretač časopisa „Matematiskop”.

Šta je najteže savladati?

– Nastavnike i roditelje – bez razmišljanja odgovara.

Vladimirova majka nije imala ambicije kao današnji roditelji koji bi da njihova talentovana deca preko noći postanu šampioni, ali je odigrala odlučujuću ulogu – Vladimir je umesto u slikara izrastao u matematičara.

– Sa 16 godina osvojio sam drugo mesto na međunarodnom takmičenju koje je Unicef organizovao, dobio sam Fulbrajtovu stipendiju i šansu da upišem slikarstvo na bilo kojem svetskom univerzitetu. Kada sam majci saopštio da bih da idem u Pariz ona je zaplakala i rekla: brinem što tako mlad odlaziš od kuće i pitam se od čega ćeš da živiš – priseća se Vladimir.

Od odlaska u beli svet tada je odustao, ali ruke nije digao od crtanja. I danas se vraća tom hobiju, a zidove njegove dnevne i radne sobe krase platna između kojih se baškari ormar sa 100 knjiga o matematici. I gitara i pribor za pecanje i košarkaška lopta imaju kutak u domu Stojanovića. Sve su to „alati” kojih se glava kuće ne odriče.

– Odlično sam igrao košarku, od mene su učili ljudi koji su kasnije postali reprezentativci. Bio sam juniorski prvak u skoku uvis, osvojio sam prvenstvo radne akcije u Brežicama i bio prvak armije u toj disciplini – navodi Vladimir.

Hteo je da postane profesionalni sportista. Ušao je u prvi tim „Partizana”. Ali...

– Dobio sam jaku upalu srednjeg uha. Hitno sam operisan jer u to vreme, pre skoro 60 godina, malo ljudi je uspevalo da se izvuče. Ja jesam, ali doktori su mi zabranili da se aktivno bavim sportom kako ne bih život ugrozio. Okrenuo sam se studijama matematike – kaže Vladimir.

Iz još jedne bitke izašao je kao pobednik. Pre šest godina oboleo je od raka prostate. Nije se predao. Nadu, tri sina, i devetoro unučadi tešio je rečima: „Ne plašite se, ja ću tog rakonju da ukokam.”

U Parizu, gde se lečio, napisao je jednu od najdražih knjiga „Izoštri um”.

– Putujući svaki dan 12 minuta vozom od Pariza do Versaja postavljao sam u glavi zadatke, a pisao sam ih u Luksemburškom parku dok sam sa mojom Nadom posle terapije jeo kroasane i pio hladno pivo. Za dva meseca koliko je trajalo zračenje na klinici u Versaju napisao sam  tri knjige – ističe Stojanović.

Tako je to sa najvećim ljubavima. Od njih se ne odustaje.

Papir za 101. udžbenik čeka ga na stolu, a u glavi drži već pola knjige.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Darko
Pre 2 meseca pobedio sam na republičkom takmičenju iz matematike - zajednica ekonomskih škola , sa maksimalnih 100 poena . Umnogome su mi pomogle vaše knjige - put šampiona i ostale ! Hvala vam puno , iako se lično ne poznajemo
David T
Браво професоре Стојановићу! Један сам од сретника који је слушао ваша предавања на Саобраћајном, наравно и Шамијева, Ћирина... а пре тога и код Д.Тошића са ЕТФ-а, ех са каквом лакоћом сте ви умели објаснити и најкомпликованије проблеме. Владимира Стојановића памтићу по добром расположењу, увек са благим осмехом, расположен са дозом луцидности, увек спреман да са мало речи каже пуно. И наравно незаборавна предавања, на које су студенти радо одлазили. Срдачан поздрав
Marina
Jedini od udzbenika koji sam sacuvala sa Saobracajnog fakulteta je Stojanovicev Matematiskop. Od svih mojih nastavnika, profesora, on se nekako izdvojio kao ikona...Neprevaziđeni pedagog, čovek zbog kog sam zavolela i razumela matematiku. Bilo je uživanje slušati i gledati kako nama, studentima prenosi svoje znanje tako, prirodno, nenametjivo, a trajno...Najomiljeniji lik mog celokupnog školstva !!! Kad god pomislim na matematiku, on se nekako podrazumeva...Sve najbolje mu želim i da piše još mnogo knjiga...
Jovan Milanovic
Iz udzbenika se uci, pa me zanima u kojim skolama su ti udzbenici obavezni. Uostalom nije tesko vidjeti koliko na studiju matematike ima predmeta i koliko se koristi udzbenika.
Бане
Не знам да ли су професору јавили да најновија истраживања бораца за људска права кажу да је математика рсистичка и то у корист беле расе.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.