Ponedeljak, 28.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Izborom prkosimo zakonu tržišta

Iskustvo „Akademske knjige” pokazuje da je moguće ostati dosledan misiji objavljivanja nekomercijalnih izdanja
Бора Бабић (Фото А. Васиљевић)

Bora Babić, direktorka „Akademske knjige” iz Novog Sada, unosi u ovaj posao ne samo veštinu da prepozna značajna dela iz savremene produkcije i okupi vrstan tim saradnika, već i rešenost da na svoje autore skrene pažnju javnosti. Zato je samo za nju iznenađenje što je kuća na čijem je čelu proglašena za izdavača godine na upravo završenom 62. Beogradskom sajmu knjiga. Novinarski žiri je potom taj izbor potvrdio još jednom nagradom.

​U glavnoj hali bili i izdavači kojima tu nije mesto
– Poseta Sajmu bila je bolja od prethodne godine, ali  Organizacioni odbor Sajma knjiga nije bio na nivou zadatka koji mu je poveren. Mnogi izdavači su premešteni sa mesta na kome su bili prethodnih godina, velike štandove i važne pozicije dobile su izdavačke kuće koje ta mesta ne zaslužuju, nedozvoljena visina reklamnih panoa pojedinih izdavača u Areni ugrozila je vidljivost drugih. Zbog knjiga koje smo objavili od prošlog Sajma proglašeni smo za izdavača godine, ali nismo dobili prostor koji odgovara značaju naše izdavačke kuće. Nekoliko kvalitetnih izdavačkih kuća, kao što su Biblioteka 20. vek, Buka, Fabrika knjiga, Beopolis i Nojzac, napravili su alternativni sajam jer već nekoliko godina ne mogu da dobiju adekvatne štandove – kaže Bora Babić.

– Krenuli smo od osam knjiga koliko smo imali prve godine, da bismo ove godine došli do pedeset – kaže Bora Babić koja se u samostalnu izdavačku avanturu upustila pre jedanaest godina, posle iskustva u Matici srpskoj, gde je naučila da radi na „konzervativan način”, posvećujući pažnju prevodu, lekturi i tehničkoj pripremi, a potom u „Izdavačkoj knjižarnici Zorana Stojanovića”, jednako važnoj za srpsku kulturu.

– Kada sam odlučivala o nazivu sopstvene izdavačke kuće, odmah sam znala šta hoću. Čak i umetnička književnost koju objavljujemo spada u akademska izdanja, u smislu da se ti autori izučavaju ili će se izučavati na katedrama za književnost – dodaje.

Na tržištu knjiga koje je uzdrmano promenjenim čitalačkim navikama od pojave interneta, gde se prednost daje bestselerima i na kome monopol imaju izdavači sa lancem knjižara, ovakav koncept može da deluje arhaično. Uspeh „Akademske knjige” pokazuje da je moguće da ostanete dosledni misiji objavljivanja kvalitetnih, nekomercijalnih izdanja.

– Sa knjigama koje objavljujemo prkosimo zakonima tržišta. To je često nemoguća misija – kaže Bora Babić.

Ključ je u brižljivo odabranim delima klasičnih autora čija dela nisu objavljena na srpskom jeziku i delima aktuelnih svetskih autora važnih za kulturu i nauku.

– Prošle godine smo objavili pet dela koja su se u isto vreme pojavila u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama. To nije uvek moguće zbog ograničenih finansijskih sredstava. Budžeti za izdavačke projekte su danas minimalni, gotovo zanemarljivi – kaže Bora Babić.

Malo tržište i sve manja pomoć države usmeravaju strategiju ovog i drugih izdavača ka zemljama iz bivše zajedničke države. Prošle godine su veliki deo njihovih knjiga otkupile hrvatske biblioteke.

– Čitalačka publika u Hrvatskoj traži naše knjige. Kupuju ih čak i Slovenci. Jedan naš prevod sa ruskog na srpski našao se u slovenačkim bibliotekama, nije im smetalo što je knjiga na srpskom jeziku. Devedeset odsto naslova koje objavi „Akademska knjiga” ne objavi niko u regionu, zato smo u prednosti.

Polemika oko toga da li objavljivati na ćirilici ili latinici za nju je zato izlišna.

– Objavljujemo na latinici iz praktičnih i ekonomskih razloga, jer je suština u tome da se naša kultura nametne u regionu, a ne da se izolujemo. Meni je svejedno da li ćemo knjige da objavljujemo na latinici ili ćirilici. Naši čitaoci će čitati na isti način, ali je važno da knjige koje su objavljene u Srbiji na srpskom jeziku plasiramo u susednim zemljama – zaključuje Bora Babić.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Koliko je pisaca iz Srpske diaspore Akademska knjiga stampala ?
Владимир Сакач
Немогуће је објавити нпр. Јурија Лотмана, Хајдегера или Лавџоја на ћирилици у тиражу од 300 примерака. Трошкови производње би били много већи од зараде. У том случају, српска култура би остала без многих капиталних дела. Књиге из области друштвених и хуманистичких наука би се могли издавати на ћирилица само под условом да држава субвенционише такве пројекте. Зато наши издавачи објављују на латиници. Будимо захвални Академској књизи што нам је омогућила да читамо многа капитална дела на српском језику.
Raca Milosavljevic
... bravo,sta reci ... ali uvek to prokleto ali ... odgurnuti cirilicu da bi se nekom udvarao nije ni malo ukusno...sve na akademskom nivou i sa stilom i onda tako neakademsko komercijalno razmisljanje ... steta ...
Nevena
Bravo! Cestitke Bori i ziriju.Divna vest koja budi nadu. Samo tako nastavi draga Boro.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.