Subota, 29.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Pokucaj kod brokera pa zameni štednju za obveznice

Država najavila da će uskoro omogućiti građanima da kupe posebne štedne „papire” koje bi ona emitovala, ali od toga još nema ništa
Го­ди­шњи при­нос на хар­ти­је у еври­ма на по­след­њој аук­ци­ји био је 0,55 од­сто (Фото Пиксабеј)

On je u kasnim sredovečnim godinama, ima pozamašnu štednju za naše prilike, nije sklon riziku, a nema ni mnogo znanja da isproba druge alternative za ulaganje novca kojih istina i nema mnogo poput investicionih fondova, dobrovoljnih penzija i osiguranja. Ovo je portret fizičkog lica, ulagača u državne hartije od vrednosti, koji je zbog niskih prinosa na štednju odlučio da sakupljeni novac preseli iz banke u dužničke papire koje emituje država i kojima finansira minus u državnoj kasi.

Široj javnosti, međutim, potpuno je nepoznato kako kupovina državnih papira izgleda u praksi, odnosno na koja vrata mora prvo da pokuca zainteresovani ulagač.

Prva stanica na ovom putu je brokerska kuća, odnosno brokersko odeljenje u nekoj od banaka, a ima ih 34 na spisku Beogradske berze. Sa brokerom se sklapa ugovor o posredovanju u trgovanju, provizija brokera obično iznosi 0,3 odsto, a može da bude i manja za veće iznose. Ulagač mora da otvori i namenski račun u banci za kupovinu obveznica na koji se deponuju pare. Košta i registracija vlasništva nad hartijama što Centralni registar hartija od vrednosti naplaćuje 0,1 odsto uloženog novca. Prema propisima trošak ne može biti veći od 1.500 dinara. Ove hartije bilo dinarske ili denominovane u evrima oslobođene su plaćanja poreza.

Ministarstvo finansija, odnosno Uprava za javni dug emituje hartije od vrednosti u apoenima od 10.000 dinara i 1.000 evra, a minimalna količina koju po aukciji može da kupi jedno lice jeste pet komada.

Ipak glavni finansijeri državnog duga su banke, dok je broj građana koji se na to odlučio zanemarljiv. U vlasništvu stanovništva trenutno se nalazi tek oko 0,004 odsto ukupnog portfelja državnih dužničkih papira u dinarima i oko 0,87 odsto portfelja državnih hartija od vrednosti u evrima. Prosečno ulaganje fizičkih lica je oko 50.000 evra. Stručnjaci kažu da tek veća ulaganja od 10.000 do 20.000 evra donose unosniju zaradu.

Broker Nenad Gujaničić kaže da su prinosi na državne dužničke papire bolji nego na štednju, ali nisu spektakularno bolji. Godišnji prinos na državne hartije u evrima na poslednjoj aukciji bio je 0,55 odsto, dok su hartije denominovane u dinarima nosile prinos od 3,48 odsto. Istovremeno, i kamata za deviznu štednju ročnosti do godinu dana bila je u proseku, oko 0,5 odsto, a na to se plaća porez od 15 odsto. Na dinarsku štednju iste ročnosti kamata je u proseku 2,5 odsto.

Inače, država je najavila da će uskoro omogućiti građanima da mogu da kupe posebne štedne obveznice, a razlog njihovog emitovanja je da građani dobiju veći prinos na kapital od štednje u bankama. Na emitovanju štednih obveznica radi Ministarstvo finansija koje sprema izmene propisa kako bi građanima omogućilo direktnu kupovinu državnih hartija od vrednosti po povoljnijim uslovima.

Investiranje u državne dužničke hartije počelo je intenzivnije da se razvija od 2009. godine kada je država otpočela masovniju prodaju državnih hartija, a one nose najniži rizik pošto se sredstva gube tek bankrotom države, pa je samim tim i prinos niži u odnosu na sve druge vrste dužničkih hartija.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Срки
Од Хоргоша до Драгаша, од Дрине до Тимока - зајам за привредни препород Србије. На то личе ови папири што их држава даје за паре.
nikola andric
Kad se vide uzbenici imovinskog prava moze se utvrditi ''pojmovni pristup'' tom domenu ''pravne nauke''. Sto pravnici ne shavataju je prvo 1. da su njihove rasprave o znacenju rasprave o jeziku i 2. da pojmovi nisu (jezicki) entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti nego da su to (indikativni) iskazi . Iskazi o stvarnosti ne o jeziku. Ipak svi zakoni i sudska praksa su izrazeni recenicama. Dakle tu vec imamo nesklad sa takozvanom ''pravnom teorijom'' koja razglaba o pojmovima . Ta ''teorija '' nije u stanju da objasni razliku izmedju ''svojine'' i ''imovine'' . To je zbog toga sto se od Rimskog prava naovamo upotrebljava metafizicki izraz ''beztelesne stvari'' za sve moguce imovinske sastojke. Tako ''stvari'' iz stvarnog prava dominiraju celo imovinsko pravo. Obligacije se ne shavataju kao odnos ili relacija izmedju (najmanje) dva lica nego kao ''beztelesna stvar''. Naznaceno u stvarnosti hvali. Dakle svi moguci oblici ili delovi imovine na trzistu od kojih se licna sklapa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.