Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

I u Beogradu ručak plaćaju virtuelnim novcem

U Srbiji se trguje ovom kriptovalutom, postoje i posebni bankomati za ove digitalne pare, a u odabranim prestoničkim restoranima koristi se bitkoin
(Фото Ж. Јовановић)

Bitkoin, virtuelni novac, koji je je pre dva dana dostigao najveću vrednost– 7.000 dolara, koristi se i u Srbiji. U odabranim prestoničkim restoranima ovim digitalnim parama može da se plati jutarnja kafa i doručak. U Beogradu postoji i nekoliko bankomata na kojima bitkoin može da se menja za pravi novac, a na ovdašnjem tržištu posluju i kompanije čija je osnovna delatnost trgovina ovom valutom.

Nikola Cvijović, suvlasnik kompanije „ECD servis”, koja se bavi kupovinom i prodajom kriptovalute za „Politiku” objašnjava kako neko može da postane vlasnik bitkoina.

– Zahtev za kupovinu podnosi se preko sajta, a da biste bitkoine primili neophodno je da na telefonu ili kompjuteru instalirate aplikaciju „virtuelni novčanik” – objašnjava Cvijović.

Osim na sajtu, bitkoini mogu da se kupe ili prodaju i na posebnim bankomatima. Ovi bitkoin automati postoje na nekoliko lokacija u Beogradu, ali je virtuelni novac moguće kupiti i u Novom Sadu.

Treći način da se postane vlasnik bitkoina je takozvano „rudarenje”, a prema rečima Nikole Cvijovića za to je neophodna i kupovina skupe kompjuterske opreme.

– Jedna ta mašina koja se sastoji od računara i četiri do pet grafičkih kartica košta oko 2.500 evra. Neophodno je da se priključite na bitkoin mrežu i da instalirate poseban softver kako biste mogli da „rudarite” – kaže Cvijović.

Objašnjava da je za to, ipak, neophodno i neko znanje iz oblasti tehnologije, ali da taj softver mora da se održava. U Srbiji su ljudi, uglavnom, prepušteni sami sebi, jer ne postoji ko to može da održava i servisira. Sve zavisi od toga ko vam je opremu prodao, kaže Cvijović.

On napominje da je kupac bitkoina ujedno i jedini vlasnik ove kriptovalute. Na pitanje šta ako slučajno izgubi mobilni telefon ili mu se pokvari računar, Cvijović kaže da postoje posebne šifre, odnosno poseban privatni ključ koji zna samo vlasnik.

– Ako, međutim, izgubite šifru onda vam niko ne može pomoći, jer ćete tako izgubiti i novac – upozorava naš sagovornik.

Umesto bankovnog računa vlasnik registruje bitkoin adresu, odnosno niz od 27 do 34 slova i brojeva. To je zapravo virtuelno poštansko sanduče sa kog se bitkoini šalju ili primaju.

Kako u praksi funkcioniše plaćanje ovom kriptovalutom objašnjava Branimir Dodić, direktor restorana „Apetit”, u kome ručak od 2013. godine može da se plati bitkoinom.

– Ako neko ko ima instaliranu aplikaciju na telefonu kod nas napravi račun od 2.000 dinara, taj iznos može da plati i u bitkoinima. Konobar mu donosi običan fiskalni račun na kome ne piše ni keš ni kartica, već ček. U našem restoranu postoji aplikacija za bitkoin u koju se ukucava iznos računa, a vama se iz virtuelnog novčanika skidaju bitkoini. Odnosno, s obzirom na to da jedan bitkoin trenutno vredi više od 7.000 dolara, vi možete da platite čak i u milionitom delu bitkoina – kaže Dodić i dodaje da na kraju meseca ovaj restoran fakture šalje kompaniji „Bit gejt” od koje u zamenu za virtuelni dobija pravi novac.

Na pitanje kada je poslednji put u ovom restoranu neko račun platio u ovoj kriptovaluti, Dodić odgovara:

– Poslednja uplata u kriptovaluti dogodila se pre oko mesec i po dana. Plaćanje u bitkoinima nije tako često. Evo, na primer, od nove godine do danas, možda je svega pet, šest klijenata račun platilo u bitkoinima. I oni naprave veoma mali ceh od svega 200 do 300 dinara. Jednostavno, žele da probaju kako to funkcioniše u praksi – kaže Dodić.

Zoran Grubišić, sa Beogradske bankarske akademije, kaže da onaj ko u Srbiji trguje bitkoinom ne može da očekuje nikakvu pravu zaštitu ako izgubi, jer ovu valutu zakon uopšte ne prepoznaje.

 – Važi i staro pravilo da nikakvi rezultati u prošlosti nisu garancija za budućnost. Ne može se očekivati da će vrednost bitkoina nastaviti da raste, to niko ne može da predvidi – kaže Grubišić.

O tome koliko je ova virtuelna valuta kolebljiva možda najbolje govori podatak da je početkom 2013. bitkoin vredeo 1.100 dolara, da bi u jednom trenutku 2015. pao samo na 230 dolara. Ovih dana se njegova vrednost vinula u nebesa i iznosi više od 7.000 dolara. Kada je u januaru 2009. godine stvoren kao kompjuterski algoritam njegova vrednost bila je manja od jednog centa. Laslo Hanjec, programer sa Floride uspeo je godinu dana kasnije da nagovori menadžment picerije Papa Jons da u zamenu za 10.000 ovih virtuelnih novčića dobije dve pice.

Anica Telesković

Antrfile:

NBS ne garantuje za bitkoin

Virtuelne valute, pa ni bitkoin, ne izdaje centralna banka i ne garantuje za njihovu vrednost. Narodna banka Srbije (NBS) je više puta upozoravala javnost da takve valute ne predstavljaju zakonsko sredstvo plaćanja u Republici Srbiji. – Nismo u mogućnosti da garantujemo za korišćenje virtuelnih valuta, ulaganje u te valute, kao ni za njihovu vrednost, tako da svako ko se upušta u ove ili bilo koje druge aktivnosti u vezi sa virtuelnim valutama, čini to na sopstvenu odgovornost i samostalno snosi finansijske i druge rizike koji proističu iz tih aktivnosti – kažu iz centralne banke za „Politiku”.

Kažu da još nije reč o značajnijoj pojavi na našem tržištu, tako da se u ovom trenutku zakonom ne uređuje pitanje virtuelnih valuta, a NBS nema zakonska ovlašćenja da izdaje dozvole za trgovanje virtuelnim valutama, niti za postavljanje uređaja za njihovu kupovinu ili prodaju. Ističu da prate dešavanja na domaćem i svetskom tržištu, jer su

svesni činjenice da je upotreba virtuelnih valuta sve značajnija.

– Kako NBS ne izdaje dozvole za trgovanje virtuelnim valutama, subjekti koji trguju bitkoinom i internet platforme koje se koriste za trgovinu virtuelnim valutama, ne mogu se smatrati subjektom nadzora Narodne banke Srbije u smislu nekog od zakona kojima se uređuje poslovanje finansijskih institucija i nadzor nad njihovim radom – objašnjavaju.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zdravko
Evo, kod mene u kafani (odlicne sarme i punjene paprike!), naplacujemo rucak u zapusacima za flase. Kada dobijem zapusace, posaljem ih u 'Zapusac Gejt', i od njih dobijem pravi novac. ... Takodje, kada me zasvrbi neki deo tela, ja se ne cesem rukom, nego imam drvo pozadi kuce o koje se 'tarem' ...
dejan
Prodavci magle, ali klasicni koji zamajavaju narod.
Jovo
Broj 1) Kad i najveci gangsteri tj banksteri sa Wall Street-a (npr J P Morgan CEO) kazu da ne veruju u postene namere kripto-valutnih "bankara"... Broj 2) Pre velike velike svetke krize tridestih godina neki drugi bankar sa Wall Street-a je izbegao krizu jer je postao sumnjicav kad su cak i ulicni cistaci cipela u Njujorku poceli da mu preporucuju koje akcije da kupi a koje da proda. Slicno je ovih dana sa bitcoin-om tj novine su pune prica o bitcoin-u a niko nezna za sigurno nekoga ko je npr pazario kucu ili sl ista vrednije u toj "valuti".
Ljubisa
Da se nasalim; molim da mi se ne vraca kusur u ' butkoinima'. I, da koji to ' kafici' " vec rade sa kriptovalutama" da bi ih z mogao zaobici. Da nema zabune, o finansijskim institucijama i ' derivatima' istih sve znam i, treba li reci, ' dobar sam'.ali foliranje ( imitiranje i saobrazavanje svakakvim trendocima) ne podnosim
misa
Greska! Setite se Sinklera kako je batalio kompjutere...
Sasa Trajkovic
Srbija je svedski rekorder u preuzimanju svih novotarija i pomodnih tredova u svetu često NE kritički i po pravilu samo zarad lečenja svojih kompleksa manje vrednosti. I 90 ih sa hiper infalcijom i sankcijama se Beogradom nosili svi svedski brendovi a na sajmovima kupovali najskuplji automobili... novac je novac nije važno u kojoj formi i kojoj valuti plaćate preduslov je da ga uopšte imate.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.