petak, 14.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 04.11.2017. u 22:00 Katarina Đorđević

Po­la ve­ka be­o­grad­skih di­sko­te­ka

Pr­va di­sko­te­ka u Be­o­gra­du „Kod La­ze Še­će­ra” otvo­re­na je de­ce­ni­ju pre ču­ve­nog nju­jor­škog „Stu­di­ja 54”, a na spek­ta­ku­lar­nom otva­ra­nju „Ce­pe­li­na” bio je ceo voj­ni i po­li­tič­ki vrh ze­mlje
Разиграни Београд шездесетих година (Фото Приватна архива Дарка Ћирића)

Oče­ki­va­lo se da će na otva­ra­nje pr­ve di­sko­te­ke u Be­o­gra­du 24. apri­la 1967. go­di­ne do­ći lič­no lord Sno­u­don, su­prug kra­lji­ce Mar­ga­re­te. Ume­sto nje­ga, na otva­ra­nje klu­ba „Kod La­ze Še­će­ra”, ko­ji se sme­stio u po­dru­mu da­na­šnjeg Do­ma Je­vre­ma Gru­ji­ća u Sve­to­gor­skoj uli­ci broj 17, do­šao je kul­tur­ni krem pre­sto­ni­ce – Mi­ra Tra­i­lo­vić, Jo­van Ći­ri­lov, Ivan Ta­ba­ko­vić, Du­šan Ma­tić i sko­ro ceo glu­mač­ki an­sambl pr­vih „kom­ši­ja” iz Ate­ljea 212. Za osni­va­nje pr­ve di­sko­te­ke na Bal­ka­nu, ko­ja je svo­ja vra­ta otvo­ri­la či­ta­vu de­ce­ni­ju pre ču­ve­nog nju­jor­škog „Stu­di­ja 54”, naj­za­slu­žni­ji je bio La­zar Še­će­ro­vić, pre­vo­di­lac, bon­vi­van i Gru­ji­ćev di­rek­tan po­to­mak, a te 1967. go­di­ne u Evro­pi di­sko­te­ke su ima­li sa­mo Pa­riz, Lon­don i Mi­la­no. Rad­no vre­me je bi­lo čed­no – od po­la se­dam do je­dan iza po­no­ći, ulaz se sim­bo­lič­no na­pla­ći­vao, a u dis­ko­te­ci se slu­ša­la do­bra so­ul mu­zi­ka – Are­ta Fren­klin, Otis Re­ding, gru­pa „Temp­tejšns” i Da­sti Spring­fild.

Pro­ći će ne­ko­li­ko go­di­na pre ne­go što će se i u na­šim dis­ko-klu­bo­vi­ma za­vr­te­ti pra­va dis­ko-ku­gla, ali je i ve­če u ma­le­nom dis­ko-po­dru­mu kod La­ze Še­će­ra pred­sta­vlja­lo pra­vo osve­že­nje u od­no­su na noć­nu po­nu­du ko­ja je Be­o­gra­đa­ni­ma do ta­da bi­la na ras­po­la­ga­nju, pri­ča­ju dr Ma­ja Vu­ka­di­no­vić i Alek­san­dra Mi­ka­ta, autor­ke knji­ge „Hro­ni­ka do­brog pro­vo­da”, iz­da­te po­vo­dom po­la ve­ka be­o­grad­skih di­sko­te­ka.   

Ka­da je di­sko­te­ka po­red Ate­ljea 212 za­tvo­re­na, svi ko­ji­ma je klub La­ze Še­će­ra bio „dru­ga ku­ća” ubr­zo su pro­na­šli no­vo me­sto za „ši­ze­nje”. Bio je to Dom omla­di­ne, ko­ji je sre­di­nom 1969. go­di­ne do­bio dis­ko-klub „202”. Sre­di­nom še­zde­se­tih ta­mo se ple­sa­lo do iz­ne­mo­glo­sti, a svi­ra­le su vr­hun­ske grad­ske rok iko­ne tog vre­me­na – „Si­lu­e­te”, „Cr­ni bi­se­ri”, „Džen­tlme­ni”, „Zlat­ni de­ča­ci”... Me­đu­tim, za­huk­ta­va­nje be­o­grad­skog noć­nog ži­vo­ta po­či­nje 1971. go­di­ne ka­da je otvo­re­na naj­po­zna­ti­ja i naj­bo­lja ju­go­slo­ven­ska di­sko­te­ka.

„Na spek­ta­ku­lar­nom otva­ra­nju ’Ce­pe­li­na’ bio je pri­su­tan voj­ni i po­li­tič­ki vrh ze­mlje i di­plo­mat­ski kor, slu­žio se ka­vi­jar s Ti­to­vih po­slu­žav­ni­ka, a na vr­hun­cu sla­ve ova di­sko­te­ka je ima­la vi­še od 10.000 čla­no­va. ’Ce­pe­lin’ je imao tri ple­sna po­di­ju­ma i pr­vo­kla­sno ozvu­če­nje, a sa­ma unu­tra­šnjost di­sko­te­ka pod­se­ća­la je na bri­tan­ski klub ’La­val­bon’ – pod od cr­nog ska­ja, me­sing ko­ji do­mi­ni­ra pro­sto­rom, luk­su­zni se­pa­rei, pli­ša­ne fo­te­lje, dva­de­set vr­sta ogle­da­la, hi­lja­du bo­je­nih si­ja­li­ca i stro­bo­skop nad sva­kim po­di­ju­mom ko­ji stva­ra ve­se­lu i po­ma­lu psi­ho­de­lič­nu at­mos­fe­ru.

Mno­ge grad­ske fa­ce sla­žu se da ’Ce­pe­lin’ ni­je imao kon­ku­ren­ci­ju, ali is­ti­ču da je bi­lo za­ni­mlji­vo i ve­če pro­ve­sti u ’Akva­ri­ju­su’. Ovaj ma­li po­drum­ski pro­stor u De­li­grad­skoj uli­ci 7, sme­šten u ku­ći ko­ja je pri­pa­da­la sli­ka­ru Mi­ću Tr­nav­cu, bio je je­di­na di­sko­te­ka ko­ja je mo­gla da od­vu­če bar deo po­se­ti­la­ca ’Ce­pe­li­na’. Tu se oku­plja­la šmin­ker­ska eki­pa s du­bo­kim dže­pom – bo­ga­ti advo­ka­ti, po­li­ti­ča­ri i spor­ti­sti, a ple­sa­lo se uz mu­zi­ku Bi Dži­za, Eri­ka Šar­de­na, Bo­ni M, Aman­de Lir...”, pri­ča dr Ma­ja Vu­ka­di­no­vić, kul­tu­ro­log i pro­fe­sor na Fa­kul­te­tu pri­me­nje­nih umet­no­sti.

Pred na­je­zdom di­sko­te­ka po­kle­kla je i bo­em­ska Ska­dar­li­ja, a pre­ko pu­ta „Tri še­ši­ra” ugne­zdio se „Mo­nokl” na či­jem je otva­ra­nju pe­va­la Sil­va­na Ar­me­nu­lić, a o sme­nji­va­nju plo­ča vo­dio je ra­ču­na Mak­sa Ća­to­vić, ko­ji je pret­hod­no bio di-džej u „Ce­pe­li­nu”. Kra­jem se­dam­de­se­tih go­di­na na Fi­lo­zof­skom fa­kul­te­tu otvo­ren je klub „F” – mu­zič­ko uto­či­šte za hi­pi­ke, ro­ke­re i grad­ske al­ter­na­tiv­ce ko­ji su se nji­ha­li uz „Dor­se” i „Led Ce­pe­lin”.

„Ču­ve­na ’Aka­de­mi­ja’ otvo­re­na je kra­jem 1981. go­di­ne. Mrač­ni klub na sve­ga 50 me­ta­ra od Ka­le­meg­da­na bio je kao stvo­ren za na­stu­pe ro­ke­ra. Na ’Aka­de­mi­ji’ su se su­sre­ta­li ro­ke­ri, umet­ni­ci, de­ca funk­ci­o­ne­ra, bun­tov­ni­ci sa raz­lo­gom ili bez nje­ga i rva po­sta­va EKV-a – Mi­lan Mla­de­no­vić, Mar­gi­ta Ste­fa­no­vić i Bo­jan Pe­čar. Ovaj klub bio je bit­na tač­ka u od­ra­sta­nju i sa­zre­va­nju ne­ko­li­ko ge­ne­ra­ci­ja – ve­ro­vat­no je zbog to­ga op­stao sve do 2011. go­di­ne. En­te­ri­jer, kon­cept i mu­zi­ka ri­val­ske ’Zve­zde’ – di­sko­te­ke ko­ja je 1983. go­di­ne otvo­re­na pre­ko pu­ta ’Aka­de­mi­je’ bi­li su pot­pu­no su­prot­ni. Ona je bi­la i osta­la sim­bol šmin­ker­ske di­sko­te­ke. Za član­sku kar­tu ’Zve­zde’ po­te­za­le su se po­li­tič­ke i dru­ge ve­ze, ali je naj­bo­lja pro­pu­sni­ca bio mo­de­ran i atrak­ti­van iz­gled.

Skro­je­na po me­ri bo­ga­ta­ša i otvo­re­na s ide­jom da oku­pi slav­ne i bo­ga­te, le­pe de­voj­ke i zve­zde šou-bi­zni­sa di­sko­te­ka ’Du­ga’ br­zo je ste­kla sta­tus klu­ba za po­zna­te. Njen ri­val po­sta­je ’Na­na’ na Se­nja­ku ko­ja je odi­sa­la ele­gan­ci­jom ma­log noć­nog klu­ba i bi­la pre­fi­nje­ni­ja i ur­ba­ni­ja”, pri­se­ća­ju se na­še sa­go­vor­ni­ce.

Po­sle sti­dlji­vih še­zde­se­tih, ve­se­lih se­dam­de­se­tih i bun­tov­nih osam­de­se­tih, Be­o­gra­đa­ni su za­ko­ra­či­li u de­ce­ni­ju ko­ja je bi­la obe­le­že­na lo­šim ve­sti­ma, a ras­pad Ju­go­sla­vi­je, rat­no okru­že­nje, sank­ci­je i su­no­vrat stan­dar­da sna­žno su uti­ca­li i na noć­ne pla­no­ve Be­o­gra­đa­na. Na uli­ca­ma je za­vla­da­la mo­da u sti­lu Ce­ce Ra­žna­to­vić, opa­sni mom­ci po­če­li su da osva­ja­ju i noć­nu sce­nu i da gi­nu u di­sko­te­ka­ma, a sla­vu di­sko­te­ka pre­u­zi­ma­ju fol­ko­te­ke i spla­vo­vi. Mla­di po­či­nju da hr­le u „Lu­kas” ko­ga je pro­sla­vio isto­i­me­ni pe­vač i „Tri­ton”, a do kra­ja de­ve­de­se­tih spla­vo­vi su pot­pu­no za­tr­pa­li Sav­ski kej i pre­šli na Du­nav.

Komеntari20
a23d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

ljubomir
sve je u principu hronoloski tacno..samo jedna izpravka..kuca u kojoj je bila diskoteka Akvarijus u Deligradskoj nije kuca Mice Trnavca vec porodice njegove supruge Dusice..
Scorpio
Je li moguće da se ne pomene jedini koji i do danas nekako opstaje - čuveni KST?
Sizike i sizeri
Pitam se cemu sluzi paralela da je "Kod Laze Secere" otvorena dekadu pre Studia 54. Da nece mozda autorka da tvrdi da Njujork nije imao diskoteku pre Studia 54? Sam Studio 54 je bio ekskluzivan u svetskim okvirima i secam se prica da je svetski jet set leteo za Njujork samo zbog jedne noci djuske u toj dikoteci.
Дарко Чварковић
Холивуд је испао победник Првог ладног рата. Овај Други, ако не ошиша Земљу на нуларицу, вратиће на трон поражену страну . "...а коло среће се окреће, и преплиће и заплиће..."
Данило
Ди - џеј је пригушио глас родитеља. Младима зуји у ушима. Али, и родитељи су стасали у диску, зујало је и њима. Зујимо и као народ, свима идемо себи не долазимо. Ипак, има младих који посте и Богу се моле, за разлику од родитеља, ту је нада.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja