Subota, 22.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ka­ko je Ma­kron po­ce­pao Vi­še­grad­sku če­tvor­ku

De­kla­ra­ci­ja slo­vač­kog po­li­tič­kog vr­ha je sa­mo raz­ra­da le­to­šnjih ak­ce­na­ta fran­cu­skog pred­sed­ni­ka da su Če­ška i, na­ro­či­to, Slo­vač­ka sr­ce sred­nje Evro­pe i da za­slu­žu­ju da po­sta­nu rav­no­prav­ne čla­ni­ce no­ve Evro­pe
Фи­цо, Ма­крон, Керн и Со­бот­ка по­сле ав­гу­стов­ског са­стан­ка у Салц­бур­гу (Фо­то Рој­терс/Хајнц Пе­тер Ба­дер)

Vi­še­grad­ska če­tvor­ka se ve­ro­vat­no ne­će ras­pa­sti, jer je od svog osni­va­nja 1991. go­di­ne ima­la raz­li­či­te pe­ri­o­de ak­tiv­no­sti i ni­voe sa­gla­sno­sti, ali se mo­že re­ći da je Ema­nu­el Ma­kron kao „svež” pred­sed­nik us­peo da po­de­li blok od oko 65 mi­li­o­na lju­di.

Da je pu­kla sa­gla­snost iz­me­đu Ma­đar­ske, Polj­ske, Če­ške i Slo­vač­ke, sve­do­či i ot­ka­za­ni sa­mit Vi­še­grad­ske če­tvor­ke, ko­ji je uvek bio pri­li­ka da se Bri­se­lu po­ka­že da po­sto­je dr­ža­ve ko­je dr­že do čvr­ste li­ni­je na­ci­o­nal­nog su­ve­re­ni­te­ta, ba­rem u obla­sti­ma u ko­ji­ma su ima­le pra­vo da za­dr­že taj su­ve­re­ni­tet.

Naj­bol­ni­ji žulj u bri­sel­skoj ci­pe­li pred­sta­vlja­la je od­lu­ka uje­di­nje­ne i is­traj­ne Vi­še­grad­ske gru­pe da ne­će pri­hva­ti­ti oba­ve­zne kvo­te za pri­jem mi­gra­na­ta ko­je je EU ve­ći­nom gla­so­va uve­la, upr­kos nji­ho­vom gla­su pro­tiv. Ka­da je kra­jem sep­tem­bra is­te­kao for­mal­ni dvo­go­di­šnji rok za pri­me­nu me­re o raz­me­šta­nju oko 160.000 mi­gra­na­ta iz Ita­li­je i Grč­ke, Vi­še­grad­ska če­tvor­ka je već du­bo­ko za­ga­zi­la u raz­mi­mo­i­la­že­nje sta­vo­va.

Na­pe­to­sti u gru­pi su kul­mi­ni­ra­le u po­gle­du evrop­skih pra­vi­la o ra­du u dru­gim, bo­ga­ti­jim, dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma, po­što su Polj­ska i Ma­đar­ska od­bi­le da pra­te Slo­vač­ku i Če­šku u usva­ja­nju ide­je ko­ju je pred­vo­dio fran­cu­ski pre­sed­nik o po­o­štra­va­nju pro­pi­sa u ovoj obla­sti.

Re­for­ma prav­nog re­gu­li­sa­nja ra­da u EU je va­žna po­be­da Ema­nu­e­la Ma­kro­na, ko­ji tvr­di da po­sto­je­ća pra­vi­la omo­gu­ću­ju po­slo­dav­ci­ma da ne pla­ća­ju do­pri­no­se za so­ci­jal­no osi­gu­ra­nje u ze­mlja­ma kao što je Fran­cu­ska, gde su iz­dva­ja­nja mno­go ve­ća ne­go u cen­tral­noj Evro­pi.

Ve­li­ki broj ze­ma­lja u cen­tral­noj i is­toč­noj Evro­pi bri­ne se da re­for­ma ko­ju mi­ni­stri EU odo­bra­va­ju kva­li­fi­ko­va­nom ve­ći­nom pod­ri­va je­din­stve­no tr­ži­šte i po­seb­no ugro­ža­va nji­ho­ve gra­đa­ne.

Po­red Ma­đar­ske i Polj­ske, ovoj me­ri se pro­ti­ve i Li­tva­ni­ja i Le­to­ni­ja, jer sma­tra­ju da će spo­ra­zum otvo­ri­ti vra­ta pro­tek­ci­o­ni­zmu u za­jed­nič­kom tr­ži­štu po­sta­vlja­njem pre­se­da­na ko­ji bi si­ro­ma­šni­je ze­mlje do­ve­le u ne­rav­no­pra­van po­lo­žaj.

Le­to­šnji Ma­kro­nov su­sret sa li­de­ri­ma Slo­vač­ke i Če­ške, ka­da je za­o­bi­šao „tvr­de” pred­stav­ni­ke Ma­đar­ske i Polj­ske, bio je po­če­tak raz­bi­ja­nja blo­ka evro­skep­tič­ne plat­for­me.

U no­voj eri ko­ja je na­stu­pi­la s Ma­kro­no­vom ini­ci­ja­ti­vom na­ro­či­to se is­ta­kao slo­vač­ki pre­mi­jer Ro­bert Fi­co ko­ji je svo­ju dr­ža­vu, po­sle po­be­de „ne­si­stem­skog” po­li­ti­ča­ra mi­li­jar­de­ra An­dre­ja Ba­bi­ša na iz­bo­ri­ma u Če­škoj – na­zvao pro­e­vrop­skim ostr­vom u re­gi­o­nu.

Po­be­da Ba­bi­še­ve par­ti­je ANO, ko­ji ima do­ne­kle an­ti­e­vrop­ske sta­vo­ve, bi­la je sa­mo po­vod da slo­vač­ki dr­žav­ni vrh uoči re­gi­o­nal­nih iz­bo­ra odr­ža­nih u su­bo­tu  iz­da de­kla­ra­ci­ju o ne­po­ko­le­blji­vom pu­tu Slo­vač­ke u okvi­ru EU i NA­TO. Taj put pod­ra­zu­me­va osta­nak u „je­zgru EU”, a to­me bi mo­glo da do­pri­no­se i to što zva­nič­na Bra­ti­sla­va, kao je­di­na čla­ni­ca Vi­še­grad­ske gru­pe, pri­pa­da i evro­zo­ni.

De­kla­ra­ci­ja slo­vač­kog po­li­tič­kog vr­ha je sa­mo raz­ra­da Ma­kro­no­vih le­to­šnjih ak­ce­na­ta da su Če­ška i, na­ro­či­to, Slo­vač­ka sr­ce sred­nje Evro­pe i da za­slu­žu­ju da po­sta­nu rav­no­prav­ne čla­ni­ce no­ve Evro­pe ko­ja se stva­ra.

Ono što u Bri­se­lu ne­će na­zva­ti po­de­lom na is­tok i za­pad ili na bo­ga­te i si­ro­ma­šne – na­zi­va­ju re­for­mom EU. To­ga se do­se­tio i če­ški po­bed­nik na iz­bo­ri­ma ko­ji za sa­da mu­ku mu­či da pri­ba­vi ko­a­li­ci­o­ne part­ne­re. Je­di­no bi eks­trem­ni de­sni­ča­ri s njim u vla­du, ali je pro­blem što on s nji­ma ne bi.

Ba­biš, ko­ji va­ži za ume­re­nog evro­skep­ti­ka na­gla­ša­va da ni­ka­ko ni­je za re­fe­ren­dum o iz­la­sku Če­ške iz EU, ba­rem ne dok se ne pro­me­ne za­ko­ni ko­ji „ni­su u sta­nju da spre­če zlo­u­po­tre­bu ple­bi­sci­ta gra­đa­na”. Na kra­ju kra­je­va, za­klju­ču­je on, za­što bi Če­ška uop­šte na­pu­šta­la EU, ka­da ova­ko ima mo­guć­nost da je re­for­mi­še. Da uži­va bla­go­de­ti je­din­stve­nog tr­ži­šta, šen­ge­na i sub­ven­ci­ja, a da in­si­sti­ra na, re­ci­mo, jed­na­kom kva­li­te­tu hra­ne.

Za raz­li­ku od polj­ske pre­mi­jer­ke Be­a­te Ši­dlo, s ko­jom Ma­kron, kao ni s Or­ba­nom, ni­je ni hteo ni da raz­go­va­ra o me­stu za re­for­mi­sa­nim EU sto­lom, a ko­ja ka­že da ne­ma vi­še po­vrat­ka na EU ko­ja je po­sto­ja­la pre mi­grant­ske kri­ze, Ba­biš se već pre­po­ru­ču­je Bri­se­lu kao čo­vek ko­ji ne­će bi­ti deo pro­ble­ma. I on već tra­ži part­ne­re van Vi­še­grad­ske gru­pe, pr­ven­stve­no u Austri­ji, a po­tom i me­đu bal­kan­skim dr­ža­va­ma, onim ko­je je­su čla­ni­ce i ne­kim ko­je bi hte­le da po­sta­nu.

Isto­vre­me­no, Če­hi­nja Ve­ra Ju­ro­va, evrop­ska ko­me­sar­ka za pra­vo­su­đe i po­tro­ša­če, ko­li­ko god se sna­žno za­la­ga­la da bo­ga­ti pre­sta­nu da pra­ve „nu­te­lu” za si­ro­ma­šne, ko­ja je ma­nje kva­li­tet­na a no­si isti na­ziv, to­li­ko sna­žno po­dr­ža­va ne­mač­ku ide­ju da ne­ma pa­ra za si­ro­ma­šne ko­ji ne po­štu­ju pra­vi­la.

Ini­ci­ja­ti­va se zva­nič­no opi­su­je kao kre­i­ra­nje stro­žeg od­no­sa iz­me­đu po­što­va­nja vla­da­vi­ne pra­va i po­vla­če­nja nov­ca iz evrop­skih ko­he­zi­o­nih fon­do­va na­me­nje­nih si­ro­ma­šni­jim dr­ža­va­ma čla­ni­ca­ma. Ide­ja, ko­ju ne­ki sma­tra­ju kon­tro­verz­nim po­ku­ša­jem da se po­ve­žu fon­do­vi sa po­li­tič­kim uslo­vi­ma, ob­no­vlje­na je u je­ku raz­go­vo­ra o pro­jek­to­va­nju no­vog sed­mo­go­di­šnjeg bu­dže­ta EU.

Ka­ko je uočio bri­sel­ski por­tal „EU ob­ser­ver”, dan po­sle po­be­de Ba­bi­ša na iz­bo­ri­ma u Če­škoj (21. ok­to­bra), Ju­ho Ro­ma­ka­ni­je­mi, šef ka­bi­ne­ta pot­pred­sed­ni­ka Evrop­ske ko­mi­si­je Jir­ki­ja Ka­ta­i­ne­na, na­pi­sao je na „Tvi­te­ru” da su „Polj­ska, Ma­đar­ska i sa­da Če­si me­đu naj­ve­ćim ne­to pri­ma­o­ci­ma iz bu­dže­ta EU, a či­ni se da su sve kri­tič­ni­ji pre­ma EU”.

U tre­nut­ku ka­da bu­du is­cr­ta­ni glav­ni obri­si no­vog evrop­skog bu­dže­ta bi­će tač­no po­zna­to ko­jom br­zi­nom vo­zi ko­ja čla­ni­ca EU.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Боривоје Банковић
Мени је овде занимљиво нешто друго. Уважени председник Француске из редова банкарске либералне левице је признао да у "новој Европи" постоје пуноправне и непуноправне чланице. Где ће бити Србија, кад и ако, уђе у ту организацију, јасно је свима који виде даље од носа.
Danilo Mihajlović
Рупа у ЕУ буџету након изласка Велике Британије ће бити око 10 милијарди евра што значи заустављање огромног броја ИПА пројеката, првенствено у земљама чланицама. То ће нас освестити да нема ништа џабе. Нека смо ми укинули заштитне царине на ЕУ робу која нам је уништила домаће производе, па отпуштени радници иду да раде у ЕУ на туристичку визу, а уместо да имамо свој царински приход ми мољакамо за ИПА фондове и вежбамо поданичко испуњавање пројектних формулара које нам шаљу. Грчка је пример како се држава лепо развије од донаторских ЕУ средстава за домаћу бирократију. Живела диктатура бирократије и државних службеника! Доле приватна привреда и домаћи инвеститори!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.