Nedelja, 24.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZA­ŠTO MR­ZIM PO­NE­DE­LjAK

Lo­pov­skom tra­kom ban­da­ži­ran spo­me­nik, skr­še­ni znak EPS-a, oda­kle je pao Đin­đić a po­peo se Živ­ko­vić

Идејно решење споменика убијеном премијеру др Зорану Ђинђићу (Фото Танјуг)

Šta će­mo sa­da da za­me­ri­mo Pred­sed­ni­ku?

Što je seo u osi­njak i od­go­vo­rio na sva­ko pi­ta­nje bru­tal­ne Bran­ki­ce (BB)!

Ne­ke ko­le­ge do­la­ze na kon­fe­ren­ci­je za me­di­je sa stra­te­gi­jom i sprem­nim pi­ta­nji­ma, nor­mal­no! Ali ni­ka­ko im se ne svi­đa­ju od­go­vo­ri! Mu­ke ži­ve. Oni su sve za­mi­sli­li, ali ne­ma­ju že­lje­ne od­go­vo­re. Pro­pa­de im pi­ta­nje ži­vo­ta.

Ali nji­ho­va pi­ta­nja ži­vo­ta ni­su ži­vot­na pi­ta­nja.

Ne­ki to sla­bo raz­u­me­ju, pa pa­te.

Ko ima i pi­ta­nja i od­go­vo­re ne ula­zi u isto­ri­ju, a če­sto ni na kon­fe­ren­ci­je za štam­pu. Ni­je no­vi­nar. A Bran­ki­ca je no­vi­nar–is­tra­ži­vač.

Kad se po­li­ci­ja ume­ša u no­vi­nar­stvo do­bi­je se is­tra­ži­vač­ko no­vi­nar­stvo.

***

Bi­lja­na Sr­blja­no­vić, ka­me­no­re­ski­nja, dra­ma­tur­ški­nja, este­ti­ko­te­ški­nja i ne­do­jep­šti­na (po sop­stve­nom pri­zna­nju), aka­de­mik Du­šan Te­o­do­ro­vić, ma­te­ma­ti­čar i kri­ti­čar lut­kar­ske po­zo­ri­šne umet­no­sti, i mla­di vo­di­telj „ame­rič­ke te­le­vi­zi­je” pri­re­di­li su nam u ne­de­lju pri­jat­no ra­no po­pod­ne u du­hu Ži­ki­ne ša­re­ni­ce.

Ka­ko za­što? Šta je ov­de ne­ja­sno?

„Ja kad go­vo­rim o ra­to­vi­ma do­bi­jem naj­go­re uvre­de...”

„Ma­jor Te­pić ne tre­ba da ima spo­me­nik...”, kon­sta­tu­je umet­ni­ko­lo­ški­nja.

Zar to ni­je za­bav­no?

Lju­di od isto­rij­skog zna­ča­ja ko­ji su za­vre­di­li svoj spo­me­nik, dra­ga dra­ma­tur­ški­njo (DD), na­la­ze se ili na ko­nju, ili na ko­nju s ma­čem, ili na klu­pi s knji­gom. Ili sa še­ret­skim osme­hom na Cvet­nom tr­gu. A ne na po­lo­mlje­nom zna­ku EPS-a gde je lo­pov­skom tra­kom za­kr­pljen pre­kid ka­da je u isto­ri­ju oti­šao Zo­ran Đin­đić, a po­peo se na znak, a ne u isto­ri­ju, Zo­ran Živ­ko­vić.

Ta­ko njih dvo­ji­ca ima­ju za­jed­nič­ko ime što bi bio i je­di­ni kon­ti­nu­i­tet.

I aka­de­mik Te­o­do­ro­vić je bio u for­mi:

„Mi ži­vi­mo u lut­kar­skom po­zo­ri­štu...”

„U pi­ta­nju je vla­da­vi­na jed­nog čo­ve­ka...”

Aj­de u par­ku da na­pra­vi­mo spo­me­nik Đin­đi­ću od bla­ta, sa­mo da ga ne pra­vi Vu­čić...

Do­bra ide­ja. Ali ni­ste ga na­pra­vi­li! Šta, pre­te­kao vas je?

Ot­kad se de­ce­ni­je zo­vu fo­to­fi­niš?

***

Što se spo­me­ni­ka ti­če za me­ne lič­no do­ga­đaj ko­ji je obe­le­žio vek sva­ka­ko je po­di­za­nje spo­me­ni­ka Bi­li­ju Klin­to­nu u cen­tru Pri­šti­ne.

Jer Pri­šti­na je Sr­bi­ja, zar ne?

Dok se ma­li Vuk Je­re­mić bo­rio po be­lom sve­tu za prav­du, na­ši su­na­rod­ni­ci, Šip­ta­ri, po­di­gli su spo­me­nik ame­rič­kom pred­sed­ni­ku ko­ji će osta­ti upi­san u isto­ri­ji sve­ta kao je­di­ni ame­rič­ki pred­sed­nik ko­ji je za­po­čeo bom­bar­do­va­nje ne­ke ze­mlje ta­ko što je nje­go­va slu­žbe­ni­ca gla­vom pri­ti­sla cr­ve­no dug­me dok je sku­plja­la opu­ške is­pod rad­nog sto­la u Oval­nom ka­bi­ne­tu...

***

Sad te bo­gi­nje! Oda­kle to kad je is­ko­re­nje­no? Se­ćam se i svinj­skog gri­pa. A tek ptič­ji! Ptič­ji grip je opa­sni­ji jer svi­nje ne le­te, one mak­si­mum mo­gu da bu­du iz­lo­že­ne ro­ta­ci­ji, ali to je sve.

Od ptič­jeg gri­pa usred epi­de­mi­je umr­lo je u sve­tu oko sto oso­ba. Od ame­rič­kog gri­pa i dan-da­nas sa­mo u Ira­ku po­gi­ne dnev­no oko sto lju­di. Da­kle, ko­li­ko pti­ce po­bi­ju za go­di­nu da­na to­li­ko Ame­ri sre­de za je­dan dan.

Mo­že da se ka­že da su pti­ce–ubi­ce sim­pa­tič­ni ko­li­bri­ći u po­re­đe­nju s ame­rič­kim or­lom, ko­ji je, iako pti­ca gra­blji­vi­ca, ame­rič­ki na­ci­o­nal­ni sim­bol.

Dok svet tra­ži vak­ci­nu pro­tiv ptič­jeg gri­pa Ame­ri­kan­ci tra­že vak­ci­nu pro­tiv ne­po­slu­šnih na­ro­da. Ne ža­le pa­ra da ih vak­ci­ni­šu. Ni žr­ta­va. Ono­mad je hi­lja­de Sr­ba stra­da­lo ka­da se tra­ži­la vak­ci­na pro­tiv Mi­lo­še­vi­ća, što pri­zna­će­te ni­je ne­ka ce­na da se uve­de de­mo­kra­ti­ja a na­rod osi­ro­ma­ši kao ura­ni­jum.

U že­lji da stvo­re bo­lji svet Ame­ri­kan­ci ne mo­gu da se osvr­ću na sit­ni­ce. Po­je­di­ni na­ro­di, po­je­din­ci i nji­ho­ve sud­bi­ne mo­ra­ju da se sta­ve u funk­ci­ju no­vog vr­log sve­ta u ko­me će sva­ki Ame­ri­ka­nac mo­ći da je­de pi­le­ti­nu bez stra­ha.

Ni­je­dan spr­že­ni Ira­ča­nin ili Sr­bin ni­je bio vre­dan pr­že­nog pi­le­ta iz lan­ca „Ame­ri­ken frajd či­ken”.

***
vre­me­plov 09. 10. 2007.

Pi­ta­te se oda­kle sad i fa­ši­sti i muf­tij­sko nad­mu­dri­va­nje. Ka­ko to da se su­kob ras­te­gao od San­dža­ka do Voj­vo­di­ne?

Ne pi­ta­te se?

Na­rav­no da se ne pi­ta­te ka­da je sve ja­sno.

Sve što smo ovih da­na gle­da­li na na­šim TV sta­ni­ca­ma ima­li smo pri­li­ku već jed­nom da upo­zna­mo ka­da je svet re­šio da nas spa­se od nas sa­mih ta­ko što će nas raz­bi­ti kô si­ja­li­cu. Re­če­no – uči­nje­no. Ode moć­na SFRJ kao da je ni­ka­da ni­je ni bi­lo. Sa­da slu­ži klin­ci­ma bez mo­zga da o nju bri­šu ci­pe­le, par­don, mar­tin­ke. Ona ide­o­lo­gi­ja ni­je va­lja­la, ova je sjaj­na.

Ap­surd je pao me­đu nas kao ka­set­na bom­ba na pi­jač­ni dan u Ni­šu: ša­tro­fa­ši­sti šu­nja­ju se po par­ku Do­ma JNA u No­vom Sa­du, a ša­tro­an­ti­fa­ši­sti zgra­ža­va­ju se nad ti­me.

Ta­ko do­đo­smo i do to­ga da Ča­nak i oso­blje bra­ne Sr­bi­ju od fa­ši­zma. Se­pa­ra­ti­sti bra­ne Sr­bi­ju od fa­ši­sta!

Da sam se ju­če šlo­gi­rao...

A ka­da se pri­klju­čio i Če­da shva­tio sam da je vrag od­neo ša­lu!

Če­da i Ča­nak bra­ne Sr­bi­ju!

Dok se is­pod Pe­tro­va­ra­di­na ali i is­pod skup­štin­skog kro­va ne­ki šu­ti­ra­ju u du­pe, do­tle di­nar su­sti­že evro, mle­ko svet­sku ce­nu, a str­plje­nje svoj lo­gi­čan kraj. Mi­ni­stri ra­tu­ju me­đu so­bom a ku­nu se u ko­a­li­ci­ju, Ko­štu­ni­ca bra­ni Ko­so­vo naj­stra­šni­jim re­či­ma, ne­gde je či­tao da je pe­ro oštri­je od ma­ča, a pred­stav­ni­ci Voj­ske idu u ino­stran­stvo na sport­ske igre.

Oče­ku­je se da i Ta­dić kao ne­koć ma­jor Ga­vri­lo­vić iza­đe pred stroj i da ka­že: „Na­pred bra­ćo, ju­na­ci, hra­bro u po­be­du jer na­ša Voj­ska vi­še ne po­sto­ji.”

Sve i da sa­ku­pi­mo ne­kog da ra­tu­je slu­tim da bi na pr­voj li­ni­ji fron­ta bio vo­đen sle­de­ći di­ja­log me­đu na­šim ju­na­ci­ma:

– Eno ga ne­pri­ja­telj...

– Su­per... Ima­ju do­bre gi­lje...

– Vrh, bra­te...

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.