Za i protiv snimanja lekarskih pregleda

Ka­ko bi le­kar re­a­go­vao ka­da bi­ste to­kom pre­gle­da vaš raz­go­vor po­če­li da sni­ma­te „pa­met­nim te­le­fo­nom”? Ne­ki bi bi­li šo­ki­ra­ni, dru­gi bi bi­li opre­zni jer bi im se u gla­vi već „vr­teo” vi­deo-klip na „Ju­tju­bu” sa nji­ma u glav­noj ulo­zi, dok bi tre­ći po­ku­ša­va­li da se se­te šta su već sve iz­go­vo­ri­li i da li im pre­ti opa­snost od tu­žbe.

Na slič­nu ide­ju ni­je do­šao pa­ci­jent, već po­ro­dič­ni le­kar iz Lu­ding­to­na u SAD, dr Džejms Ra­jan ko­ji već go­di­na­ma uz odo­bre­nje svo­jih kli­je­na­ta sni­ma struč­ne pre­gle­de po­mo­ću audio-za­pi­sa ko­je za­tim sta­vlja na obez­be­đe­nu veb-plat­for­mu, pi­še „Nju­jork tajms”. Na ovaj na­čin dr Ra­jan omo­gu­ća­va svo­jim pa­ci­jen­ti­ma da pre­slu­ša­ju raz­go­vor i da se pod­se­te sa­ve­ta kad god im je to po­treb­no. Uz odo­bre­nje pa­ci­jen­ta, ovoj veb-plat­for­mi pri­stup mo­gu ima­ti i čla­no­vi nje­go­ve po­ro­di­ce.

„Što sam sta­ri­ja te­že mi je da za­pam­tim ali i da raz­u­mem sve što ču­jem u or­di­na­ci­ji. Ono što mi je da­nas sa­ve­to­vao, već su­tra za­bo­ra­vim”, ka­že jed­na od pa­ci­jent­ki­nja po­me­nu­tog le­ka­ra, go­spo­đa Še­ri Pi­per (63), pen­zi­o­ni­sa­na ad­mi­ni­stra­tiv­na asi­stent­ki­nja. 

Ona bo­lu­je od gih­ta, vi­so­kog krv­nog pri­ti­ska, obo­lje­nja štit­ne žle­zde, ank­si­o­zno­sti i de­pre­si­je i pri­ma vi­še raz­li­či­tih te­ra­pi­ja. Sma­tra da je „izum” dr Ra­ja­na od­li­čan jer u sva­kom tre­nut­ku mo­že da pri­stu­pi audio-snim­ku pre­gle­da i da se pri­se­ti ko­je le­ko­ve tre­ba da uzi­ma.

I dok je ve­ći­na pa­ci­je­na­ta po­me­nu­tog le­ka­ra za­do­volj­na mo­guć­no­šću da od­slu­ša sa­ve­te vi­še pu­ta, dr Ra­jan ka­že da će ova­kva audio-za­be­le­ška pre­gle­da jed­nog da­na po­sta­ti ru­tin­ska. Ipak, oče­ku­je i ot­por stru­ke pa ve­ru­je da bi nje­gov na­čin ra­da mo­gao da za­ži­vi tek za dve de­ce­ni­je. 

Da je ova ide­ja do­bra po­tvr­đu­je dr Glin El­vin, is­tra­ži­vač in­sti­tu­ta Dart­mut, na­po­mi­nju­ći da mo­guć­nost pre­slu­ša­va­nja raz­go­vo­ra le­ka­ra sa pa­ci­jen­tom na­ro­či­to mno­go zna­či sta­ri­jim oso­ba­ma. One če­sto ima­ju vi­še hro­nič­nih obo­lje­nja, ne­ma­ju kon­cen­tra­ci­ju kao što su je ima­li u mla­do­sti i te­že raz­u­me­ju struč­ne ter­mi­ne ko­ji ne­ki struč­nja­ci ko­ri­ste. Zbog to­ga je do­bra mo­guć­nost i da nji­ho­vi bli­žnji mo­gu da pre­slu­ša­ju sni­mak raz­go­vo­ra le­ka­ra i pa­ci­jen­ta.

Me­đu­tim, osim ot­po­ra me­đu ko­le­ga­ma ko­ji ni­su volj­ni da bi­lo ko slu­ša nji­hov raz­go­vor sa pa­ci­jen­tom, pro­blem u oma­so­vlje­nju ove ide­je pred­sta­vlja­ju i za­ko­ni: u 11 dr­ža­va SAD pro­pi­si na­la­žu da obe stra­ne mo­ra­ju da pri­sta­nu da se raz­go­vor sni­ma, dok Za­kon o pri­slu­ški­va­nju u 39 ze­ma­lja Ame­ri­ke tra­ži pri­sta­nak sa­mo jed­ne stra­ne. Osim ure­đe­nja ovih pro­pi­sa mo­ra­lo bi se spro­ve­sti i usa­gla­ša­va­nje dru­gih za­ko­na, po­put onog o zdrav­stve­nom osi­gu­ra­nju, ali i do­pu­na sa­ve­znog za­ko­na ko­ji šti­ti pri­vat­nost in­for­ma­ci­ja o zdra­vlju.

U po­je­di­nim dr­ža­va­ma pro­pi­si do­zvo­lja­va­ju pa­ci­jen­ti­ma da sni­ma­ju raz­go­vo­re sa le­ka­ri­ma, a uko­li­ko struč­njak to ne že­li, je­di­na mu je op­ci­ja da pre­ki­ne pre­gled. Ima i onih pa­ci­je­na­ta ko­ji se opre­de­lju­ju da taj­no sni­ma­ju raz­go­vor sa le­ka­rom: is­tra­ži­va­nje na Sta­rom kon­ti­nen­tu spro­ve­de­no na 128 bo­le­sni­ka po­ka­za­lo je da je čak 15 od­sto njih taj­no sni­ma­lo le­kar­ski pre­gled. 

„Ta­kvo po­na­ša­nje mo­že ozbilj­no da na­ru­ši od­nos iz­me­đu le­ka­ra i pa­ci­jen­ta”, ka­že dr El­vin ko­ji je bio je­dan od is­tra­ži­va­ča u po­me­nu­tom is­pi­ti­va­nju. Struč­nja­ci na­po­mi­nju da bi ma­sov­no sni­ma­nje raz­go­vo­ra le­ka­ra i pa­ci­je­na­ta po­kre­nu­lo pi­ta­nje za­šti­te po­da­ta­ka, od­no­sno ko sme da po­se­du­je i ko­ri­sti ovu ar­hi­vu, ko­ja će ra­sti iz me­se­ca u me­sec. 

Dr Ran­dal Por­ter, ne­u­ro­hi­rurg sa Ne­u­ro­lo­škog in­sti­tu­ta u Fe­nik­su, ume­sto audio-sni­ma­ka pra­vi – vi­deo-za­pi­se, ko­je ka­sni­je sta­vlja na veb-plat­for­mu pod na­zi­vom „Me­dikl me­mo­ri”. Pa­ci­jen­ti mo­gu da pri­stu­pe ovom vi­deo-ma­te­ri­ja­lu kad god im je po­treb­no. 

„Bez sni­ma­ka pa­ci­jen­ti za­bo­ra­vlja­ju čak 80 od­sto ono­ga što im ka­že­mo i to prak­tič­no do par­kin­ga na ko­ji od­la­ze ka­da na­pu­ste or­di­na­ci­ju”, ka­že dr Por­ter. 

On tvr­di da je u od­no­su na ri­zik od tu­žbi i sud­skih pro­ce­sa, da­le­ko ve­ća ko­rist od vi­deo-za­pi­sa, jer su pa­ci­jen­ti za­do­volj­ni­ji, a sma­nje­ni su i tro­ško­vi osi­gu­ra­nja za zlo­u­po­tre­bu. Od 2015. go­di­ne vi­še od 400 le­ka­ra pri­ja­vi­lo je da ko­ri­ste me­di­cin­sku me­mo­ri­ju, sni­ma­ju­ći 28.000 po­se­ta. 

Ipak, mno­gi le­ka­ri stre­pe od mo­gu­ćih tu­žbi, po­seb­no po­sle slu­ča­ja u Vir­dži­ni­ji za­be­le­že­nog 2015. go­di­ne: sud je na­lo­žio ane­ste­zi­o­lo­gu i le­ka­ri­ma da pla­te pa­ci­jen­tu 500.000 do­la­ra od­šte­te na­kon ko­lo­no­skop­skog pre­gle­da: pa­ci­jent je, ka­ko je sud utvr­dio, slu­čaj­no sni­mio uvre­de me­di­cin­skog ti­ma na nje­gov ra­čun to­kom ove in­ter­ven­ci­je.