Ruf: MMF i Vlada dogovorili povećanje plata i penzija u 2018

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Džejms Ruf izjavio je danas da su sa Vladom Srbije usaglašeni ključni parametri za budžet za 2018. godinu, koji uključuju i povećanja plata u javnom sektoru i penzija od naredne godine.

„Zajedno sa većim prihodima za plate i penzije, planirani fiskalni deficit je 0,7 odsto BDP-a, što je nivo koji ne ugrožava fiskalnu stabilnost i dalje smanjenje javnog duga”, rekao je Ruf, navodi se u saopštenju MMF-a.

Kako je navedeno, imajući u vidu dobre ostvarene rezultate, vlada planira da deo novca iz većeg fiskalnog prostora i u ovoj godini iskoristi za isplatu bonusa penzionerima, kao i za bonuse određenim kategorijama zaposlenih.

Ruf je istakao da MMF za ovu godinu prognozira rast bruto domaćeg proizvoda Srbije za dva odsto, a za 2018. za 3,5 odsto.

Govoreći o osmoj reviziji, rekao je da je postignut dogovor o politikama koje su potrebne kako bi uspešno zaključili reviziju.

„Svi što je dogovoreno da se uradi do kraja septembra je urađeno, a strukturne reforme su nastavljene, mada u nekim slučajevima ima kašnjenja”, rekao je Ruf i dodao da će pozitivan izveštaj biti poslat na odobrenje Bordu direktora MMF-a, koji zasedaju, kako se očekuje, u decembru.

Ruf je naglasio da je prioritet za 2018. da se očuvaju teško ostvareni dobri fiskalni rezultati, pa je potrebno nastaviti podršku inicijativama za podsticanje privrednog rasta, kao što su povećanje javnih investicija i smanjenje poreskih opterećenja za radnike sa niskim prihodima. 

Ruf: Nastavljaju se snažne ekonomske performanse Srbije

Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda Džejms Ruf ocenio je danas, na kraju razgovora o osmoj reviziji Stend baj aranžmana iz predostrožnosti koji je Srbija zaključila sa ovom organizacijom, da se nastavljaju snažne ekonomske performanse Srbije.

On je dodao da se to dešava iako su u prvom kvartalu bile privremeno usporene zbog suše i prekida u snabdevanju električnom energijom.

„Aktivnosti su ostale snažne, podržane jakim rastom izvoza, jačanjem potrošnje i investicija”, rekao je Ruf na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije.

On je dodao da su uslovi na tržištu rada bolji, a privatni sektor otvara nova radna mesta, a predstavnici delegacije pohvalili su i pad stope nezaposlenosti.

MMF je za ovu godinu prognozirao realni rast bruto domaćeg proizvoda Srbije za 2017. godinu na dva odsto , a za 2018. na za 2018. na 3,5 odsto.

Istakao je da je osnovna ekonomska aktivnost snažna i podržana intenzivnim izvozom.

Ruf je ukazao da je usporavanje prouzrokovano proizvodnim faktorima, a ne zbog slabe potražnje ili fiskalne kontrakcije.

Rekao je da MMF uočava poboljšanje i na tržištu rada, otvaranje velikog broja radnih mesta u privatnom sektoru.

S obzirom na nisku inflaciju, kako je preneo, MMF smatra monetarnu politiku NBS ispravnu, a u tekućoj godini vidi dobre fiskalne rezultate, dodajući da je fiskalni balans blizu pozitivne nule, što je puno bolje od projektovanog budžetskog deficita.

Ruf je podvukao da za naredni budžet smatra da je prioritet očuvanje fiskalnih dostignuća.

Prema njegovim rečima neophodno je nastaviti sa reformama državnih preduzeća, jer se još uvek kasni u iznalaženju solucija za problematična preduzeća, kao što su MSK, Azorata, RTB, Petrohemija, Resavica.

„Biće potrebno nastaviti sa reformama javne uprave da bi se poboljšao kvalitet javnih usluga i smanjili rizici. Veoma je važno usvajanje zakonodavstva koji se tiče plata u jamvom sektoru u decembru”, poručio je on.

Dodao je da je neophodno dalji akcenat staviti na jačanje poslovnog okruženja, podsticanje rasta u kojem vodeću ulogu ima privatni sektor i rast nezaposlenosti.

Pohvalio je dalji napredak Srbije na Duing biznis listi, i ukazao da još ima prostora za poboljšanje vezano za konkurentnost i smanjenje prepreka za biznis.

S tim u vezi je napomenuo modernizaciju Poreske uprave i racionalizaciju taksi.

Rekao je da se raduje unapred daljoj saradnji u postizanju ciljeva daljeg rasta i približavanja dohodata zapadnom nivou.

Misija će zaključke ove revizije, kako je najavio, poslati Bordu direktora MMF na odobrenje, a ukoliko Bord da pozitivnu ocenu, to će Srbiji osloboditi dodatnih 119,4 miliona evra, što je ukupno do sada 1,05 milijardi evra, od ukupno 1,2 milijarde.

MMF podseća da su se srpske vlasti opredelile da ne povlače taj novac.

Nakon osme revizije se Program MMF-a završava u februaru iduće godine.

Suficit budžeta na kraju oktobra milijardu evra ispred plana

Ministar finansija Dušan Vujović je izjavio danas da je Srbija na kraju oktobra imala suficit republičkog budžeta od 79,4 milijarde dinara i istakao da je rezultat na fiskalnoj strani mnogo bolji nego što je bilo ko mogao da očekuje - za više od milijardu evra bolji od revidiranog plana.

Vujović je na konferenciji za novinare povodom osme, završne revizije trogodišnjeg aranžmana iz predostrožnosti sa MMF, rekao da smo na početku godine planirali deficit od 1,7 odsto uključujući projekte koji prethodne godine nisu bile u sastavu republičkog budžeta.

„Sredinom godine smo revidirali deficit na 1,1 odsto, a krajem oktobra smo imali suficit 79,4 milijardi evra republičkog budžeta i očekivanih oko 93 ili 94 miliajrde dinara suficit budžeta opšte države. To je rezulatat koji niko nije očekivao, toliko dobar - za više od milijardu evra ispred revidiranog plana”, naglasio je Vujović.

Kada je reč o privrednom rastu, Vujović je rekao da uprkos tome što je za ovu godinu projekcija smanjena na dva odsto nema razloga za paniku i da se ostaje pri tome da će privredni rast u 2018. biti 3,5 odsto, kao i da je to konzervativna procena.

Kako kaže, usporavanje rasta nije recesione prirode već je do toga došlo usled spoljnih faktora, pre svega okolnosti u poljoprivredi i energetici.

Vujović je rekao da je u pitanju ciklični karater i da nema razloga za zabrinutost.

Guverner: Interesovanje za ulaganja u Srbiju ojačalo dinar

Povećano interesovanje za ulaganja u Srbiju je razlog zbog kog je dinar ojačao, rekla je danas guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

„Od aprila meseca imamo kontinuirani pritisak na jačanje dinara koji se ogleda kroz priliv stranih direktnih investicija i priliv portfolio investicija. Milijardu i stodevedeset miliona evra smo kupili do današnjeg dana. U plusu smo neto preko 845 miliona evra”, rekla je Tabaković.

Ona je istakla da je država imala veću ponudu evra nego što je bila tražnja i u poslednjoj nedelji štednje, kaže, zabeležena je neuobičajena tendencija da se podiže štednja i kupuju dinari.

„To je zato što su ljudi shvatili da je isplativije ulagati i štedeti u dinarima”, napominje ona.

U prva tri kvartala priliv po osnovu doznaka je iznosio dve milijarde evra, što je unazad tri godine uobičajena pojava, rekla je Tabaković i dodala da je razlog jačanja dinara povećano interesovanje za ulaganje u Srbiju, ali i u dinar.

„Za nas je pohvalna sama činjenica da smo već dva puta snižavali kamatnu stopu po 0,25 procenata”, navela je guverner, i objasnila da odluke o refrentnoj kamatnoj stopi NBS donosi na osnovu procene svega onoga što se dešava u svetu, od geopolilitičkih tenzija do monetarnih politika vodećih centralnih banaka. 

Tabaković: Strane investicije do kraja godine 2 milijarde evra

Direktne strane investicije u Srbiji do kraja godine biće oko dve milijarde evra, izjavila je danas guvernerka Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković.

Tabaković je istakla da će 17. novembra NBS izaći sa konačnim rezultatima o rastu stranih direktnih investicija, čiji je rast revidiran sa 1,5 milijardi na 1,7 milijardi, a kako kaže, odgovorno može da tvrdi da će one biti oko dve milijarde evra do kraja godine i da će prevazići najoptimističnija očekivanja.

Guverner je navela da se do postignutih rezultata u očuvanju niske i stabilne inflacije nije došlo ni jednostavno ni lako, i ocenila da su ulaganja stranih investitora u dinarske hartije od vrednosti pokazatelj njihovog poverenja u monetarnu i fiskalnu politiku države.

Tabaković je to ilustrovala činjenicom da je 2014. godine na dužničke sedmogodišnje harrtije od vrednosti kamata bila 14 procenata, a danas je trošak za sedmogodišnje hartije 5,0 procenata.

Ističući da su „sedmogodišnje hartije od vrednosti u oktobru 'planule'“, ona je objasnila da je i to jedan od razloga jačanja dinara.

Takođe je navela da „Srbija ima 10,6 milijardi evra deviznih rezervi, a neto rezerve su 8,9 milijardi” i da je to razlog zašto Srbiji nije bila potrebna finansijska podrška MMF-a.

Tabaković je ukazala na to da su monetarna i fiskalna politika međusobno povezane i koordinisane na isti način kao što su povezani politička i finansijskla stabilnost i zaključila da „ne bismo mogli da govorimo o ovim rezultatima da svi potezi koji se tiču monetarne politike i NBS nisu kooordinisani sa ministarstvom finansija”.

(Tanjug)