Sreda, 30.11.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dotacije poljoprivredi veće za 2,5 milijardi

U budžetu za 2018. godinu dotacije državnim preduzećima ostaće na istom nivu. „RTB Bor” nije na spisku subvencionisanih firmi, davanja privredi smanjena
(Фото Д. Јевремовић)

Ministar finansija Dušan Vujović, koji je ovih dana postavio limite za potrošnju budžetskim korisnicima, kao da je prepisao iznose subvencija iz ovogodišnjeg budžeta.

Kako „Politika” saznaje, za „Železnicu” će dogodine iz državne kase biti izdvojeno 15,8 milijardi dinara, što je identično ovogodišnjem nivou dotacija. Ono što iz budžetskih uputstava može da se vidi je i da je 4,8 milijardi dinara namenjeno za učešće u ruskom kreditu. Ta sredstva planirana su za obnovu pruge Niš–Dimitrovgrad. Posmatrano na duži rok, subvencije za „železnice”, ipak su u padu, jer su 2016. godine iznosile 17,51 milijardu dinara. Suštinski, ipak, najveći deo subvencija (oko 11 milijardi) svake godine odlazi na plate zaposlenima. Čudno je da se ti izdaci za sledeću godinu ne smanjuju, jer je broj zaposlenih u ovoj kompaniji manji, a budžetom za sledeću godinu nije planirano povećanje plata u državnim kompanijama.

I subvencije namenjene „Putevima Srbije” ostale su iste – 6,27 milijardi. Kako može da se vidi u obrazloženju, jedan deo tog iznosa (500 miliona dinara) namenjen je za projekat obnove puteva i unapređenja bezbednosti saobraćaja. Dotacije za „Koridore Srbije” iznosiće 300 miliona dinara, baš kao i ove godine. „Resavicaˮ će i sledeće godine biti na spisku preduzeća koje država subvencioniše. Za te namene, baš kao i ove godine, planirano je 5,07 milijardi dinara. Za sprovođenje prve faze zatvaranja nerentabilnih rudnika, planirano je 600 miliona dinara. Uostalom, to je predviđeno planom reorganizacije i finansijske konsolidacije ove kompanije.

Nije baš da se u politici subvencionisanja dogodine ništa neće promeniti. Tako će na primer subvencije za poljoprivredu dogodine biti povećanje. Plan je da one iznose 31,77 milijardi dinara, što je oko 2,5 milijardi dinara više nego u ovogodišnjem budžetu.

Dogodine će iz državne kase biti dotiran i Fond za inovacionu delatnost. Budžetom Ministarstva prosvete planirano je 500 miliona dinara rashoda po tom osnovu.

Za finansiranje „energetski ugroženog kupcaˮ planirana su sredstva u iznosu do 0,95 milijardi dinara u budžetu Ministarstva rudarstva i energetike. Finansiranje javnih servisa (RTS i RTV) i dogodine će poreske obveznike koštati četiri milijarde dinara, baš kao i ove i prošle godine.

Subvencije u oblasti privrede planirane su u nižem iznosu od ovogodišnjeg (14,53 milijardi dinara). Ove godine za te namene bilo je planirano 16,57 milijardi dinara. Rashodi po tom osnovu su smanjeni, jer država dogodine neće izdvajati novac za tekuću likvidnost„RTB Bora”. Ove godine za te namene u državnoj blagajni bilo je odvojeno dve milijarde dinara.

Ministar finansija očekuje da se javni dug sledeće godine smanji na 60 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Prema podacima Ministarstva finansija, državna dugovanja na kraju septembra iznosila su 64,6 odsto BDP-a. To znači da ministar finansija planira da nivo javnog duga dogodine dostigne mastrihtške kriterijume (60 odsto). Nije isključeno da će kreatori fiskalne politike dogodine pokrenuti i inicijativu za promenu Zakona o budžetskom sistemu kojim se definiše gornja granica do koje država može da se zadužuje. Prema ovom propisu, javni dug ne bi trebalo da bude veći od 45 odsto, a Srbija je već šest godina u zakonskom prekršaju. Zakonom definisani prag „probijen” je još krajem 2011. godine. Ministar finansija Dušan Vujović i ranije je izjavljivao da smatra da bi za nas trebalo da važe mastrihtški kriterijumi, što znači da tu granicu treba pomeriti na 60 odsto. Stav Fiskalnog saveta je, sa druge strane, da ta granica, ipak, mora biti nešto niža, jer je prag od 60 odsto postavljen za razvijene evropske zemlje.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ralence
Европске њиве и оранице су пресићене и загађене разним хемикалијама и ЂМ хибридима. Дубоко орање тешких машина упропастило је квалитет земље на дубину која више не може да рађа. Шанса Србије је да производи здраву храну и развија прерађивачку индустрију.Разни Тенисони и остали су погрешан правац производње хране.
Dimitar Maldziski
Dobra vest! Ulaganje u poljoprivredu se uvek vrati visestruko. Nadam se da ovo znaci da ce se subvencije povecati sa sramotnih 4hdinpoha koliko su trenutno.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.