sreda, 16.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu

Никола Селаковић у име председника положио венац на Споменик Незнаном јунаку на Авали (Фото Танјуг/Р.П.)

Polaganjem venaca i odavanjem počasti kod spomen-kosturnice branilaca Beograda na Novom groblju, danas je obeležen Dan primirja u Prvom svetskom ratu u znak sećanja na dan i trenutak kada je 1918. godine na snagu stupilo primirje u Velikom ratu.

Centralnu državnu ceremoniju predvodio je ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, koji je poručio da najmanje što naša i buduće generacije mogu da učine jeste da neguju uspomenu na pretke i značaj njihovog podviga.

Đorđević je na ceremoniji rekao da se iz pepela razaranja u Velikom ratu, suprotno očekivanjima, nije rodio feniks „Zlatnog doba” sa početka 20. veka, već su tek nakon nezamislivih zločina i razaranja u Drugom svetskom ratu, evropske države odustale od revanšizma i počele intenzivno da rade na integrativnom procesu.

Danas, podvukao je, francusko-nemačka saradnja predstavlja jednu od najvažnijih osnova EU.

„Nažalost, region Zapadnog Balkana morao je da prođe kroz još jedno krvavo istorijsko razdoblje da bi se konačno našao na putu evrointegracija. Ali baš zato, što je naše sećanje na ratnu bedu i užase svežije, utoliko je i naša vera u evropske integracione procese snažnija, čak i kada se na drugim mestima na našem kontinentu njihov značaj otvoreno dovodi u pitanje”, poručio je ministar.

Kako je rekao, sada smo spremni da na primeru naših nekadašnjih neprijatelja, a danas prijatelja i partnera Nemaca učimo i usvojimo nešto čemu do sada nismo bili vični: ne samo da pobeđujemo po svaku, a često veoma visoku cenu, već da iz svakog našeg eventualnog poraza izađemo snažniji i mudriji.

„Strateško opredeljenje Srbije zato su evrointegracije i vojna neutralnost. Investiciona politika i mere fiskalne konsolidacije usmerene su ka tome da za naše stanovništvo, uz socijalnu odgovornost i solidarnost obezbedimo kvalitetne uslove za život i rad u Srbiji”, poručio je Đorđević.

Prema njegovim rečima, danas, 99 godina nakon Dana primirja u Prvom svetskom ratu, i nakon svega što smo u tom periodu prošli zajedno sa svojim susedima, možemo potvrditi da ne postoji rat koji će okončati sve ratove, ali da mir, razumevanje, saradnja i ispružena ruka prijateljstva mogu biti početak nečeg što nam je, možda nepravedno, do sada bivalo uskraćeno.

Ministar je podsetio da je srpski narod mnogo propatio u Prvom svetskom ratu, u kom je izgubio 60 odsto muške populacije.

Poručio je da je herojska srpska izgnanička vojska, delujući preko i iznad svojih mogućnosti vođena jedino mišlju o oslobođenju otadžbine, dala je nemerljiv doprinos pobedi Antante u tom ratu.

„U Versajskoj Evropi i novonastaloj Jugoslaviji ljudi su pribegavali hedonizmu, a događaji iz ratnih dana olako su zaboravljani. Zato je najmanje što naša i buduće generacije mogu da učine jeste da neguju uspomenu na pretke i uvek opominju na značaj njihovog podviga”, poručio je Đorđević.

Centralna državna ceremonija predstavlja čin odavanja počasti svim pripadnicima oružanih snaga i civilima nevino postradalim tokom Prvog svetskog rata i svrstava se u red najznačajnijih koje će danas u isto vreme u svim glavnim gradovima državama-pobednicama u Prvom svetskom ratu, biti održane u čast godišnjice velikog istorijskog događaja.

Vence i cveće su položili predstavnici grada Beograda, predstavnici stranih ambasada, udruženja koja neguju tradicije slobodarskih ratova, a nakon odavanja počasti, usledio je umetnički program „Rađanje slobode”.

Selaković u ime predsednika položio venac na Avali

(Foto Tanjug/S.R.)

Uz najviše državne i vojne počasti, izaslanik predsednika Republike, generalni sekretar predsednika Nikola Selaković, u pratnji ministra odbrane Aleksandra Vulina i komandanta Garde general-majora Milomira Todorovića, položio je danas lovorov venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembra.

U spomen knjigu izaslanik predsednik Srbije upisao je:

„Već skoro jedan vek Srbija živi u slobodi i u Srbiji živi ideja slobode koju ste vi utemeljili. Vaša pobeda nije samo vojna, već je apsolutna. Ona je postala merilo našeg delovanja i putokaz ka vrhovnoj vrednosti - ideji slobode. Žrtvu koju ste podneli srpstvo će pamtiti dokle postoji”.

Uz intoniranje državne himne, Selaković je položio venac s posvetom „Junacima Velikog rata, ponosni potomci - predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić”. (Tanjug)

Princ Aleksandar položio venac na groblju Komonvelta

Princ Aleksandar Karađorđević prisustvovao je komemoraciji povodom Dana sećanja na Ratnom groblju Komonvelta u Beogradu, gde je položio venac zajedno sa drugim visokim zvaničnicima.

Vence u znak sećanja na one koji su izgubili živote u Velikom ratu položili su predstavnici Ministarstva rada, Ministarstva odbrane, Grada Beograda, ambasadori Australije, Velike Britanije, Kanade, Indije, Kipra, Nigerije, Poljske, Češke, Francuske, Malezije, kao i predstavnici više udruženja, saopšteno je iz kabineta Krađorđevića.

Zemlje Komonvelta bile su saveznici Srbije u Prvom svetskom ratu i pomogle Srbiji i srpskom narodu. Stotine lekara i medicinskih sestara pružale su kao dobrovoljci pomoć Vojsci Srbije i srpskom narodu u tim teškim vremenima, navodi se u saopštenju. Nekoliko bolnica u Srbiji dobilo je imena po britanskim i škotskim lekarima i medicinskim sestrama nakon rata.

Na Ratnom groblju Komonvelta nalaze se posmrtni ostaci vojnika Komonvelta koji su preneti sa više od šezdeset manjih grobalja i drugih lokacija širom bivše Jugoslavije. Najveći broj donet je sa vojnog groblja u Milni i Kraljevskog mornaričkog i lučkog groblja na ostrvu Visu, gde se nalazila vojna baza.

Među sahranjenima na Ratnom groblju nalaze se i prebegli ratni zarobljenici iz Italije i Grčke. Među sahranjenim civilima su jedan rudarski tehničar, profesor engleskog jezika, novinski dopisnik, član osoblja britanske ambasade i dete drugog člana osoblja ambasade. Svi oni su bili sahranjeni ili ponovo pokopani na groblju uz dozvolu specijalne Komisije Komonvelta. (Tanjug)

Otkrivena spomen-ploča fotoreporteru Risti Marjanoviću

Spomen-ploča prvom srpskom fotoreporteru Risti Marjanoviću otkrivena je u holu Doma Vojske Srbije povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Marjanović je autor velikog broja fotografija iz balkanskih ratova i Prvog i Drugog svetskog rata.

Na otkrivanju spomen-ploče menadžer grada Beograda Goran Vesić rekao je da bez Marjanovića „velika pobeda (u Prvom svetskom ratu) nikada ne bi bila sačuvana” i da se o njoj ne bi toliko znalo.

On je dodao da je Marjanović ovekovečio pobede srpske vojske na Kolubari i Ceru, povlačenje preko Albanije i „sve tragedije kroz koje su prošli srpski narod i vojska u Prvom svetskom ratu”.

„Zahvaljujući njegovim fotografijama u svetu su organizovane akcije pomoći srpskoj vojsci - u Velikoj Britaniji, Sjedinjenim Državama, ali i Carskoj Rusiji”, rekao je Vesić. On je dodao da je Marjanović 1941. godine odbio je saradnju sa Nemcima i da je 1944. godine napravio fotografije oslobođenja Beograda.

„Rista Marjanović svedoči o jednom vremenu, o 20. veku, kada smo kao država učestvovali u dva svetska rata. Beograd je u tom periodu pet puta razaran, a svaki put smo bili na pravoj strani istorije i imali prijatelje širom svete. Iz njegovih fotografija bi trebalo da naučimo da više nikada ne dovodimo svoju zemlju u situaciju da mora da bude razarana i da bude žrtva velikog sukoba. Njegove fotografije su veliko bogatstvo i važno je što su Vojska Srbije i Grad Beograd doneli odluku da čuvaju uspomenu na njega”, rekao je Vesić.

Na samom zdanju Doma Vojske Srbije je otkrivena spomen ploča Risti Marjanoviću 20. oktobra ove godine, povodom beležavanja 73. godišnjice oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu. (Beta)

 

Komеntari4
150ec
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djordje
Iz Prvog Sv rata Srbija je izasla razorena i tesko ozledjena. Obzirom da je izgubila trecinu stanovnistva i, kao sto nas je ministar podsetio, oko 60 posto muske populacije, nadam se da se u udzbenicima istorije Srbija nece pominjati kao VELIKA POBEDNICA.
Matija Soskic
Svuda u svetu ovaj dan se slavi kao Dan secanja na poginule u ratovima, samo u Srbiji se slavi primirje. Zar je primirje vredno takve pocasti?
Mirjana sa Dorcola iz Beograda
Dragi moji zemljaci Srbi i svi drugi koji smo raseljeni po belom svetu - cestitam na ovom dragocenom prazniku secanja na sve zrtve naseg naroda iz svih ratova za borbu protiv porobljavanja nase zemlje Srbije. Da ne bi doslo ponovo do takvih uzasnih ratova i ne nabrojenih zrtava - boraca i civilnog stanovnistva, imam mali savet sa velikom misijom - da svi ponovo procitamo, jedanput ili vise puta - pripovetku naseg genijalnog pisca Milovana Dj. Glisica, napisanu skoro pre 150 god.: "Glava secera", jer ono sto se desava u toj pripovetci dovodi nas da postanemo robovi materijalizma i gubljenja slobode. Vjecnaja pamjat /vecito secanje/ na sve nase heroje koji su dali zivote da ocuvaju slobodu Srbije - na vjeki vjekov AMIN! Arizona
Драгољуб Збиљић
НАЈВЕЋА ЖРТВА БИЛА ЈЕ ЋИРИЛИЦА, СТО ОДСТО ЗАБРАЊЕНА У КОРИСТ ТУЂЕГ ПИСМА У великом рату мало ко истиче да је жртва била и српска ћирилица. Чим је непријатељ завладао Србијом, забранио је ћирилицу и уместо ње увео је хрватско латиничко писмо. После ослобођења Србија српском народу је враћена и српска ћирилица, а гајица је враћена хрватском народу. Писма су све време Краљевине Југославије била равноправна на нормалан начин: Срби су користили своје ћириличко писмо, а Хрватри своје латиничко писмо. Међутим, после Другог светског рата комунистичка власт је са српским лингвистима за Србе испланирала друкчију равноправност. Уведено је за Србе "богатство двоазбучја" почела је свида, уместо ћирилица, оштра фаворизација латинице, а избацивање из јавности српске ћирилице. Таква "равноправност писама" и "богатство двоазбучја" довели су до данашње јавне употребе и у Србији 90 одсто хрватског писма у српском језику, а само десетак бедних процената српске азбуке.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja