Utorak, 26.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Jugoslavija se raspala zbog nedostatka identiteta

(Фото Танјуг/Димитрије Гол)

Odsustvo jugoslovenskog identiteta je činjenica zbog koje se raspala Jugoslavija, ocenili su danas učesnici panela „Od Krfske deklaracije i zajedničke države do jugosfere”.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Dragan Đukanović kaže da je Tito bio protiv koncepta jugoslovenske nacije, a još jedan od razloga raspada Jugoslavije bila je i geostrateška politika, tačnije, okrenutost Slovenije i Hrvatske ka Srednjoj Evropi, dok je ostatak zemlje bio vezan za Balkan.

„Ideja jugoslovenstva bila je emancipatorska, i afirmisala je načelo narodnosti i pitanje statusa etničkih manjina u Jugoslaviji”, smatra Đukanović. Njegov kolega, profesor Filozofskog fakulteta u Ljubljani Božidar Jezdernik, ocenio je da u Jugoslaviji nije bilo nacionalizma, kako se inače misli, i da je ta država nestala zato što nije građen jugoslovenski identitet.

„Niko nije pravio Jugoslovena, kao što je Italija pravila Italijane”, izjavio je on. Jezdernik je rekao da se u Jugoslaviji, kada je osnovana po završetku Prvog svetskog rata, postavilo pitanje šta raditi sa vojnicima koji su ratovali na obe strane.

„Srbija je bila razorena, a među onima koji su to počinili bili su Hrvati, Bošnjaci, čak i Srbi, a odjednom su svi oni postali braća. O tome se nije govorilo, to je gurano pod tepih, ali nije umrlo i buknulo je 90-ih”, ukazao je Jezdernik.

Prema njegovom mišljenju, Titovom smrću nestalo je „vezivno tkivo” koje je povezivalo republike bivše Jugoslavije. „Sem toga, nije bilo ni jugoslovenskog nacionalizma, a nacionalizam je uslov za opstanak jedne zemlje”, ocenio je profesor sa Ljubljanskog univerziteta. On je ocenio da „jugosfera” nikada nije bila na nižem nivou u poslednjih 100 godina, nego što je danas. Profesor je podsetio da se ime Jugoslavija prvi put spominje u slovenačkim novinama 1848. godine, a da se danas slovenački identitet, kako kaže, gradi na principu negacije.

„Danas se insistira na tome da nismo Jugosloveni, a poznato je koliko je Slovenija žalila za kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem kojem je u Ljubljani podignuto pet spomenika, koji su srušeni tokom italijanske okupacije u Drugom svetskom ratu. Tito nikada nije dobio toliko spomenika u Ljubljani”, poručio je Jezdernik.

Književnik Muhamed Bazdulj je saglasan sa Jezdernikom da su Jugosloveni postojali i pre nego što se formirala Jugoslavija, jer nije se stvorila država pa nacija, kao što je slučaj sa Italijanima.

„Jugoslovenski narod su razdvajale religije, ali ih je spajalo jezičko jedinstvo koje je bilo važnije od religije”, smatra Bazdulj. „Druga Jugoslavija je i umrla 1967. godine kada je doneta Deklaracija o hrvatskom književnom jeziku”, ocenio je Bazdulj.

Dodao je da za razliku od Hrvata, Oton Župančić i mnogi drugi slovenački pisci bili su spremni da odustanu od slovenačkog jezika kao standardnog. Kaže da oni koji su zagovarali Jugoslaviju bili mladi, sirotinja i emancipovani građani, dok je politička i ostala elita imala antijugoslovenske stavove.

Govoreći na panelu, istoričar Predrag Marković je istakao da identiteti nisu fiksirani, već da su oni jedna prividna pojava, a da ih je u Jugoslaviji, kaže, bilo više. On smatra da je Ivan Meštrović učestvovao u nacionalnom identitetu Jugoslavije, a da je na kraju završio kao hrvatski nacionalista koji se razočarao u jugoslovensku ideju.

Zemlje bivše Jugoslavije, poručuje Marković, su shvatile da je Jugoslavija šansa da se prevaziđu tribalne razlike, da se stvori velika država koja će doprineti modernizaciji i u to je verovala i kulturna elita. „U Srbiji 1914. niko nije bio protiv Jugoslavije, svi su verovali da je to dobra prilika za Srbe”, kaže Marković. Komunisti, poručuje on, pokušali su da ideju jugoslovenstva baziraju na sistemu vrednosti, te je njihov sistem bio više nalik na današnji američki, nego evropski. (Tanjug)

Komentari64
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slobodan Jovanovic
Mislim da je bolji izraz ...gubitka identiteta, jer da nije postojao dovoljno snazan identitet, ne bi Jugoslavija ni postojala.
Dragica
Ukratko, ne trebaju nam nikakvi simpozijumi i "trla baba lan" diskusije. Jugoslavija, bar ona koju su smislili Vatikan i Kominterna a nasiljem, masovnim ubijanjem, pljačkom naroda i represijom vodio krvavi diktator Broz, raspala se jer nije valjala. Da je valjala ne bi se ni raspala. A nije valjala jer je bila nedemokratska, nenarodna, antisrpska i komunistička. Prosto, zar ne? Nema tu razloga za daljnja naklapanja, osim naravno da neki "mislioci" zarade neki dinar za svoju "ekspertizu", od koje bolje da nas Bog sačuva.
Раде Ковачевић
Из разлога због којих некада није требало правити Југославију из истих тих разлога не би требало данас правити ЕУ! ЕУ не гради европску нацију и своје политичко јединство не утврђује и не јача европским идентитетом. Европски идентитет, заправо, не постоји.Мегаполитички пројекат назван ЕУ не може да успе, јер је утемељен на бирократском идеализму, политичком волунтаризму и на застарелом механизму вођства једне, махом германске нације.Никада није постојала намера да се гради југословенскa нација, јер ју је Брозова, Кардељева и Шуварова марксистичка теорија снажно оспоравала.И само помињање југословенске нације и југословенског идентитета из словеначко-хрватског националног корпуса жустро је етикетирано као великосрпски национализам и хегемонизам, с тога је југословенска идеја, а касније и држава заправо послужила само за национално ослобођење народа који су вековима били под туђинском влашћу.Истицање националних разлика, а маргинализовање сличности било је предзнак слома Југославије.
Trifun
@slavko Procitajte konstataciju knjizevnika M.Bazdulja „Друга Југославија је и умрла 1967. г. када је донета Декларација о хрватском књижевном језику” Zasto? Evropski naučnici 19. veka naciju poistovećuju sa jezikom.U najvecem delu onoga sto je danas Hrvatska (Dubrovnik, Dalmacija i delovi Vojne Krajine) je bio u upotrebi srpski jezik — nikad hrvatski. Ljudevit Gaj kaže da su Hrvati prisvojili srpski jezik za svoj,kao i Josip Juraj Štrosmajer.Lj Gaj 1846. g. u listu “Danica” br. 31 pise: “Tako, npr. sav svijet zna da smo mi književnost ilirsku podigli; tu nama još iz daleka nije na um palo ikada tvrditi da to nije srpski već ilirski jezik; pače se ponosimo i hvalimo Bogu velikome što mi Hrvati sa braćom Srbljima sada jedan knjižjezik imamo”…Hrvati idu dalje,pa srpskom nazivu u imenu jezika dodaju i hrvatsko ime.Od srpskog jezika u Hrv "prave" hrvatski ili srpski jezik, srpskohrvatski ili hrvatskosrpski.Raspadom YU Hrvati proglasise “hrvatski književni jezik”,bez odrednice srpski!?
@slavko
Jugoslavija se raspala i zbog takvog tvoga, izmedju ostalog, i jezickog nacionalizma (govori "srpski" da te svi razumeju") ili, pak onog drugog "hrvatskog jezika" ( 'cekam te pred kinom na nogostupu' ), a cije novokomponovane rijeci izmislja specijalna i dobro placena komisija za hrvatski jezik.
slavko
Zar Hrvati nemaju pravo na svoj jezik? Onda nemaju pravi ni na svoju naciju ni na svoju državu! Onda smo opet na Memorandumu SAZU i u ratu 90ih. Ako želiš da te netko poštuje moraš prvo ti da poštuješ njega. Bez poštovanja nema mira a komili braka! A pošto poštovanja nikada nije bilo niti ga danas imapa se taj Jugoslovenski brak raspao i to u krvi...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.