Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
NAUKA

Medicina bez inženjera nije moguća

Umesto da budu inovatori koji će održavati i unapređivati medicinske aparate, inženjeri biomedicine u Srbiji nisu uvršteni ni u klasifikaciju zanimanja
Медицински робот Да Винчи користи се за операције у САД (Фото Википедија)

I dok nji­ho­ve ko­le­ge ši­rom sve­ta raz­vi­ja­ju ro­bo­te hi­rur­ge i ve­štač­ka sr­ca, bi­o­me­di­cin­ski i kli­nič­ki in­že­nje­ri u Sr­bi­ji ni­su uvr­šte­ni ni u spi­sak za­ni­ma­nja. Ume­sto da bu­du ino­va­to­ri ko­ji će odr­ža­va­ti, pro­jek­to­va­ti i una­pre­đi­va­ti me­di­cin­ske apa­ra­te – što je sa­mo deo nji­ho­vog opi­sa po­sla – pred­stav­ni­ci ovog esna­fa u na­šoj ze­mlji naj­če­šće se svo­de na teh­nič­ko oso­blje ko­je pri­klju­ču­je ka­blo­ve i po­pra­vlja kva­ro­ve. 

To je uto­li­ko čud­ni­je ako se zna da Sr­bi­ja ima du­gu tra­di­ci­ju bi­o­me­di­cin­skog in­že­njer­stva za ko­je se i da­nas ško­lu­ju ka­dro­vi na ne­ko­li­ko ov­da­šnjih fa­kul­te­ta. Me­đu nji­ma je i Ma­šin­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du, na ko­jem je ne­dav­no odr­žan pa­nel o svim ovim pro­ble­mi­ma.

Jed­na od ključ­nih po­ru­ka sa struč­nog sku­pa pod na­zi­vom „Bi­o­me­di­cin­sko in­že­njer­stvo u na­ci­o­nal­nom okvi­ru kva­li­fi­ka­ci­ja i kla­si­fi­ka­ci­ja za­ni­ma­nja u Sr­bi­ji” bi­la je da bi ovu pro­fe­si­ju što pre tre­ba­lo pre­po­zna­ti kao re­le­vant­nu ka­ko bi oni ko­ji se za nju ško­lu­ju zna­li da ih če­ka po­sao. To kon­kret­no zna­či, ka­ko je po­ja­snio de­kan Ma­šin­skog fa­kul­te­ta prof. dr Ra­di­vo­je Mi­tro­vić, otva­ra­ju­ći pa­nel, da bi u Na­ci­o­nal­nu kla­si­fi­ka­ci­ju za­ni­ma­nja tre­ba­lo uvr­sti­ti dva no­va za­ni­ma­nja: bi­o­me­di­cin­ski in­že­njer i kli­nič­ki in­že­njer. Ovo je uto­li­ko va­žni­je ako se zna da Svet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja pre­po­ru­ču­je da na 50 bol­nič­kih kre­ve­ta u zdrav­stve­nim usta­no­va­ma tre­ba an­ga­žo­va­ti po jed­nog pred­stav­ni­ka te stru­ke.

Uka­zu­ju­ći da su sve teh­no­lo­ške ino­va­ci­je u me­di­ci­ni, „od obič­nog ste­to­sko­pa do saj­ber-no­ža” osmi­sli­li lju­di s in­že­njer­skim, ali i od­re­đe­nim me­di­cin­skim zna­njem, dr­žav­ni se­kre­tar u Mi­ni­star­stvu zdra­vlja dr Me­ho Mah­mu­to­vić je oce­nio da je u ovoj obla­sti po­treb­no da „in­že­nje­re uči­mo me­di­ci­ni a dok­to­re teh­ni­ci”.

„Tre­ba­lo bi da edu­ku­je­mo teh­nič­ki pi­sme­ne dok­to­re i me­di­cin­ski pi­sme­ne in­že­nje­re ko­ji ne bi sa­mo odr­ža­va­li me­di­cin­sku opre­mu već bi, na pri­mer, ima­li i va­žnu ulo­gu u raz­vo­ju soft­ve­ra, bu­du­ći da su po­da­ci o pa­ci­jen­ti­ma u Sr­bi­ji sa­da in­te­gri­sa­ni u je­din­stve­ni in­for­ma­ci­o­ni si­stem”, re­kao je dr Mah­mu­to­vić.

To što bi­o­me­di­cin­ski i kli­nič­ki in­že­nje­ri odr­ža­va­ju apa­ra­te u bol­ni­ca­ma sa­mo je deo nji­ho­vog po­sla jer su oni, pre­ma mi­šlje­nju aka­de­mi­ka Lju­bi­še Ra­ki­ća, re­dov­nog čla­na SA­NU, rav­no­prav­ni sa­rad­ni­ci le­ka­ra i spe­ci­ja­li­sta.

„Bi­o­me­di­cin­ski in­že­nje­ri tre­ba da re­ša­va­ju pro­ble­me od di­jag­no­sti­ke do te­ra­pi­je i zbog to­ga je va­žno da po­sta­nu deo zdrav­stve­nog si­ste­ma. Oni bi mo­gli da po­mog­nu i da se s kva­li­fi­ko­va­nim na­uč­nim pro­jek­ti­ma kon­ku­ri­še kod ve­li­kih me­đu­na­rod­nih fon­da­ci­ja. Nji­ho­vo ško­lo­va­nje bi tre­ba­lo da osta­ne na ma­šin­skim i elek­tro­teh­nič­kim fa­kul­te­ti­ma, jer uko­li­ko ih bu­de­mo ško­lo­va­li na me­di­cin­skim fa­kul­te­ti­ma, stva­ra­će­mo od njih la­bo­ran­te ko­jih već ima­mo”, na­gla­sio je aka­de­mik Ra­kić.

Na bo­ga­tu tra­di­ci­ju bi­o­me­di­cin­skog in­že­njer­stva u Sr­bi­ji, či­ji ko­re­ni se­žu od sre­di­ne pro­šlog ve­ka, pod­se­tio je aka­de­mik De­jan Po­po­vić, ta­ko­đe re­dov­ni član SA­NU. On je uka­zao da su se­dam­de­se­tih go­di­na 20. ve­ka ju­go­slo­ven­ske stru­kov­ne or­ga­ni­za­ci­je za bi­o­lo­šku i me­di­cin­sku teh­ni­ku bi­le u član­stvu re­le­vant­nih me­đu­na­rod­nih te­la iz ove obla­sti dok se da­nas, ka­ko je na­gla­sio, u no­vi­na­ma ne mo­že na­ći ni oglas da su ne­kom po­treb­ni bi­o­me­di­cin­ski i kli­nič­ki in­že­nje­ri.

Na­su­prot to­me, u sve­tu je pri­lič­no dru­ga­či­je jer, pre­ma re­či­ma Pa­vla Ko­va­če­vi­ća, pro­fe­so­ra no­vo­sad­skog Me­di­cin­skog fa­kul­te­ta, ova za­ni­ma­nja spa­da­ju u naj­pri­ma­mlji­vi­ja unu­tar či­ta­ve in­že­njer­ske stru­ke.

„Bi­o­me­di­cin­ski in­že­nje­ri po­ve­ća­va­ju efi­ka­snost i sma­nju­ju tro­ško­ve zdrav­stve­nog si­ste­ma”, re­kao je Ko­va­če­vić, na­vo­de­ći kao pri­mer ope­ra­ci­o­nu sa­lu bez lju­di – pro­je­kat ko­ji se već pri­me­nju­je u SAD, a za­sni­va se na to­me da ro­bo­ti ume­sto le­ka­ra oba­vlja­ju hi­rur­ške in­ter­ven­ci­je. 

Na­po­slet­ku, zna­čaj ove stru­ke sa­že­to je is­ka­zao Zo­ran Bje­li­ca, pred­sed­nik Uprav­nog od­bo­ra Aso­ci­ja­ci­je kli­nič­kih in­že­nje­ra Sr­bi­je, re­či­ma: „Teh­ni­ka bez me­di­ci­ne je ne­moć­na, me­di­ci­na bez teh­ni­ke je ne­mo­gu­ća.”

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Jovan Milanovic
Pa jes', nema inzenjera koji nikad nije bio kod ljekara.
Sasa Trajkovic
Svesni smo informatičke revolucije koja je neminovnost savremenog društva ali se bojim da veštačka inteligencija NE preuzme primat u MEDICINI gde će faktor mašine biiti važniji od ljudskog. Ako malo boilje pogledate videćete da su nam informatičke tehnologije donele boljitak ali da su nam i donele štetu ljudi su sve otuđeniji, NE umeju da komuniciraju, da razmišljaju... telefoni su sve PAMETNIJI ali ljudi koj ih koriste sve Gluplji. Internet je sredstvo manipulacije i svih oblika kriminala od špijunaže do pedofilije.
Маре
А Србија је иначе позната по развоју медицинских апарата па јој требају овакви стручњаци. Мислим, лепо је желети да то радиш, али реалност је да Србији требају само људи који ће да раде одржавање, а то се стиче курсевима, као што људи овде одржавају и аутомобиле, клима уређаје, авионе и другу опрему која се у Србији не производи. ми смо јако далеко од било какве производње, а ови са Машинца ако се већ ту гурају, нека направе неки патент, бар прототип. Него, све празна прича.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.