Subota, 10.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U zavičaj se može ulagati i iz Amerike

Dejan Stojić, Užičanin s Floride, uposlio u Užicu 12 mladih ljudi, u Beogradu desetak, uskoro će i više
Мла­ди у но­вој фир­ми има­ју шан­су да стек­ну свет­ска ис­ку­ства и за­ра­де но­вац ко­ји је из­над про­се­ка у на­шој зе­мљи (Фото лична архива)

Uži­ce – Du­go če­ka­no pr­vo stra­no ula­ga­nje ostva­re­no je ovih da­na u Uži­cu. U kru­gu biv­še ka­sar­ne u Kr­ča­go­vu za­ži­ve­la je fir­ma „In­ter­fejs pro”, ame­rič­ko-užič­ka pri­ča. Po­sao uz do­bru za­ra­du u njoj do­bi­lo je 12 mla­dih lju­di, a usko­ro će ih, ostva­re li se na­ja­ve, još tri­de­se­tak bi­ti upo­sle­no.

Ovu fir­mu, svo­je­vr­stan kol-cen­tar ko­ji se ba­vi te­le­fon­skom pro­da­jom far­ma­ce­ut­skih pro­iz­vo­da na ame­rič­kom tr­ži­štu, otvo­ri­la je ame­rič­ka fir­ma „TDS med” vla­sni­ka De­ja­na Sto­ji­ća, Uži­ča­ni­na s Flo­ri­de. Grad Uži­ce obez­be­dio je i pri­pre­mio obje­kat, a Sto­jić, pri­vr­žen za­vi­ča­ju dok ostva­ru­je svoj ame­rič­ki san, osta­lo pred­u­zeo da i u rod­nom gra­du pro­ši­ri bi­znis.

Na otva­ra­nju je gra­do­na­čel­nik Uži­ca Ti­ho­mir Pet­ko­vić re­kao da po­sve­će­nost ove grad­ske vla­sti do­la­sku ula­ga­ča s otva­ra­njem no­vih rad­nih me­sta ko­nač­no da­je re­zul­tat.

– Mi smo po­sled­njih go­di­na tr­pe­li kri­ti­ke što ne­ma stra­nih in­ve­sti­to­ra, iako ve­ći­na Uži­ča­na ne zna ko­li­ko smo ener­gi­je ulo­ži­li da ne­ko iz sve­ta uspe­šan u bi­zni­su do­đe u Uži­ce, bez­ma­lo 100 ki­lo­me­ta­ra uda­lje­no od naj­bli­žeg auto-pu­ta. Svet­ski bi­zni­smen, a pre sve­ga Uži­ča­nin, De­jan Sto­jić pre­po­znao je svo­je Uži­ce kao do­bru de­sti­na­ci­ju za po­sao. Mla­di u no­voj fir­mi ima­ju šan­su da stek­nu svet­ska is­ku­stva i za­ra­de no­vac ko­ji je iz­nad pro­se­ka u na­šoj ze­mlji – ka­zao je gra­do­na­čel­nik, do­da­ju­ći da je grad ulo­žio oko 50.000 evra u ure­đe­nje i opre­ma­nje unu­tra­šnjo­sti biv­še ka­sar­ne gde „In­ter­fejs pro” sa­da po­slu­je.

De­jan Sto­jić je za­hva­lio gra­du na sa­rad­nji i pri­pre­mi pro­sto­ra u re­kord­nom ro­ku, re­kav­ši da je „In­ter­fejs pro” na­stao kao po­dr­ška slu­žbi pro­da­je nje­go­ve kom­pa­ni­je „TDS med”, plod ide­je o ši­re­nju pro­da­je na­kon po­zi­tiv­nih is­ku­sta­va u ra­du s iz­van­red­nim mla­dim lju­di­ma u Sr­bi­ji. Na­ja­vio je za na­red­nu go­di­nu po­ve­ća­nje ka­pa­ci­te­ta i raz­voj no­vih uslu­ga na se­ver­no­a­me­rič­kom tr­ži­štu.

– Ja sam Uži­ča­nin i moj otac je umeo da ka­že ka­ko imam užič­ki ak­ce­nat i kad pri­čam en­gle­ski. Ne­kad to ni­sam raz­u­meo, ali sad mi je to naj­ve­ći kom­pli­ment – re­kao je ovom pri­li­kom Sto­jić.

A ko je on, či­me se u Uži­cu ba­vio i ka­ko je us­peo u bi­zni­su u Ame­ri­ci sa­zna­li smo iz raz­go­vo­ra s njim za naš list. Dan pre nje­go­vog po­vrat­ka u SAD, raz­go­va­ra­li smo na Zla­ti­bo­ru, gde je od­seo.  

– U Uži­cu sam se ro­dio pre 46 go­di­na i ško­lo­vao. Po­tom imao ov­de agen­ci­ju za kom­pju­ter­ske uslu­ge, bio in­ter­net pro­vaj­der, pa i di-džej na užič­kom Ra­di­ju 31. Ubr­zo po­sle bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne re­šio sam da odem u Ame­ri­ku zbog na­bav­ke opre­me za rad, na­krat­ko, pa da se vra­tim. Ali do­šao sam na Flo­ri­du, sam sa 600 do­la­ra u dže­pu, i tu ostao. Ame­ri­ka me je pri­hva­ti­la kao da ta­mo već pri­pa­dam. Sre­ća, upor­nost ili ne­što tre­će, ve­ru­jem u mi­sao da se sre­ća do­go­di kad me no­va šan­sa na­đe sprem­nog – pri­ča nam Sto­jić, čo­vek na­sme­jan, ve­dar, od­lu­čan.

U sva­koj pri­li­ci, na­sta­vlja, da­vao je sve od se­be, ra­dio sr­cem. Palm Bič je grad u ko­me ži­vi, a me­njao je raz­ne po­slo­ve. Pr­vo je par­ki­rao vo­zi­la bo­ga­ta­ša is­pred jed­nog re­sto­ra­na, ali i u to­me je za­do­volj­stvo na­la­zio. Po­tom je ko­ri­stio užič­ka zna­nja: ra­dio IT kon­sal­ting u kom­pju­ter­skom po­slo­va­nju, spe­ci­ja­li­zo­vao sa­rad­nju s ma­lim fir­ma­ma. Go­di­ne 2001. osno­vao je svo­ju pr­vu fir­mu u Ame­ri­ci, upra­vo iz te obla­sti.

– Ta­mo su pre­po­zna­li mo­ju strast u po­slu, po­seb­no što vo­lim da ra­dim s lju­di­ma, u če­mu sam se i struč­no usa­vr­ša­vao. Po­či­njem no­ve da za­po­šlja­vam i ob­u­ča­vam ih ka­ko da pro­da­ju pro­iz­vo­de lju­di­ma, ra­de na pra­vi na­čin s nji­ma. „Lju­di ku­pu­ju od lju­di ko­ji im se svi­đa­ju”, „Da bi lju­di dru­ge uči­ni­li sreć­nim pr­vo sa­mi tre­ba da bu­du sreć­ni”, ge­sla su ko­jih se dr­žim. S vre­me­nom ula­zim u far­ma­ce­ut­sku in­du­stri­ju, kao di­stri­bu­ter, lo­gi­stič­ka po­dr­ška kom­pa­ni­ja­ma. Otvo­rio sam 2012. svo­ju ve­le­pro­da­ju, obez­be­đu­jem ret­ke le­ko­ve za bol­ni­ce ko­ji ne­do­sta­ju ka­da ve­li­ki di­stri­bu­te­ri ne­ma­ju mo­guć­no­sti da za­do­vo­lje po­tre­be zdrav­stve­nih usta­no­va. Jed­na smo od naj­br­že ra­stu­ćih kom­pa­ni­ja u toj obla­sti. Imam di­stri­bu­tiv­ne cen­tre u pet ame­rič­kih dr­ža­va, raz­vi­je­nu sa­rad­nju sa oko 500 bol­ni­ca u Ame­ri­ci – ob­ja­šnja­va De­jan, otac dvo­je de­ce, ože­njen Ame­ri­kan­kom azij­skog po­re­kla.

Sr­bi­ju, na­rav­no, ni­je za­bo­ra­vio. U svoj bi­znis ju je uklju­čio kad je, ka­že, pri­me­tio da su ov­de po­sled­njih go­di­na sre­đe­ne po­li­tič­ke i eko­nom­ske pri­li­ke. Naj­pre je u Be­o­gra­du otvo­rio fir­mu, kol-cen­tar sa de­se­tak za­po­sle­nih, sa­da i u Uži­cu. Za­do­vo­ljan je na­šim mla­dim rad­ni­ci­ma, ko­je an­ga­žu­je ako od­lič­no zna­ju en­gle­ski, ener­gič­ni su i vo­le da ra­de s lju­di­ma. 

– Oni ra­de pet da­na u ne­de­lji u po­po­dnev­nim i ve­čer­njim sa­ti­ma, ka­da je pre pod­ne u Nju­jor­ku. Ču­ju se sa še­fo­vi­ma na­bav­ki u ame­rič­kim bol­ni­ca­ma i da­ju im in­for­ma­ci­je o pro­iz­vo­di­ma ko­ji mo­gu da ne­sta­nu u pro­da­ji. Rad­ni­ci u Sr­bi­ji su pla­će­ni od­lič­no, a rad­ne na­vi­ke su im me­ra uspe­ha. Pro­ši­ri­ću po­sao ov­de, no­ve mla­de za­po­sli­ti. A o Sr­bi­ji u sve­tu sa­mo le­po pri­čam, pa me lju­di pi­ta­ju za­što sam uop­šte do­šao u Ame­ri­ku kad mi je ta­ko le­po u za­vi­ča­ju – ka­že nam na kra­ju De­jan Sto­jić, Uži­ča­nin s Flo­ri­de.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miki
Пр­во је пар­ки­рао во­зи­ла бо­га­та­ша ис­пред јед­ног ре­сто­ра­на - to se zove "valet parking" I vozila nemora da budu of bogatasa, svako ko plati par dolara vise.... Jedna stvar je preskocena - kako to odes u ameriku da kupis opremu za rad sa $600 dolara (avionska karta kosta vise) I odlucis da ostanes??? Gde je viza, radna dozvola....????
Anka
Bravo gospodine Dejane. Ovakvih, uspjesnih Srba ima puno i svijetu, ali nazalost malo onih koji imaju osjecaj i zelju da pomognu Srbiji. Dejanu zelim svu srecu ovog svijeta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.