Sudije i tužioci biraju sami sebe

Tako bi sudije i tužioci birali sami sebe, odnosno birali bi se između sebe. To zvuči kao nezavisnost od druge dve grane vlasti – zakonodavne i izvršne. Međutim, to zvuči i kao samoupravljanje i udaljavanje pravosuđa od naroda.

U Srbiji se svaki sudija i zamenik tužioca prvi put biraju tako što ih predloži VSS, odnosno DVT, a predlog izglasa Narodna skupština. Kada žele da napreduju u sud ili tužilaštvo višeg ranga, onda ih bira direktno VSS, odnosno DVT. Predsednike sudova i javne tužioce bira Narodna skupština, na predlog VSS, odnosno DVT. Članove ova dva tela iz redova sudija i tužilaca takođe bira Skupština, na osnovu rezultata tajnog glasanja u sudovima i tužilaštvima.

Da li je dobro da Narodna skupština bude isključena iz postupka izbora u pravosuđu, pitali smo najpre Petra Petrovića, predsednika Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine koji je, po položaju, i član VSS-a i DVT-a.

– Mislim da nema potrebe da se menja Ustav. Smatram da Narodna skupština, kao zakonodavni organ, nema najveći uticaj na izbor sudija i predsednika sudova, jer u VSS-u, koji je predlagač svih tih odluka, većinu imaju sudije – kaže Petrović.

Od 11 članova VSS-a, šest su sudije. Od 11 članova DVT-a, šest su zamenici javnih tužilaca. Pored njih, izborni članovi su i jedan advokat i jedan profesor prava. Izborne članove bira Narodna skupština. Članovi VSS-a i DVT-a po položaju su ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe. Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je predsednik VSS-a, a predsednik DVT-a je republički javni tužilac.

– Ni na koji način Narodna skupština nema odlučujuću ulogu. Nisu sazreli uslovi da VSS i DVT sami odlučuju o izboru sudija, zamenika tužilaca, predsednika sudova i šefova tužilaštava. Nisu sazreli uslovi da oni budu potpuno samostalni u donošenju ovako velikih odluka. U nekim drugim, mnogo razvijenijim zemljama ministri postavljaju sudije i tužioce, pa zašto bismo onda mi bili pokusni kunić za ovakve ustavne promene koje nam nameću. Neka druge zemlje to prvo pokušaju kod njih – kaže Petar Petrović.

Bivši član VSS-a, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan Škulić, koji je sada sudija Ustavnog suda Srbije, kaže da 250 narodnih poslanika „makar brojčano ima veću težinu nego 11 članova Visokog saveta sudstva”.

– Narodna skupština nije samo organ koji se poistovećuje s politikom, već je ona svojevrstan glas naroda jer poslanike bira narod. Procedura izbora sudija od strane Narodne skupštine je očiglednija i transparentnija nego izbor samo u nekom uskom pravosudnom telu, između ostalog i zbog toga što se kod nas već dugo sednice Narodne skupštine redovno i direktno prenose na programu državne televizije, pa se i raspravlja o kandidatima pred javnošću. Tada je teško da nekome iole razumnom padne na pamet da tek tako predloži za sudiju kandidata koji je studirao 15 godina ili je fakultet završio s prosekom jedva preko šest – kaže dr Škulić.

Profesor se seća da su se članovi VSS-a i sami pitali kako će poslanici reagovati na predlog takvog kandidata.

– Zato izbor od strane Skupštine predstavlja još jedan mehanizam za viši stepen realnosti u predlaganju kandidata. Ako VSS I DVT isključivo sami biraju sudije i tužioce, bez ikakvog upliva Narodne skupštine, makar kod prvog izbora, onda bi se moglo zaključiti da je izbor nosilaca pravosudnih funkcija ostao poslednja oaza samoupravljanja u Srbiji – kaže dr Škulić.

Venecijanska komisija preporučuje Srbiji da sudije i tužioce ubuduće biraju pravosudni saveti i insistira da predstavnik Narodne skupštine ne bude u tim savetima, a da ministar pravde ili ne bude član tih saveta ili da ima ograničeno pravo glasa, podseća profesor.

– To ne mora automatski biti loše. Treba proceniti šta je dobro za Srbiju. Kada je reč o opasnosti od upliva politike u izbor sudija i tužilaca, ili čak uticaja tajkuna, onda bi neko ciničan lako mogao da zaključi da je daleko lakše izlobirati većinu u izbornom telu koje ima 11 članova, kao što su VSS i DVT, nego u Narodnoj skupštini koja ima 250 poslanika – kaže Milan Škulić.

Nijedan sistem izbora u pravosuđu nije savršen, dodaje profesor. Neke evropske zemlje čak i nemaju pravosudna tela, već glavnu ulogu u izboru sudija i tužilaca imaju ministri i parlament.

– Učešće parlamenta kod prvog izbora sudije obezbeđuje demokratski legitimitet – da niko ne može suditi ako narod nije makar posredno dao saglasnost za to. Ustav određuje da se sudske odluke donose u ime naroda, a kako očekivati presudu u ime naroda od sudije koga nije birao narod – kaže beogradski advokat Dušan Bratić.

Ustav određuje da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli i da je sudska vlast nezavisna, podseća Bratić.

– Nezavisnost sudstva ne predstavlja samo nezavisnost od zakonodavne i izvršne vlasti već i nezavisnost od bilo kog spoljnog uticaja, od medija, pojedinaca ili interesnih grupa i grupa za pritisak, kao i od međunarodnih tela i organizacija. Uslov samostalnosti i nezavisnosti sudstva je karakter sudije, njegova sloboda od uticaja i čvrstina da se odupre svakom pritisku i iskušenju kada sudi i donosi odluku, a politika uvek nađe načina da pokuša da utiče – kaže Dušan Bratić.

Renesansu našeg pravosuđa neće doneti izmene Ustava po kojima će same sudije, na tajnim izborima u sudovima, birati članove VSS-a, da bi tako izabrana grupa sudija birala i unapređivala sudije bez posrednog učešća naroda, zaključuje advokat.