nedelja, 13.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Cena bakra rasla u 2016., RTB Bor reprizirao gubitke

U Fiskalnom savetu kažu da ni sadašnja visoka cena bakra ne garantuje dobar rezultat
Фискални саевт упозорава да не треба губити из вида бурне и непредвидиве промене цена бакра (Фото Танјуг/Н. Милошевић)

RTB Bor u 2016. godini je reprizirao gubitke iz ranijih godina, pokazuje finansijski izveštaj. Prošlogodišnji gubitak je, istina, manji nego pre, ali i dalje impozantan. Manjak je iznosio 5,25 milijardi dinara, dok je godinu dana pre toga bio 13,7 milijardi dinara. Gubici su napravljeni uprkos boljoj ceni bakra na svetskom tržištu, ali i tome što je grupa preduzeća – Rudnik bakra Bor, Rudnik bakra Majdanpek i Topionica i rafinacija – ušla u unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR). Podsećanja radi, tada im je otpisano više od milijardu evra duga prema državnim poveriocima.

Osim toga, RTB Bor je u 2016. godini imao budžetsku pomoć od dve milijarde dinara za tekuću likvidnost kako bi postigao bolje rezultate pred privatizaciju, a interesantno je da na takvu pomoć u ovoj godini ne može da računa.

Po medijskoj tišini koja vlada kada je reč o privatizaciji ovog borskog preduzeća, čini se da od toga nema ništa. Pominjalo se da su zainteresovane kineske firme, ali se sve na tome i završilo.

U Fiskalnom savetu, koji je mnogo puta upozoravao na fiskalni rizik RTB-a Bor, kažu da ovo državno preduzeće u 2017. ima bolje rezultate poslovanja zahvaljujući povećanju cene bakra i njegovoj većoj proizvodnji.

– Cena bakra kontinuirano raste od oktobra 2016. godine, kada je iznosila oko 4.700 dolara i sredinom septembra 2017. dostigla je 6.800 dolara po toni. Na uspešnije poslovanje utiče i to što će količine proizvedenog bakra u 2017. biti veće nego prethodnih godina, pošto će ove godine nova topionica praktično prvi put raditi punim kapacitetom. Naime, tek 2016. otklonjene su posledice požara u novoj topionici, koji je izbio u martu 2015. Procenjujemo da će porast cene i proizvedenih količina bakra povećati poslovne prihode RTB-a Bor za 20–30 odsto u odnosu na 2016, što bi omogućilo ostvarivanje zamašnog poslovnog dobitka od oko sedam milijardi dinara, plaćanje obaveza predviđenih UPPR-om, nakon čega bi RTB-u Bor preostalo nekoliko milijardi dinara slobodnih novčanih sredstava, kažu u Fiskalnom savetu.

Po njihovim tvrdnjama, slobodna novčana sredstva trebalo bi iskoristiti za urgentne investicije, kao što su jalovišta, ili za pronalaženje modaliteta da RTB Bor učestvuje u gotovo izvesnoj nadoknadi štete pretrpljene od grčkog „Mitilineosa”.

– Važno je imati u vidu da rast cena bakra kratkoročno smanjuje finansijske pritiske na preduzeće i budžet, ali se time ne umanjuje imperativ da se preduzeće reformiše i privatizuje. Prvo, dalji stepen i dinamika rasta cene bakra su neizvesni. Rast cene u prethodnom periodu smatra se donekle prenaglašenim, a pitanje je da li će neki uzroci skoka cene biti prisutni u budućnosti, kao što su dinamičniji razvoj svetske i kineske privrede i pad vrednosti dolara – kažu u Fiskalnom savetu.

Prema njihovoj analizi, ne treba gubiti iz vida česte, burne i nepredvidive promene cene ovog berzanskog proizvoda, pa i mogućnost da se ponovo preokrene trend cene bakra, što bi RTB Bor ponovo vratilo u zonu gubitka i potrebe da se iz budžeta finansira aktivnost preduzeća. Drugo, i iskustvo upućuje na oprez. RTB Bor u pojedinim godinama nije poslovao pozitivno čak ni pri visokim cenama finalnih proizvoda. U 2014. prosečna cena bakra bila je 6.860 dolara, a poslovni rezultat oko nule, u 2013. cena bakra je bila 7.300 dolara, a poslovni dobitak bio je zanemarljiv. Moguće je da je prelomna tačka za pozitivan poslovni rezultat RTB-a Bor sada na nižem nivou nego ranije, usled više izvađene rude i nove topionice, zbog bolje ekstrakcije bakra iz rude, ali je prerano da se smatra da su dobri rezultati RTB-a Bor zagarantovani i sa ovim nivoom cene bakra. Osim toga, potrebne investicije u RTB-u Bor mere se stotinama miliona evra, a preduzeće iz poslovanja neće moći da generiše ni približno ovom iznosu, niti može da se zadužuje bez garancije države, jer to više nije moguće. Uz to, neke investicije su hitne, usled popunjenih jalovišta i ekoloških rizika.

Smatraju da je problem i to što se uporno odbija preko potrebno restrukturiranje preduzeća, tako da do danas, ni nakon usvajanja obavezujućeg UPPR-a krajem prethodne godine, nisu sprovedene najosnovnije predviđene kratkoročne mere, kao što je smanjenje broja zaposlenih za 300 ili promena menadžmenta. To pokazuje da se povoljnija situacija, usled povoljnih okolnosti na tržištu, koristi kao prilika da se ne sprovedu neke od važnijih mera za trajno uređenje preduzeća.

– Postoje izgledi da RTB Bor i u narednom periodu posluje pozitivno. Upravo povoljne okolnosti na svetskom tržištu treba iskoristiti za privlačenje strateškog partnera. U suprotnom, ukoliko RTB Bor ostane u državnom vlasništvu, potrebne investicije i reforma preduzeća ostale bi bez rezultata i poslovanje RTB-a Bor predstavljalo bi trajni fiskalni rizik – kažu u Fiskalnom savetu.

Komеntari15
828e7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Веља Т.
Видим овде разне коментаре на блогу, па Благоја Спасовски вечни директор од СПСовца до млађиног ргионалног лидера свима мио свима драг иза себе од неку милијарду минуса остави траг. Какав јавни превоз, какви неодговорни радници то само неко ко никад није видео како ради рецимо лак жица или није погледао цену катоде, па ту недалеко од Бора , Рио Тинто нађе ону златну жицу са 29г/т нађе је баш ту где се причало да на Чукари Пеку, процене улагања су на неколико стотина милиона колка ће бити добит закључите сами, ко је на лондонској берзи мувао са ценом и знаком борског бакра ко има станове у Лондону, они који треба знају све е шта ће видећемо, да ли ће од тога Борани да имају фајде или Србија заључите сами.
Jeremija
Ali, svi ste vi Borani. Što šutite?
Djoka
Prevoz privatniku je poveren jer su vozaci iz firme vise sindikalisali i radilu za sebe nego za firmu .Generalni problem radnika u Srbiji je da cim udju u firmu gledaju svoja prava ali ne i obaveze.Prvo obaveze pa onda prava tako je na zapadu
Cerkovic Milorad Grabl
Sva JP su godinama cerupana i dan danas se cerupaju od strane politicara jer ona zvanicno nisu nicije vlasnistvo i nema ko da ih brani od termita .Najgore je to sto kada ih ocerupaju posle toga ide "privatizacija " 99% " strancima" uz final touch proviziju..Da imamo sudstvo profesionalno to bi se lako resilo ali i ono je ili partijsko ili "zabiju glavu u pesak" dok ne prodje opasnost .Idu dani...
Петар јакшић
Очигледно је да нам држава функционише као партијски феуд.Хиљаде људи седи на измишљеним радним местима а не доприносе заједници ништа.Паријске спахије раде шта хоће и не сносе одговорност за губитке и пословне промашаје.Не кривим Вучића.Они што га бескрупулозно нападају показују такву острашћеност у жељи да владају да ме спопада страх од њихове усрећитељске енергије.Многи удобно живе од политичког макевијализма,а слуђени народ никако да их збрише са сцене.Поштени свет се склања пред том светином жељном власт и пљачке.Признајем да сам луд.
Zoran
Kako je moguce da grad sa takvim rudnim bogatstvom decenijama zivi u debelom siromastvu?! To samo govori da je u ovoj zemlji ekonomija duboko poremecena. Samo neko da nam objasni kako rudarski gigant ne moze pozitivno da posluje?!?!?!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja