Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbija među 10 najvećih izvoznika žitarica u svetu

U izvozu kukuruza Srbija je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom, a u pogledu prinosa pšenice po hektaru je na visokom drugom mestu
Жетва пшенице у Војводини (Фото Танјуг - Јарослав Пап)

ŽENEVA - Srbija kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu u periodu od ekonomske 2014/15. do 2016/17. godine, prema analizi Udruženja Žita Srbije urađenoj na osnovu podataka Ministarstva za poljoprivredu SAD (USDA).

U izvozu kukuruza Srbija je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom, a u pogledu prinosa po hektaru je na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije, i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru.

Udruženje Žita Srbije je ovu analizu prezentovalo na najvećem svetskom forumu u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama „Global Grain”, koji se održava u Ženevi od 14. do 16. novembra, a na kojoj učestvuje uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO).

Podaci, koje je učesnicima konferencije prezentovala Sunčica Savović, sekretar Udruženja Žita Srbije, privukli su veliku pažnju kompanija iz EU, ali i kompanija sa drugih kontinenata, koje su potencijalni uvoznici ratarskih kultura iz Srbije, navodi se u zajedničkom saopštenju Udruženja Žita i FAO.

Pored podataka o količinama i kvalitetu proizvodnje pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, ona je na konferenciji predstavila i izvozne kapacitete naše zemlje i ključna tržišta na kojima se ove kulture plasiraju.

„Brojne su prednosti naše zemlje kada je u pitanju trgovina i izvoz žitarica i uljarica - počev od proizvodnje isključivo non-GMO kultura do mogućnosti transporta od Crnog mora do Severnog mora Panevropskim koridorom VII”, rekla je Savović.

Međutim, da bi se obezbedila veća efikasnost izvozne logistike, potrebne su dodatne investicije u povezivanje rečnog, drumskog i železničkog saobraćaja, proširenje lučkih kapaciteta i izgradnju novih silosa, prvenstveno na Dunavu, kao i modernizaciju naše rečne flote, ukazala je ona.

Na „Global Grain” konferenciji učestvuje više od 1.200 predstavnika 550 kompanija iz celog sveta, koji imaju priliku da čuju najnovije trendove i izazove u ovoj industriji, na panel diskusijama kao što je „Forum zemalja crnomorskog basena”, radionici „Upravljanje rizikom” i brojnim prezentacijama koje pokrivaju goruće teme i pitanja iz oblasti proizvodnje, trgovine, izvoza, logistike i kretanja cena žitarica i uljarica na regionalnim i svetskom tržištu.

Učešće i prezentacija Udruženja Žita Srbije na tom skupu realizovani su u okviru projekta „Unapređenje izvoza žitarica i uljarica”, koji u Srbiji sprovode UN FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). (Tanjug)

Komentari14
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Љубиша
Други текст у оквиру исте рубрике говори о великом увозу меса ( производ тзв. више фазе прераде у пољопривреди)? Итвоз ' жита' (у генеричном значењу) значи извоз сировина. Годинама Србија има квоту од 8.000. тона да може извести јунеће месо, категорије "бејби виф" и ништа? Колико веродостојно делују ' најаве' о извозу (домаћњг) меса у Кину, Турску и Русију? Решења за ' гро' питања у пољопривреди подразумевају рад ' на средњи рок (три до пет година) али то је надлежне, дневно орјентисане, неинтересантно. Нити креирамо нити изграђујемо конкурентност засновану на домаћим факторима конкурентности. До тог приступа да се "радујемо" учинцима од извоза жита.
Божидар
Молићу лепо а колика је цена жита на светској пијаци и колико је новца Србија зарадила? Знате, постоји пшеница али и друге житарице а цене су различите те није исто продати хиљаде тона пшенице и хиљаде тона овса или јечма а има и других житарица.
Jeremija
Niko se neće usrećiti izvozom pšenice i kukuruza, osim posrednika-trgovaca.
Srboljub Tudej
Predlazem redakciji Politike da objavi svetsku rang listu najvecih izvoznika psenice i kukuruza kao i tonazu koje su te zemlje postigle. Gledao sam liste zemalja izvoznica ali nisam pronasao Srbiju na rangu koji je objavljen u ovom clanku!
Слоба П.
Благо господи латифундистима који поседују хиљаде хектар они су значи лепо зарадили. Бугарска је већи извозник од нас а Украјина је извезла више него што је наша укупна производња, Кина производи највише око 125 милиона тона, па Русија УСА ... Код пшенице је добро што уз адекватну механизацију и таблу у комаду један човек може малтене сам да уради 100ха, наравно зарада је већа кад се жито преради у финалне производе за исхрану. Српски власници ораница производе око 2,6 милиона тона пшенице.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.