Ponedeljak, 30.01.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Strah od balkanskog scenarija na Iberijskom poluostrvu

Zagovornici i protivnici katalonske nezavisnosti za „Politiku” govore o mogućem žarištu na jugu Evrope i sličnostima sa Bosnom i Hercegovinom
(Фото Пиксабеј)

Đirona je uporište katalonskog nacionalizma, ali i grad sa kolonijom doseljenika iz drugih delova zemlje. Kada je u njihovoj četvrti nedavno ugledao transparent „Dobro došli u Španiju”, Antoni Puđver, pisac, pesnik i kolumnista „Vangvardije”, prvi put je osetio strah. Setio se nacionalnih sukoba na Balkanu i zapitao da li je nešto slično moguće na Pirinejskom poluostrvu.

„Nikada, ali nikada, kod nas u Kataloniji nije bilo etničkih trzavica poput onih koje ste vi imali u Jugoslaviji. Ovo je prvi put da pomišljam da bi tako nešto moglo da se desi”, objašnjava Puđver za „Politiku”.

Komentator najuglednijeg lista u Kataloniji primećuje da kao što polovina stanovništva BiH nije želela da se odvoji od Srbije prilikom raspada Jugoslavije, tako i građani Katalonije poreklom iz ostalih krajeva zemlje ne žele da se odvoje od Španije.

„Deca iz mešovitih brakova i oni koji su i sami u braku sa Špancima ne žele otcepljenje. Separatisti tvrde da su svi građani regiona za osamostaljenje, ali samo dva miliona Katalonaca podržava nezavisnost, izlazi na referendume i demonstrira. Ostali, a Katalonija ima sedam i po miliona stanovnika, u tome uopšte ne učestvuju.”

To je jedan od razloga zbog kojih Puđver ne može da podrži nezavisnost, mada ne želi da se svrsta ni u tabor unitarista jer kaže da je Španija uporno zanemarivala probleme u pokrajini:

„Katalonija je u paradoksalnoj situaciji da ne može da pomogne sopstvenim siromašnim građanima jer mora da šalje novac u Madrid. Španija se godinama ponašala kao da taj problem ne postoji.”

Puđver nastoji da ostane neutralni hroničar dešavanja u Kataloniji u trenucima kada je između zagovornika i protivnika nezavisnosti povučena jasna linija razdvajanja. Prvi se pozivaju na referendum od 1. oktobra kada je 90 odsto izašlih glasalo za osnivanje republike, a drugi na slabu izlaznost od 43 odsto i, kako kažu, tihu većinu koja ne bi da se razdvaja od Španije. Jedna od najčešćih pritužbi podržavalaca nezavisnosti jeste da Katalonija u španski budžet uplaćuju deset milijardi evra više nego što dobija, dok Andaluzija dobija osam milijardi evra više nego što uplati. Puđver smatra da to nije smetalo Kataloncima sve dok je Španija bila sigurno tržište za njihove proizvode. Sve se preokrenulo 2008. sa ekonomskom krizom zbog koje Španci više nisu mogli da  kupuju robu iz Katalonije pa je prestao i njen interes da ih dotira.

Ako bi najbogatija provincija krenula zasebnim putem, Španija bi ostala bez 16 odsto stanovništva, gotovo petine bruto društvenog proizvoda i četvrtine izvoza. Nova država imala bi 34. najveću ekonomiju sveta i bruto društveni proizvod po glavi stanovnika veći od onog u Južnoj Koreji i Italiji. To su razlozi zbog kojih profesorka ekonomije na Univerzitetu Barselona Nurija Bosk zagovara otcepljenje.

„Katalonija mnogo pruža, a malo dobija. Centralna vlada slabo ulaže u naš region. Ako bismo novac koji šaljemo Madridu zadržali za sebe, to bi za nas bio čist ekonomski dobitak. Kao samostalna država, bili bismo razvijeni koliko i Danska, Švedska ili Holandija. Svi ekonomisti se slažu da bismo bili samoodrživi, da možemo biti država”, objašnjava naša sagovornica.

Kada je katalonska vlada proglasila nezavisnost, više od hiljadu kompanija i banaka premestilo je sedište u druge delove Španije, ali profesorka Bosk ističe da to nije naštetilo regionalnoj ekonomiji: „Firme su prebacile sedišta, ali proizvodnja je ostala u Kataloniji, tako da to nije napravilo pravu štetu.”

A da li su dotacije samo ekonomsko pitanje? Šta je sa solidarnošću? Zar ona nije temelj EU u kojoj nezavisna Katalonija želi da ostane? Kako smatra Hoakin Luna, novinar „Vangvardije” i protivnik otcepljenja, Katalonija bi i kao samostalna država u EU morala da pomaže slabije razvijenim regionima, na primer, u Rumuniji.

„Kada čujem da Katalonija neće više da šalje pare Andaluziji, to me odmah podseti na Nemce koji tvrdi da neće više da izdržavaju lenštine sa juga Evrope. Sa tom pričom se preteruje kao što se preterivalo i u Britaniji pred bregzit. Pomalo je i rasistički jer pretpostavlja da smo mi Katalonci predivni a da su ostali u Španiji ispod nas”, objašnjava Luna.

Naš sagovornik smatra da referendum trenutno nije rešenje, ali i da će se španska vlada i većina Španaca jednog dana saglasiti da Katalonija legalno organizuje referendum. Pre toga, predstoje joj vanredni izbori. Kada je regionalni premijer Karles Puđdemon uprkos španskom ustavu organizovao plebiscit i kada je secesionistička većina u parlamentu u Barseloni usvojila deklaraciju o nezavisnosti, Madrid je ukinuo pokrajinsku autonomiju, uklonio katalonsku vladu i raspisao prevremene izbore. Centralne vlasti su uhapsile svrgnute regionalne ministre koji su ostali u zemlji, dok je Puđdemon izbegao hapšenje pobegavši sa četvoro saradnika u Belgiju. Svetski mediji počeli su da se pitaju: da li su uhapšeni ministri politički zatvorenici? Da li zemlja koja hapsi političke neistomišljenike i dalje može da se naziva demokratijom?

„Niti je Španija diktatura, niti su oni politički zatvorenici. U zatvoru su jer su prekršili zakone. Uradili su jednu vrlo opasnu stvar – kazali su da neće poštovati zakone koji im se ne sviđaju. Ne smete to da radite. Čak i Donald Tramp, koji je takođe pobedio na izborima, ne može da radi šta hoće i menja zakone ako se sa tim ne složi Kongres.”

Kako se postaviti prema zakonu, pitanje je i za Kandidaturu za narodno jedinstvo, stranku koja se od svih partija iz Puđdemonove koalicije najvatrenije zalagala za otcepljenje. Kako nam objašnjava Gabrijela Sera, poslanica ove stranke u katalonskom parlamentu, partija još razmišlja da li da izađe na izbore.

„Sa jedne strane, imamo izbore koje je raspisala burbonska monarhija a ne katalonske vlasti koje su na to jedine imale pravo, a sa druge, priliku da odbranimo republiku i u kampanji zatražimo puštanje političkih zatvorenika i osamostaljenje”, kaže Gabrijela Sera.

Za razliku od Puđdemona koji je pre nekoliko dana izjavio da je moguće i drugačije rešenje od nezavisnosti, naša sagovornica ističe da ne postoji ništa bi Rahoj mogao da im ponudi da bi ih zadržao: „Ne može ništa da nam ponudi jer ne želimo da ostanemo. Sve što hoćemo jeste pravo na samoopredeljenje i legalan referendum.”

A šta ako i ponovo dobiju izbore? Kako misle da „odbrane republiku” za koju Amerika ili EU neće ni da čuje? Iako se njihov cilj čini nemogućim, Gabrijela Sera smatra da svet neće još dugo moći da ih ignoriše:

„Evropa ima problema preko glave, od bregzita preko izbeglica do Sirije, i ne treba joj još jedno žarište. Neće želeti sukob na jugu Evrope, posebno ne u Kataloniji koja je ekonomski veoma važna. Zagovornicima nezavisnosti preostaje da se i dalje nenasilno bore kao što su se borili i nedavnim generalnim štrajkom koji je paralisao saobraćaj u Barseloni. Pokazaćemo da kada se ujedini, narod može da postigne i stvari koje su se do juče svima činile nezamislive.”

 

Komentari31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
Те Каталонија има толико милиона ,оволико милиона је за ,онолико против.Ко рачуна на милионе лако се заброји.Мени некако више одговарају мали бројеви.Ето напр. на Мајдану сам врло лако упамтио и схватио да је доста десет снајпериста на митингу да се сруши било која власт и успостави било која.
Ilic Momcilo
Ja bih ipak komentarisao zbivanja u Spaniji.Ponavljam svoju bezbroj puta izrecenu tvrdnju da se aktivnosti kakve se sada obavljaju u Spaniji ne spremaju za 3 meseca vec za minimum 10-tak godina.I ne samo to, vec se i "najbezazlenije"politicke akcije spremaju, kao moguca varijanta, kod ostvarivanja osnovnog htenja,koliko god sve to bilo zlo.Nekako me jede sumnja,da je jedan od glavnih razloga,davna namera Spanije da ujedini i deo primorja i moreuz,kojim upravljaju pre svih Britanci.Znajuci to,spanija je odmah po nameri osamostaljivanja KIM bila apsolutno protiv,jer je izmedju ostalog znala, da ce se i njoj, precizno namesteno, desiti isto.I evo desava se,a zapadni "protivnici" razbijanja Spanije su neverovatno tihi i apsolutno neaktivni u odbrani njenog teritorijalnog integriteta.Naprotiv.Vrlo tiho ali i vrlo aktivno rade na daljem cepanju Spanije,jer ona ne odustaje od svoga primorja,i smeta i dalje u jos nekim"sitnicama".
Мирјана Буцић
Да ли ово мирише на македонски сценарио?
драган лучић
Ченгду има економију једнаку Норвешкој. Нанјинг одговара Данској. Гуангзоу и Швајцарска су отприлике исти ниво. Пандан Србији је Чангзу. Европица ће пре да стигне Србију него обрнуто.
Boki
Glupost spanija nije balkan nece se tamo ratovati...
Давор
@Драган Станић Како нису ратовали? Па имали су најкрвавији грађански рат могући 36-39та.
Milko
A i Španjolci nisu Srbi.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.