petak, 25.06.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista

Novi život „Skupljača perja”

Najznačajniji francuski mediji ne štede reči divljenja za film Aleksandra Petrovića koji je zablistao 1967. godine u Kanu i koji ni pola veka kasnije „nema nijednu boru”
Сцена из филма „Скупљачи перја“

Retko kada film domaćeg autora dobije toliko prostora u medijima van zemlje, a još ređe ako je snimljen pre pola veka, kao što je slučaj sa „Skupljačima perja” Aleksandra Petrovića, koji se ovih dana prikazuje u Parizu i koji će narednih meseci kružiti bioskopima širom Francuske.

Ponovo je na velikom platnu zahvaljujući pariskoj distributerskoj kući Malavida, koja je od preduzeća Film Way, naslednika Avala filma, otkupila restauriranu kopiju filma.

Najznačajniji francuski dnevni i nedeljni listovi, Mond, Liberasion, Nuvel obs kao i radio Frans, ne štede reči divljenja za film koji je prvi put bljesnuo 1967. godine na filmskom festivalu u Kanu gde je osvojio Gran-pri žirija i nagradu kritike Fipresci.

U dugačkom prikazu filma naslovljenom „Raskošni povratak zahvaljujući ‘Ciganima’” Liberasion piše o „poetičnom i naturalističkom ostvarenju”, o veštom i očaravajućem rediteljskom rukopisu, o iskrenom pogledu, bez skretanja i ulepšavanja, o „oluji osećanja” koja ponese gledaoca.

U jednako iscrpnom tekstu o Petrovićevom filmu, uz ostvarenje „Ružičasti snovi” čehoslovačkog reditelja Dušana Hanaka iz 1976. godine, koje se bavi bliskom temom, Mond piše o „velikom filmu” sa „pazolinijevskim akcentima” u kome svet Roma nije romantizovan i idealizovan, dok filmski magazin „Sinemas” slavi njegovu „slobodu” u duhu novih filmskih tendencija „koje su uzdrmale filmsku gramatiku šezdesetih godina”. Ovaj specijalizovani magazin ističe harizmu dva glavna interpretatora – Bekima Fehmiua i Olivere Vučo.

Voditelj emisije na Radio Fransu Gzavije Lerper ne krije oduševljenje svojim otkrićem Petrovićevog filma: „Ovo je čudesno, ako volite Kusturičine početke obožavaćete ovaj film. Čini se kao da je Kusturica sve uzeo od Aleksandra Petrovića. Reč je o uranjanju u veseli, barokni, tragični, melanholični svet Cigana”. I nastavlja da govori o smeloj režiji nadrealnog i poetičnog filma „koji apsolutno morate da otkrijete”. Lerper podseća da je francuski reditelj Klod Leluš, koji je 1967. godine bio u kanskom žiriju, bio za to da Petrović dobije Zlatnu palmu. „Rekli su mu da je već rezervisana za Antonionija, a on im je rekao – ako je tako, povlačim se iz žirija i krećem u distribuciju filma”.

– Film „Skupljači perja” je bio odskočna daska. Otvorio je put ne samo Sašinoj međunarodnoj karijeri već i jugoslovenskom filmu. To je prvi film u kome Cigani govore svoj jezik i gde glume većinom naturščici, uz Bekima Fehmiua, Batu Živojinovića, Oliveru Vučo – rekla je za „Politiku“ njegova sestra Radmila Čvorić, koja je pomogla da film stigne do pariskog distributera.

Ona kaže da su tokom festivala u Kanu svi govorili da će „Skupljači perja” da dobiju Zlatnu palmu, ali je ona ipak otišla Antonionijevom filmu „Blow up”.

– U Kanu je sve politika, kao i danas –kaže Petrovićeva sestra, koja živi u Parizu i bavi se očuvanjem njegove filmske baštine.

Zahvaljujući obnovljenoj filmskoj kopiji, do koje se došlo saradnjom Jugoslovenske kinoteke, Malavide, porodice i rediteljke Irene Bilić, na čijem festivalu u Parizu su distributeri prvi put videli Petrovićevo delo, film je ove godine ponovo prikazan na festivalu u Kanu, u okviru programa „Kanski klasici”, a potom i na Festivalu Limijer u Lionu, posvećenom filmskim klasicima.

U temeljnoj studiji Vlastimira Sudara „Portret umjetnika kao političkog disidenta – život i djelo Aleksandra Petrovića”, koju je nedavno objavio Filmski centar Srbije, deo je posvećen odjecima nakon trijumfa filma u Kanu i negativnim reakcijama koje popularnost donosi, o čemu je u svojim sećanjima govorio sam Petrović.

Sudar piše da su „Petrovića pojedini novinari u Jugoslaviji stalno prozivali zbog prijema – odnosno žurke – koja je na Kanskom filmskom festivalu bila organizovana za promociju filma, tvrdeći da jednoj socijalističkoj zemlji ne priliči da troši novac na takve događaje. (…) Slične primjedbe su cvetale: da je prestižna nagrada u Kanu zapravo rezultat ljubavne afere koju je Bekim Fehmiu – glavna muška uloga – navodno imao sa članicom žirija i poznatom američkom glumicom Širli Meklejn; žalbe preduzeća za čišćenje beogradskih ulica da su u filmu predstavljeni na pogrešan način; slične pritužbe je imao i jedan beogradski profesor teologije u odnosu na reprezentaciju crkve, pa je na kraju podignuta i jedna propala optužba za plagijat”.

Pola veka kasnije, novinari i kritičari se slažu da film nema nijednu boru.

Komеntari1
9a867
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ј акшић
У време Александра Петровића било је 11 регитрованих скупљача перја у Банату.Цело Потамишје се белело од гусака,а гушчија јетра ишла је на Њујоршку трпезу.Не прихватам да је А.Петровић био психопата,али је јасно да му је социјалистички шињел био тесан,па је своју душевну тескобу изразио кроз бизарни живот ромских санкилота. у панонским маглинама несавршеног друштва, које је сањало да спава у топлој перини.На крају је пикавац зачињен псовком дешифровао шта је редитељ хтео да каже.Аристократска ложа је одушевљено егзалтирала,а санкилоти нису више имали ни за пикавце.Прешли су на откупљивње старог гвожђа.Данас у Банату нема гушчијих јата као што нема ни скупљача перја.Штета што нема Аце да протутњи банатском преријом.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.