Stariji su važna karika društva

– Uče­šće sta­ri­jih u dru­štvu je bit­no i za­to što ono do­pri­no­si kva­li­te­tu nji­ho­vog ži­vo­ta i uop­šte du­žem ži­vo­tu u bo­ljem zdra­vlju. Ono po­ve­ća­va i ste­pen ko­he­zi­je u dru­štvu i, ko­nač­no, va­žno ga je pod­sti­ca­ti jer do­pri­no­si ostva­ri­va­nju dru­štva za oso­be svih ge­ne­ra­ci­ja. In­te­gra­ci­ja pri­pad­ni­ka tre­ćeg do­ba je bit­na, jer su sta­ri­je oso­be ina­če ose­tlji­ve na po­ja­ve kao što su so­ci­jal­no is­klju­či­va­nje, mar­gi­na­li­za­ci­ja i dis­kri­mi­na­ci­ja – is­ti­če Sa­ta­ri­će­va i pred­la­že vre­me­šnim gra­đa­ni­ma da se oba­ve­zno uklju­če u pro­gra­me za sta­ri­je, broj­ne klu­bo­ve i udru­že­nja. 

– Po­en­ta je da ži­vi­mo kva­li­tet­no i da nam ži­vot bu­de is­pu­njen, a ne da ži­vo­ta­ri­mo 90 ili 100 go­di­na i da to bu­de to – uve­ra­va Sa­ta­ri­će­va. 

Ka­ko sve mo­že­mo pod­sti­ca­ti uče­šće sta­ri­jih?

– Pri­zna­va­njem do­pri­no­sa ko­je oni da­ju, ka­ko svo­jim po­ro­di­ca­ma, ta­ko lo­kal­nim za­jed­ni­ca­ma i dru­štvu u ce­li­ni, kao i omo­gu­ća­va­njem lak­ših kon­ta­ka­ta sta­ri­jih sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce ko­ja ne ži­vi sa nji­ma, uklju­ču­ju­ći obu­ke za ko­ri­šće­nje ra­ču­na­ra ili „skajp” ko­mu­ni­ka­ci­je. Je­dan od na­či­na je i po­nu­da ak­tiv­no­sti u lo­kal­noj za­jed­ni­ci, ko­je su ba­zi­ra­ne na gru­pi, uklju­ču­ju­ći kre­a­tiv­ne, re­kre­a­tiv­ne i dru­ge, a ko­je su u ve­zi sa oču­va­njem zdra­vlja i is­hra­ne – na­bra­ja Sa­ta­ri­će­va. 

Do­bar na­čin za nji­ho­vo uče­stvo­va­nje u dru­štvu je i da ono pod­sti­če i osna­žu­je ostva­ri­va­nje nji­ho­vih lič­nih in­te­re­so­va­nja i neo­stva­re­nih ho­bi­ja. Va­žno je i da za­jed­ni­ca obez­be­di pro­stor za nji­ho­vu par­ti­ci­pa­ci­ju u do­no­še­nju od­lu­ka ko­je ih se ti­ču, i to na svim ni­vo­i­ma, po­čev od po­ro­di­ce, lo­kal­ne za­jed­ni­ce, pa do na­ci­o­nal­nog ni­voa. 

U „Ami­ti­ju” pod­se­ća­ju i da bi sta­ri­ji­ma tre­ba­lo omo­gu­ći­ti eko­nom­sku par­ti­ci­pa­ci­ju u pu­noj me­ri, ka­ko onih sa 50 i vi­še go­di­na ko­ji još ni­su ostva­ri­li pra­vo na pen­zi­ju, ta­ko i onih ko­ji su u pen­zi­ji, a i da­lje da­ju eko­nom­ski do­pri­nos. 

– Je­dan od na­či­na ka­ko mo­že­mo pod­sti­ca­ti uče­šće sta­ri­jih je i obez­be­đi­va­njem in­fra­struk­tu­re za nji­ho­vo uklju­či­va­nje i uče­šće u dru­štvu. U to se ubra­ja­ju ade­kvat­ni pre­voz, fi­zič­ka do­stup­nost jav­nih obje­ka­ta i usta­no­va, do­stup­nost sred­sta­va ko­mu­ni­ka­ci­je, kul­tur­nih i dru­gih sa­dr­ža­ja za njih... – is­ti­če Na­de­žda Sa­ta­rić.

Skraj­nu­ti stanovnici Azi­je 

U Azi­ji su sta­ri­ji lju­di skraj­nu­ti i ži­ve u ko­li­ba­ma na obo­du se­la, po­seb­no u Bur­mi i Kam­bo­dži. Že­ne su kod njih u pod­re­đe­nom po­lo­ža­ju jer ra­de na po­lji­ma, bri­nu o de­ci, mu­že­vi­ma rat­ni­ci­ma... 

U tim dru­štvi­ma že­ne ra­de do ve­o­ma du­bo­ke sta­ro­sti, ko­ja i ni­je ta­ko du­bo­ka za evrop­ske stan­dar­de. U afrič­kim se­li­ma pak sta­ri­ji če­sto bo­lu­ju od ka­ta­rak­te, ali se ta­mo ve­o­ma po­štu­ju lju­di u go­di­na­ma. Čak po­sto­je i ku­će za mu­dra­ce. 

Na sve ove po­je­di­no­sti ko­je je do­ži­ve­la u ne­kim od 120 dr­ža­va ko­je je po­se­ti­la So­nja La­pa­ta­nov, ba­le­ri­na u pen­zi­ji, ne­dav­no je pod­se­ti­la na tri­bi­ni „Ami­ti­ja” na te­mu uklju­če­no­sti sta­ri­jih u dru­štvu. Ka­za­la je i da se su­sre­ta­la sa lju­di­ma ko­ji ima­ju sta­tus kra­lja, a je­dan ta­kav iz dr­ža­ve Be­nin, ko­ji je imao če­ti­ri že­ne, čak joj je po­nu­dio brak.