Kad je reč o RS postoji samo jedan politički blok

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Svi politički lideri u Republici Srpskoj treba da naprave korak unazad i ponude kompromis. Kad su u pitanju RS i njen interes tu razlika ne sme da bude i toga su svi svesni, rekao je u intervjuu za „Politiku” Nedeljko Čubrilović, predsednik Narodne skupštine RS.

Na pitanje da kao inicijator pojedinačnih pregovora s političkim liderima koji su prethodili susretu lidera dva bloka proceni mogućnost smirivanja političkih tenzija, Čubrilović je odgovorio da veruje u tu mogućnost i napomenuo da bi takav razvoj događaja bio veoma važan za stabilizaciju političkih prilika u Srpskoj.

„Smatram da će u narednim danima komisija doći do usaglašenog teksta sporazuma koji će biti temelj boljih odnosa političkih partija, uprkos njihovim političkim razlikama”, rekao je on.

Uspeli ste za isto sto dovesti vlast i opoziciju, posle dva pokušaja blokade parlamenta od strane opozicije, koja primedbuje zbog „nepoštovanja zakonitosti”.

Prvo želim da naglasim da je sastanak protekao u veoma korektnoj atmosferi.   Dogovorili smo se da u toku ove nedelje formiramo komisiju koju će činiti predstavnici vladajućih i opozicionih partija i koja bi trebala da usaglasi tekst sporazuma o političkoj saradnji. Svi su se saglasili da je naš zajednički cilj da institucije Srpske funkcionišu na najbolji način. Jasna poruka razgovora jeste da, kad je reč o interesu RS, nema pozicije i opozicije.

Na samom sastanku je pomenuto nekoliko tema, odnosi između vlasti RS i BiH, funkcionisanje pojedinih sistema i u Srpskoj i u BiH, ukupni odnosi unutar BiH, rad javnih medija u RS, kao i poslednja dešavanja kada je opozicija bojkotovala rad parlamenta. Posle sastanka, nadam se da više nećemo gledati slične scene iz skupštine i da su svi spremni da rade i donose zakone u interesu onih koji su ih izabrali da obavljaju taj posao. Parlament je dovoljno širok okvir za iznošenje političkih stavova, sugestija i zakonskih predloga i nadam se da su svi shvatili da je bojkot bio nepotreban i na štetu interesa RS. Da li to što su zajedno seli i poslali prilično pomirljive poruke ima veze s porukama iz Sarajeva, koje su u RS opisane kao ratnohuškačke?

Konkretno ne, ali neposredno da. Jer u trenucima kada su napadi na Srpsku konstanta, kada su zahtevi za revizijom Dejtona konstanta, kada su aršini kojima se meri zločin i kazna po običaju na štetu RS... svi lideri su svesni da naše institucije moraju biti stabilne i jake da bi odgovorili izazovima i zaštitili  interese srpskog naroda u BiH.

Kako 22 godine posle Dejtona vidite odnose u BiH, teme koje dominiraju kreću se od dilema da li će BiH opstati do onih u kojima se RS vidi kao prepreka za napredak?

Da bi BiH opstala, udari poput nasilnih intervencija kojima se menjao Dejtonski sporazum moraju zauvek prestati. A narodima i građanima u RS i BiH prepustiti da se kroz vlastite političke, nacionalne, privredne, kulturne, obrazovne i druge aspekte života usaglašavaju i nalaze prihvatljiva rešenja zajedničkog života i razvoja.

Srpskoj nije potrebna nikakva nadogradnja Dejtona, koju mnogi godinama prizivaju, niti bilo kakva ustavna reforma u BiH za koju se zalažu oni koji u Dejtonu nisu ostvarili svoje maksimalističke ciljeve. Vreme je da te neodgovorne politike prestanu sa delegiranjem takvih zahteva. Ako se svi na taj način budemo odnosili, onda ćemo se zasigurno složiti da niti je Srpska prepreka za napredak države stvorene u Dejtonu, nego njen ravnopravni deo, niti će BiH ustrojena u Dejtonu nestati.

Vaša procena regionalnih odnosa, posebno odnosa Srbije i BiH?

Srbija nije samo garant Dejtonskog sporazuma, ona je i najjači faktor stabilnosti zapadnog Balkana. Nijednog trenutka Srbija nije isporučila BiH bilo kakav nerealan zahtev, niti na bilo koji način dovela u pitanje dejtonske granice i uređenje. Bakir Izetbegović u svom biračkom telu ima velike probleme, a i u svojoj partiji.

Postoji, nažalost, stara praksa da se tenzije podižu kada su u pitanju odnosi dve zemlje, posebno kako se približavaju izbori, a cilj je jedan: da se homogenizuje biračko telo oko starih nesporazuma i starih strahova. To mora prestati, ako želimo napredak.

Što se nas u RS tiče, na godišnjicu Dejtona obeležavamo još jedan veoma važan datum u našoj istoriji – dan kada je Srpska vojska u Prvom svetskom ratu ušla u Banjaluku i donela kraj okupacije i stradanja srpskog naroda. Na spomeniku su reči jednog od osuđenih i ubijenih u veleizdajničkom procesu u Banjaluci: Javite Srbiji da je volim! I danas je to naša poruka Srbiji, koju, nadamo se, dovoljno jasno čuje.