Subota, 18.09.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kurs nije jedini pokretač izvoza

Najveći srpski izvoznici koji gube na jakom dinaru, prednost u odnosu na konkurenciju ostvaruju po osnovu niskih troškova rada i niske cene energenata
"Фијат" две трећине компоненти увози из иностранства (Фото Р. Крстинић)

Japanski guverner Haruhiko Kuroda na udaru je svetske javnosti svaki put kad japanski jen oslabi. Posebno glasan u kritikama na njegov račun je američki predsednik Donald Tramp koji ga optužuje da namernim slabljenjem japanske nacionalne valute pomaže svojim izvoznicima da ostvare nefer prednost u odnosu na američke izvoznike. U Srbiji je, sa druge strane, guvernerka Jorgovanka Tabaković na udaru stručne javnosti svaki put kada dinar oslabi.

Odgovor na pitanje zašto je to tako krije se, zapravo, u strukturi japanske i srpske privrede. Japan, koji je izvozno orijentisana ekonomija, vrlo često namernim slabljenjem svoje valute stimuliše izvoz, dok se u Srbiji, koja je uvozno orijentisana privreda, najveća buka digne svaki put kad dinar počne da slabi.

Sada se, međutim, kod nas događa obrnut proces. Od početka godine, nacionalna valuta ojačala je 3,5 odsto. U ovdašnjoj stručnoj javnosti se gotovo kao mantra ponavlja da slabljenje dinara pogoduje izvozu, dok jačanje nacionalne valute (kao što je sada slučaj) smanjuje izvozne potencijale privrede.

Da li je to baš tako, ako ovdašnji izvoznici u proizvodnji koriste uvozne komponente i ako se zadužuju u devizama? Ivan Nikolić, urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) podseća da su glavni nosioci srpskog izvoza velike globalne kompanije, koje robu prodaju na globalnom tržištu.

– Za njihovo poslovanje mnogo su važniji uslovi na globalnom tržištu, nego kurs u Srbiji. Bez obzira na to što dinar slabi, a oni svoju robu prodaju u evrima, oni konkurentsku prednost na globalnom tržištu mnogo više ostvaruju po osnovu niskih proizvodnih troškova u Srbiji. Počev od niskih troškova rada, preko niže cene komunalnih usluga i niske cene energenata. Da ne pričam o podsticajima koje ovde dobijaju – kaže Nikolić.

On, takođe, dodaje i to da su naši najveći izvoznici ujedno i najveći uvoznici. „Fijat”, na primer, dve trećine svojih komponenti uvozi iz inostranstva, dok je samo trećina delova iz Srbije. Ova kompanije je prošle godine, na primer, izvezla robe u vrednosti od milijardu evra, što predstavlja dvanaestinu ukupnog srpskog izvoza u 2016.

Nikolić podseća da je, u poslednjih nekoliko godina došlo do značajnog povećanja udela izvoza u bruto domaćem proizvodu odnosno svemu što građani i privreda stvore za godinu dana.

– Taj udeo danas je viši od 50 odsto. Pre krize je bio dvostruko niži. To je doprinos tih stranih investicija – ističe Nikolić.

Da u praksi nije baš sve tako crno-belo pokazuju i analize centralne banke. „Vođenje politike deviznog kursa sa ciljem poboljšanja spoljnotrgovinskog bilansa nema opravdanje već se to mora raditi strukturnim merama”, kažu iz Narodne banke Srbije (NBS) za „Politiku”.

U prevodu, izvoz se ne može stimulisati samo preko slabljenja dinara, već je za to neophodan čitav niz drugih mera. Treba imati u vidu da jačina ovog uticaja zavisi od specifičnosti zemlje, dodaju iz centralne banke i tvrde da uticaj realnog kursa na realni izvoz i uvoz nije visok.

„To je i logično ako se ima u vidu da brojni izvozni proizvodi u sebi sadrže visoku uvoznu komponentu, što u znatnoj meri umanjuje uticaj kursa na cenovnu konkurentnost na međunarodnom tržištu. Osim toga, ovu ocenu nedvosmisleno potvrđuju i izvozni rezultati koje smo postigli u proteklom periodu, odnosno u periodu koji obuhvata i periode kada postoje pritisci da dinar jača”, ističu iz NBS.

Dodaju da izvoz, uprkos nepovoljnim vremenskim uslovima, i u ovoj kao i prethodnoj godini beleži dvocifrene stope rasta. U centralnoj banci očekuju da izvoz prerađivačke industrije u 2017. godini dostigne oko 14 milijardi evra, dok je u 2014. iznosio oko 10 milijardi evra.

Najviše raste izvoz metala

Posmatrano po oblastima, u pomenutom periodu, najveći rast izvoza beležimo kod osnovnih metala (oko 75 odsto), guma i plastike (oko 60 odsto), industrije električne opreme (oko 55 odsto), hemijske industrije (oko 60 odsto), prehrambene industrije (oko 20 odsto) i proizvodnje mašina i opreme (oko 60 odsto), navode u centralnoj banci. Od ukupno 23 oblasti, rast izvoza u tom periodu zabeležen je u 22 oblasti, napominju.

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

jamesbond
Drugarce I drugovi kurs dinara zavisi od u prenosnom smislu Vucica u bukvalnom of partije na vlasti kako to divno objasnio guvernerka prije neku godinu.E sad kakve to veze I'ma sa privredom objasnila je guvernerka is opozicije prije nje tj nikakvu.Centralna banka I njeni guvernerka daklem sluze za slikanje za propagandu partija.Elem sta pokrece privredu ostaje tajna dok se ne rodi neka vidovita baba a to se ocekuje uskoro al kako received ruski Patrijarh nece bitno uticat na tokove istorije jerbo see njegovi istrazivacki pohodi u spiritual i stavovi poklopili sa Mormonskim o skorom kraju svijeta...amen...
preskupa postarina
Srpski izvoz bi porastao kao kineski kad bi procvetala online trgovina i izvoz srpskih proizvoda na malo.Na zalost nasa posta dere sa postarinom pa se ne isplati poslati strancu proizvod.
Ivan grozni
Ziva istina! Posta nam je skuplja i sporija od vecine u centralnoj i istocnoj Evropi - kad se salje u inostranstvo. Probajte da posaljete knjige - skuplja postarina od samih knjiga! Online trgovina je takodje problem zbog nasih zakona o prijemu novca iz inostranstva itd...
Извозник
Зашто Јапан као пример? Много бољи пример је Кина која, као Србија, углавном увози енергенте па ипак невероватно много извози на основу, између осталог, ниског курса. Уосталом, из искуства знам да су цене српских производа у извозу превисоке.
Леон Давидович
Ако са оваквим бедним зарадама извозници не могу постићи повољну цену у односу на конкуренцију онда такви не заслужују ни да постоје. Ако домаћи новац губи вредност у односу на стране валуте онда то обично вуче и раст цена на домаћем тржишту , не само увезених производа већ и домаћих поготово са увозним компонентама. Ако није ништа увозна компонента јесте макар енергент. Поскупљење енергента значи не само повећање дирктних трошкова производње за бројне производе већ поскупљује и транспорт. Зато је добро имати стабилну вредност домаћег новца. Домаћа производња морала би доминантно да задовољи домаће тржиште, а од тога нема ништа јер је производња уништена. И онда се догађа да се дижу кредити и за тај новац увозе свакојаке робе, плус новац који дође од радника по свету итд. Реална економија би била уравнотежен извоз и увоз, а са превеликим увозом и то наравно не производних машина и опреме већ роба за потрошњу нема напретка економије , нема развоја.
сима
А шта је увозно орјентисан привреда ? То је оксиморон ! Шта ће да се мења за ту увезену робу , а да дугови . Ми вам робу ви нама дуг . Лепо , плаћаће неке друге нерођене генерације , само тада ће бити 6 милиона становника у Србији , а можда и 5.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.