Univerzitetu nema ko da vrati imovinu zadužbina

Od 77 za­du­žbi­na i 11 fon­do­va, ve­ći deo je pro­pao to­kom Dru­gog svet­skog ra­ta, dok je pre­o­sta­la imo­vi­na po­dr­ža­vlje­na, pa su se za­du­žbi­ne i fon­do­vi ga­si­li. Sre­di­nom de­ve­de­se­tih go­di­na, kad su se ste­kli prav­ni uslo­vi, Uni­ver­zi­tet je ob­no­vio rad 11 za­du­žbi­na i dve fon­da­ci­je. Tre­nut­no je ak­tiv­no osam, za­hva­lju­ju­ći to­me što su im be­o­grad­ske op­šti­ne Sta­ri grad i Vra­čar omo­gu­ći­le ko­ri­šće­nje ne­kret­ni­na na nji­ho­voj te­ri­to­ri­ji (Pa­li­lu­la, Sav­ski ve­nac, Zve­zda­ra i Ze­mun to ni­su uči­ni­li). Uni­ver­zi­tet je, bo­re­ći se da po­vra­ti imo­vi­nu ukup­no 35 za­du­žbi­na i fon­do­va, za sve njih na vre­me pod­neo zah­te­ve za re­sti­tu­ci­ju. Ali, Agen­ci­ja za re­sti­tu­ci­ju ih je li­stom od­bi­la. 

– Za­du­žbi­ne ko­je su ob­no­vi­le rad Agen­ci­ja je pro­tu­ma­či­la kao no­vo­o­sno­va­ne, sma­tra­ju­ći da iz­me­đu njih i osta­vi­o­ca ne­ma prav­nog kon­ti­nu­i­te­ta. Kod za­du­žbi­na ko­je ni­su ob­no­vi­le rad obra­zlo­že­nje se svo­di­lo na to da Uni­ver­zi­tet ni­je nji­hov prav­ni sled­be­nik i da ne mo­že u nji­ho­vo ime da pod­ne­se zah­tev, iako do­ku­men­ta­ci­ja o po­klo­ni­ma, te­sta­men­ti, re­še­nja on­da­šnjeg Mi­ni­star­stva pro­sve­te i ver­skih po­slo­va i osta­vin­ska re­še­nja ne­sum­nji­vo po­tvr­đu­ju da je Uni­ver­zi­tet pri­mar­ni ko­ri­snik pred­rat­ne za­du­žbi­nar­ske imo­vi­ne. To za­i­sta de­lu­je ne­shva­tlji­vo – ob­ja­šnja­va prof. dr Ži­van La­zo­vić, pro­rek­tor Uni­ver­zi­te­ta u Be­o­gra­du.

Opi­sa­na si­tu­a­ci­ja, o ko­joj je naš list već pi­sao, ne sa­mo da u me­đu­vre­me­nu ni­je re­še­na, već je i po­gor­ša­na. Uni­ver­zi­tet se obra­tio i Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja, kao dru­go­ste­pe­noj in­stan­ci, ali ni tu ni­je na­i­šao na raz­u­me­va­nje, pa je pod­neo žal­be Uprav­nom su­du, ko­ji je već ne­ko­li­ko slu­ča­je­va ne­ga­tiv­no re­šio, na­go­ve­šta­va­ju­ći ta­ko ne­po­vo­ljan is­hod i svih osta­lih.

– Obra­ti­li smo se i Ustav­nom su­du, s mol­bom da pre­i­spi­ta dis­kri­mi­ni­šu­će čla­no­ve Za­ko­na, ali se on po­čet­kom ove go­di­ne ogla­sio ne­na­dle­žnim. Tre­nut­no je sve u ru­ka­ma Vla­de RS, ko­ja bi, uko­li­ko to že­li, od­no­sno uko­li­ko je sve­sna da bi de­fi­ni­tiv­no od­u­zi­ma­nje za­du­žbin­ske imo­vi­ne Uni­ver­zi­te­tu pred­sta­vlja­lo kr­še­nje ele­men­tar­nih ci­vi­li­za­cij­skih nor­mi, pa i te­melj­nih vred­no­sti EU, mo­gla da ini­ci­ra iz­me­nu Za­ko­na ili da do­ne­se po­se­ban akt ko­jim bi od pri­me­ne nje­go­vih spor­nih čla­no­va iz­u­ze­la in­sti­tu­ci­je od na­ci­o­nal­nog zna­ča­ja, kao što su BU, Srp­ska aka­de­mi­ja na­u­ka i umet­no­sti ili Ma­ti­ca srp­ska. U do­sa­da­šnjim raz­go­vo­ri­ma s pred­stav­ni­ci­ma re­sor­nog mi­ni­star­stva do­bi­ja­li smo de­kla­ra­tiv­nu po­dr­šku, bez opi­plji­vih re­zul­ta­ta. Pret­hod­ni pre­mi­jer ni­je nam od­go­vo­rio na do­pis u ko­jem smo tra­ži­li pri­jem i raz­go­vor. Pre oko me­sec da­na obra­ti­li smo se pre­mi­jer­ki Ani Br­na­bić, ali ni­smo do­bi­li ni­ka­kav od­go­vor. Is­tra­ja­će­mo još jed­no vre­me, ali ka­da sve is­cr­pi­mo pre­o­sta­je nam da se obra­ti­mo su­du u Stra­zbu­ru – is­ti­če La­zo­vić, do­da­ju­ći da je iz­u­ze­će ko­je po­mi­nje već pri­me­nje­no za Srp­sku pra­vo­slav­nu cr­kvu i Je­vrej­sku za­jed­ni­cu. 

– Uko­li­ko bi imo­vi­nu o ko­joj je reč Uni­ver­zi­tet na kra­ju iz­gu­bio, ona će go­to­vo si­gur­no pre­ći u pri­vat­ne ru­ke. Čak i da osta­ne u dr­žav­nom vla­sni­štvu, ako ne bu­de ko­ri­šće­na za po­tre­be vi­so­kog obra­zo­va­nja, to će opet bi­ti kr­še­nje vo­lje za­du­žbi­na­ra – za­klju­ču­je sa­go­vor­nik.

Se­ku­lić: Dr­ža­va mo­že da omo­gu­ći po­se­ban tret­man

Iako se pre­mi­jer­ka Ana Br­na­bić još ni­je iz­ja­sni­la da li će po­mo­ći Uni­ver­zi­te­tu da po­vra­ti za­du­žbin­sku imo­vi­nu, Stra­hi­nja Se­ku­lić, di­rek­tor Agen­ci­je za re­sti­tu­ci­ju, is­ta­kao je da za­ko­no­da­vac mo­že da do­ne­se no­vi za­kon u ko­me će Uni­ver­zi­tet, SA­NU i Ma­ti­ca srp­ska ima­ti po­se­ban tret­man i za ko­je ne­će va­ži­ti od­red­ba da ne mo­gu da po­vra­te imo­vi­nu ko­ja je opre­de­lje­na na ko­ri­šće­nje u obra­zov­ne svr­he, uko­li­ko ih ni­su ko­ri­sti­li u kon­ti­nu­i­te­tu.

– Ako ho­će, dr­ža­va mo­že da od­re­di da ti objek­ti pri­pa­da­ju po­me­nu­tim in­sti­tu­ci­ja­ma. To se mo­že uči­ni­ti i ak­tom Vla­de, ali je to spe­ci­fič­no pi­ta­nje. Tre­ba bi­ti fer i pre­ma dr­ža­vi, jer se sve te in­sti­tu­ci­je fi­nan­si­ra­ju iz bu­dže­ta i ko­ri­ste dr­žav­nu imo­vi­nu, a ni­su ne­ki od re­pu­bli­ke ne­za­vi­sni su­bjek­ti ko­ji­ma su od­u­ze­ti objek­ti. Za­to je pro­blem pre­di­men­zi­o­ni­ran. SA­NU ni­je ni pod­ne­la zah­tev za po­vra­ćaj imo­vi­ne nji­ho­vim za­du­žbi­na­ma, jer su vi­de­li da u za­ko­nu ne po­sto­ji ta mo­guć­nost, pa će to pi­ta­nje ve­ro­vat­no re­ša­va­ti dru­ga­či­je – re­kao je Se­ku­lić. D. J. S.