Ponedeljak, 18.10.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
UMRO ČARLS MENSON, METAFORA ZLA

Masovni zločinac koji nije sam ubijao

Kao mozak grupe osuđen je za planiranje i naređivanje najmanje osam ubistava, a među žrtvama je bila i holivudska glumica Šaron Tejt
(Фото Ројтерс)

Je­dan od naj­po­zna­ti­jih ma­sov­nih ubi­ca na sve­tu Čarls Men­son (83) nad­ži­veo je svo­je žr­tve za go­to­vo po­la sto­le­ća: pre­mi­nuo je 19. no­vem­bra ove go­di­ne pri­rod­nom smr­ću u bol­ni­ci u ame­rič­kom gra­du Bej­ker­sfil­du. Vest ko­ja je u ro­ku od ne­ko­li­ko ča­so­va ob­i­šla pla­ne­tu ob­ja­vi­li su zva­nič­ni­ci za­tvo­ra u Ka­li­for­ni­ji gde je Men­son pro­veo vi­še od po­la ži­vo­ta.

Me­ta­fo­ra zla – ka­ko ga je opi­sao Vin­sent Bu­ljo­zi, glav­ni tu­ži­lac u slu­ča­ju bru­tal­nih se­rij­skih zlo­či­na u Ka­li­for­ni­ji 1969 – pre 46 go­di­na osu­đen je na smrt zbog or­ga­ni­zo­va­nja ubi­sta­va ko­je su spro­ve­li mla­di pri­pad­ni­ci nje­go­ve ko­mu­ne „Po­ro­di­ca”.

Ide­ja ove kva­zi­hi­pi­jev­ske gru­pe bi­la je da ubi­stvi­ma po­kre­nu rat do is­tre­blje­nja iz­me­đu cr­na­ca i be­la­ca na ame­rič­kom kon­ti­nen­tu. Od apo­ka­lip­se, po Men­so­no­vom pla­nu, tre­ba­lo je da bu­de po­šte­đe­na je­di­no nje­go­va „Po­ro­di­ca”.

Me­đu naj­ma­nje osam žr­ta­va or­ga­ni­za­to­ra zlo­či­na (sma­tra se da je broj ubi­je­nih da­le­ko ve­ći, ali to ni­je do­ka­za­no) na­la­zi­la se i le­pa ho­li­vud­ska glu­mi­ca Ša­ron Tejt (26), su­pru­ga re­di­te­lja Ro­ma­na Po­lan­skog, ko­ju je od po­ro­đa­ja de­li­lo sve­ga ne­ko­li­ko sed­mi­ca. Iz­bo­de­na je 16 pu­ta, a to­kom is­tra­ge pro­tiv Men­so­no­ve gru­pe Su­zan At­kins, jed­na od nje­go­vih sled­be­ni­ca, hva­li­la se ka­ko je glu­mi­ca pre­kli­nja­la da po­šte­di nje­nu be­bu.

„Že­no, ne­mam mi­lo­sti za te­be”, od­go­vo­ri­la joj je At­kin­so­va i na­sr­nu­la no­žem na ne­sreć­nu glu­mi­cu.

Ka­sni­je je utvr­đe­no da je Ša­ron Tejt bi­la „ko­la­te­ral­na šte­ta”, jer je pra­va me­ta ubi­ca tre­ba­lo da bu­de pro­du­cent ko­ji je ne­ka­da ži­veo u ku­ći – po­pri­štu zlo­či­na u no­ći iz­me­đu 8. i 9. av­gu­sta 1969. Men­son je re­šio da svoj kr­va­vi pir poč­ne baš od tog zda­nja u Los An­đe­le­su, ve­ru­ju­ći da će tu pro­na­ći pro­du­cen­ta ko­ji mu je ra­ni­je na­vod­no obe­ćao al­bum i ugo­vor s iz­da­vač­kom ku­ćom, ali obe­ća­nje ni­je is­pu­nio. Vo­đa i čla­no­vi „Po­ro­di­ce” u po­me­nu­toj ku­ći ni­su na­šli pro­du­cen­ta ko­ji se u me­đu­vre­me­nu pre­se­lio, već Ša­ron Tejt i još če­tvo­ro lju­di, ali ih to ni­je ome­lo u pla­nu: ubi­li su ih sve, a pre­ma na­la­zi­ma pa­to­lo­ga pri tom su žr­tva­ma na­ne­li vi­še od sto ubo­da no­žem.

Zlo­či­ni u Ka­li­for­ni­ji na­sta­vi­li su se i sle­de­ćih ve­če­ri, a ži­te­lji Los An­đe­le­sa sa stra­hom su do­če­ki­va­li noć. Na­ro­či­to ih je uža­sa­va­la su­ro­vost ne­de­la: po­sle ka­sa­plje­nja žr­ta­va nji­ho­vom kr­vlju mla­di sled­be­ni­ci „Po­ro­di­ce” pi­sa­li su „Smrt svi­nja­ma”, „Rat”, ali i „Hel­ter-skel­ter” što je na­ziv pe­sme „Bitlsa”. 

Men­son i nje­go­vih če­tvo­ro sled­be­ni­ka us­pe­li su da iz­beg­nu eg­ze­ku­ci­ju 1972. go­di­ne jer je po ka­li­for­nij­skom za­ko­nu ta­da uki­nu­ta smrt­na pre­su­da. To­kom de­vet i po me­se­ci muč­nog su­đe­nja zlo­či­nac oma­le­nog ra­sta je či­tav pro­ces pre­tva­rao u far­su: ska­kao je i pra­vio sce­ne pred su­di­jom, a opo­na­ša­li su ga nje­go­vi sled­be­ni­ci u pu­bli­ci. Jed­nog da­na po­ja­vio se u sud­ni­ci s ku­ka­stim kr­stom is­te­to­vi­ra­nim na če­lu, a već su­tra­dan istu ozna­ku no­si­li su i pri­pad­ni­ci nje­go­ve sek­te. Tu­ži­lac je do­ka­zao da je Men­son bio „mo­zak” ko­mu­ne ko­ji je smi­šljao zlo­či­ne, pla­ni­rao ih i na­re­đi­vao pri­pad­ni­ci­ma „Po­ro­di­ce” da ih iz­vr­še. Osta­će za­pam­ćen kao zlo­či­nac ko­ji sam ni­je po­či­nio ubi­stva, već je na to na­veo dru­ge.

„Ni­ka­da ni­ko­ga ni­sam ubio... Ka­da bih po­čeo da ubi­jam, ni­ko­ga vi­še ne bi bi­lo”, re­kao je Men­son u jed­nom od in­ter­vjua i do­dao da nje­go­va de­ca tek do­la­ze. 

Kon­tro­verz­na lič­nost – mu­zi­čar, gu­ru, vo­đa sek­te i ma­sov­ni ubi­ca Čarls Men­son pred kraj ži­vo­ta iz­ja­vio je da je za­tvor je­di­ni dom ko­ji je ika­da imao. Za­i­sta, pre zlo­či­na 1969. go­di­ne ta­da tri­de­set­pe­to­go­di­šnji go­to­vo ne­po­zna­ti pe­vač već je iza se­be imao de­be­li kri­mi­nal­ni do­si­je i go­to­vo dve de­ce­ni­je pro­ve­de­ne iza re­še­ta­ka. Ni pre ni po­sle ma­sov­nih zlo­či­na Men­son ni­je bio uz­o­ran za­tvo­re­nik – vi­še od sto pu­ta ka­žnja­van je zbog kr­še­nja za­tvor­skih pra­vi­la, ali ni­je­dan me­tod „pre­va­spi­ta­nja” u nje­go­vom slu­ča­ju ni­je us­peo. 

Oli­če­nje zla, ili „đa­vo” ka­ko je se­be na­zi­vao, Men­son je uspe­vao da oko se­be oku­pi mla­de lju­de i da ih op­či­ni u to­li­koj me­ri da po­či­ne zlo­či­ne ume­sto nje­ga. Ve­ći­na čla­no­va „Po­ro­di­ce” bi­le su že­ne tek za­šle u tre­ću de­ce­ni­ju ko­je su bi­le sprem­ne da ura­de sve što „đa­vo” od njih tra­ži.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.