Povratak Kondolize Rajs – tačka na briselski dijalog

Kada je s pozicije državne sekretarke SAD Kondoliza Rajs poručila da „stabilnosti na Balkanu nećemo doprineti oklevanjem”, govoreći o pitanju statusa takozvanog Kosova, nekoliko meseci posle toga Priština je 2008. jednostrano proglasila nezavisnost.

Deceniju kasnije, upravo se pronela vest da će Rajsova biti ponovo angažovana, ovoga puta kao specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Balkan, sa zaduženjem da se uključi u dijalog Beograda i Prištine i nadzire ovaj proces, ali i da potisne bilo kakav uticaj Rusije.

Povratak 66. državne sekretarke SAD, i faktički desne ruke Džordža Buša Mlađeg u njegovom drugom predsedničkom mandatu, pominje se kao mogućnost samo nekoliko dana pošto je kosovski premijer Ramuš Haradinaj zatražio da Vašington bude prisutniji u pregovorima koji se pod pokroviteljstvom Evropske unije vode u Briselu. Sličan poziv ne tako davno uputio je i predsednik privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, tvrdeći da to „predstavlja snažnu garanciju za preduzimanje koraka i brzih odluka, pravih, održivih i funkcionalnih”.

Da je uključenje Kondolize Rajs logična posledica, uveren je i bivši diplomata Srećko Đukić, koji ukazuje da su u sedištu EU razgovori i do sada vođeni tako što su teme susreta prethodno dogovarane i s američkim predstavnikom. „Sada dolazi finiš i neko treba da stavi tačku, a ko bi drugi nego onaj koji je proizveo kosovsku nezavisnost. Glavna tema završnice dijaloga je postizanje ugovora o normalizaciji odnosa. Iz ugla Zapada, Kosovo je faktički nezavisna teritorija, jer Priština vrši nezavisnu vlast. A pitanja koja se kod nas pominju kao predmet razgovora, poput imovine i crkve, za njih su stvari dve nezavisne države, kao i svuda na prostoru bivše SFRJ”, ocenjuje Đukić za „Politiku”.

Iz Beograda je, još kada je Tači pomenuo veće angažovanje SAD, stigao nezvaničan odgovor da će državni vrh Srbije u tom slučaju zahtevati da se u ovaj proces, uključi i Moskva. O tome kako će i Srbija imati pomoć tada je govorio i predsednik Aleksandar Vučić. „Imaćemo i mi ljude koji će našu stranu da pomognu i to će biti imena koja nisu manje značajna od tih koja mogu da dovedu Albanci”, poručio je, između ostalog, Vučić. Na najnoviju vest o tome da bi Kondoliza Rajs i SAD mogli da se aktivnije uključe u briselski dijalog, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić poručio je da će za takvu odluku biti potrebna saglasnost svih strana u ovom procesu, ponovivši da je „Evropska unija naša adresa za razgovore”.

Na ovoj adresi Haradinaj je pre desetak dana prilikom sastanka sa šeficom diplomatije Evropske unije Federikom Mogerini ispostavio zahtev za većim angažovanjem SAD u pomenutom dijalogu. Diplomatski izvori više medija tada su preneli da je Mogerini posle ovih reči navodno napustila susret, kao i da je iznenada zbog toga otkazana zajednička konferencija za novinare Mogerinijeve i Haradinaja.

Portparolka EU Maja Kocijančič, a potom i šef vlade u Prištini demantovali su takve informacije, mada su ih preneli i mediji u Beogradu, i na Kosovu, ali i pojedine evropske medijske kuće. „Mislim da su to taktički nesporazumi između Prištine i Brisela, jer Brisel ne može da se odupre Americi. Verovatno je da EU ne gleda blagonaklono na to da SAD budu glavni pokrovitelj i da Brisel insistira da bude u ulozi tog pokrovitelja. S druge strane, postavlja se pitanje, ako sutra ne bude postajala EU, ko će biti garant onoga što je dogovoreno”, ukazuje Srećko Đukić.

Samo nekoliko dana pre nego što je počelo da se govori o povratku Kondolize Rajs na Balkan, u Prištini je boravio američki kongresmen Eliot Engel. Najavio je kako će se lično angažovati da se SAD „sigurno uključe”. „Sada imamo jednu novu vladu u Americi koja nema još godinu dana i koja je rešavala neka pitanja tamo. Ali kada se budem vratio nastojaću da radim na tome da Amerika bude prisutna na Balkanu i na Kosovu”, rekao je Engel. Poručio je i da „Kosovo još uvek nije u UN zbog problema koji su stvorili Srbija i Rusija” i dodao kako „nije fer da Kosovo bude blokirano”.

Ulogu Rusije pominjao je i kosovski politički analitičar i bivši funkcioner SFRJ Azem Vlasi, koji je ocenio da je „premijer Haradinaj trebalo da se obrati Amerikancima, a ne Briselu”. „Sada kada Haradinaj želi da se SAD angažuju u pregovorima u Briselu, ne treba smatrati nemogućim da i Srbija traži učešće Rusije u dijalogu. U toj situaciji komplikuju se problemi, a razgovori u Briselu treba da normalizuju odnose između Kosova i Srbije”, kazao je Vlasi.

Srećko Đukić kaže da je i ranije ukazivao da je poslednji trenutak da Srbija traži uključenje i Rusije, ali i Kine u dijalog Beograda i Prištine. Podseća i da se Moskva već uključivala u pregovore – pre, ali i posle bombardovanja Srbije 1999. godine. „Ali potrebno je da sada tu bude prisutna i Kina. Važno je da se uspostavi bilo kakva ravnoteža u finalnim razgovorima”, zaključuje Đukić.

Putinu nosila poruku o proglašenju nezavisnosti Prištine

Govoreći od dosadašnjem angažmanu Kondolize Rajs, Srećko Đukić ističe da je bivša državna sekretarka SAD, osoba koja sada u američkom establišmentu verovatno najbolje poznaje Istok, pre svega Rusiju. „To je njena glavna specijalnost. A čim poznaje Istok, znači da i nas prekrasno zna. Trebalo bi se setiti da je Rajsova 2007. bila u Moskvi sa zadatkom da obavesti Vladimira Putina kako SAD planiraju proglašenje nezavisnosti Kosova”, podseća Đukić. Kaže da je najpre bilo planirano da Priština još u leto 2007. proglasi samostalnost. Nakon sastanka predsednika Putina i Buša, to je ipak odloženo, pa su te godine vođeni jesenji razgovori Beograda i Prištine u Beču.

Posle neuspeha, Priština je u februaru 2008. godine proglasila nezavisnost. Đukić ukazuje da je u to vreme Kondoliza Rajs bila velika zagovornica takozvane kosovske nezavisnosti. Podsećajući na tok pregovora, Srećko Đukić kaže da smo 2012, kada je u Srbiji mandat počela nova vlada, imali šansu da načinimo „kam bek” i poništimo ono što je uradila prethodna vlada. „Mi ne samo da to nismo poništili već smo tehničke pregovore podigli na politički nivo. I sada više nema odstupnice. Napravljeni su međunarodni dokumenti i sada vlade mogu da se menjaju koliko hoće, ali se međunarodni sporazumi menjaju vrlo teško i po velikoj ceni”, ukazuje Đukić.