Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
10 PITANjA O POZAJMICAMA

Dug je loš drug

Da bi nam bio vraćen pozajmljeni novac, valja slediti primer banaka: možemo tražiti ručnu zalogu – zlato, antikvitete, umetnička dela, tehničku robu, ali i sa prijateljem ili rođakom valja napraviti i „pisani trag”, priznanicu ili ugovor sa potpisom, datumom i novčanim iznosom koji smo mu posudili
Није срамота затражити залог (Фото Пиксабеј)
Olivera Jelkić (Foto lična arhiva)

Dug je, kažu, loš drug. Baš nedavno odjeknula je stravična vest da je vlasnik staklorezačke radnje osumnjičen da je ubio svog prijatelja, pekara, i da je to uradio zbog 20.000 evra duga, kako su posle zločina tvrdili članovi porodice ubijenog. Da li novac vredi koliko i život? Naša stara mudra izreka kaže da za mogućnost da izgubimo prijatelja ako nam zatraži određenu svotu na zajam postoje dva puta: prvi put, ako mu ne damo i drugi, ako nam ne vrati.

Zašto je tako teško vratiti novac koji smo nekome pozajmili i kako da pozajmljeno povratimo od nesavesnih dužnika, pitali smo Oliveru Jelkić, advokata iz Beograda.

1. Kako se pozajmljivalo nekad, a kako sad?

Nekada bi komšinica od komšinice pozajmljivala šolju griza, malo zejtina ili koje jaje. Podrazumevalo se da je to, obično u istoj količini, i vraćala. Postoje i verovanja da se ništa ne pozajmljuje uveče, u određene dane, prema crkvenom kalendaru, ali i običaj da se pre Božića, dakle na kraju godine, vrate svi tuđi predmeti koji se nađu u kući. Sada je predmet pozajmice uglavnom novac, ali se zaboravio običaj da se za Božić pozajmljeni novac vrati, zajedno sa sitnicama koje smo zajmili.

Šta je medijacija
Reč je o novoj pravnoj mogućnosti kojom se skraćuje i pojeftinjuje postupakTo je nova profesija kod nas, dostupna i onima koji nisu pravnici, a imaju smisla za posredovanje. Medijatori su stručna i osposobljena lica da posreduju među strankama kako bi se došlo do rešenja bez suda. Ukoliko se ipak ne postigne sporazum, epilog je svakako na sudu, što je skopčano sa dodatnim troškovima.

2. Zašto umesto od banaka ljudi i dalje u Srbiji često pozajmljuju novac od prijatelja, rođaka ili kumova?

Razlog može da leži u siromaštvu, ali i navici. Novac se još uvek pozajmljuje na način kako su to činili naši preci – od prijatelja i komšija, iako su se izmenili i zakoni i uspostavila pravila ponašanja radi pravne sigurnosti obe strane. Ni oni koji traže pozajmicu, tako ni oni koji daju, nisu prihvatili nove odnose u ovoj oblasti. Međutim, ugovor o zajmu, nije formalan ugovor po Zakonu o obligacijama, te ljudi uglavnom pozajmljuju bez ikakvog pismenog traga. Ono što je vrlo interesantno, a ne spada u domen prava, jeste to da je poverioce stid da odbiju pozajmicu kada im neko traži, a takođe ih je stid da svoj novac traže nazad.

3. Da li zajam kvari prijateljstvo?

Vrlo često je tako. Malo je onih koji pošteno i u dogovorenom roku vrate dug. Ljudi koji traže pozajmicu često precene svoje mogućnosti. Pozajmljuju „do sutra”, na nekoliko dana, do sledeće plate... Tada obe strane shvate da će dogovoreni rokovi za vraćanje biti probijeni. Često iz toga izbije svađa, pa se naravno obraćaju i advokatima. Tu se otvara prvi niz problema. Postavlja se pitanje o postojanju pisanog traga o pozajmici ili bar o pouzdanim svedocima. Zatim se utvrđuje da li je protekao rok od tri godine kada bi potraživanje moglo zastareti, potom da li je dužnik solventan: ako i krenemo u sudski postupak, izdejstvujemo pravosnažnu i izvršnu presudu, da li dug ima odakle da se naplati.

Dug se prenosi na potomke
Ako poverilac ili dužnik umre, dug se ne otpisuje. Naslednici plaćaju dugove dužnika do visine nasledničkog dela koji im je pripao, a ako premine poverilac, njegovi naslednici imaju pravo da stanu na mesto poverioca u rokovima predviđenim zakonom.

 4. Dokle ima smisla „terati” dužnika da vrati pozajmicu?

Dok banke imaju vrlo složenu proceduru provere rizika kada se nekome odobravaju krediti, kada se pozajmljuje prijatelju rizici se ne proveravaju. Prijatelju je teško i neprijatno reći „imam, al’ ne dam”, ljudi su svesni da će ili izgubiti prijatelja ili pozajmljenu svotu. Naravno, nije ovo redovna pojava, ali meni su poznati samo slučajevi koji dolaze u moju advokatsku kancelariju, a koji su upravo takvi: bez pisanog dokumenta, sa nesigurnim rokovima i sa nenaplativim dužnikom. Naravno, dužnik može da plati dug i nakon nastupanja zastarelosti, ako hoće. Ali, ako neće, ako očigledno izbegava ili nema imovine niti prihoda, događa se da je izlišno voditi sudski postupak i stvarati troškove onome ko je pozajmio novac i koji je i tako već ostao bez neke imovine.

5. Kako da budemo sigurni da će nam vratiti pozajmljeni novac?

Gledajte kako to rade banke! To je pravilo i manir, koji moramo usvojiti i radi sebe, i radi drugih. Prvo, treba tražiti ručnu zalogu ili hipoteku. U tu svrhu mogu poslužiti zlato, antikviteti, umetnička dela, tehnička roba, ček. Drugo, potrebno je da imate pismeni trag, sa potpisom i datumom pozajmice, iznosom i uslovima. To je osnov za eventualno pokretanje postupka pred nadležnim sudom.

U mnogim zemljama EU, čak i ako deca od roditelja pozajmljuju, obavezno zaključuju pismeni ugovor u kojem se navede u kom roku će biti vraćen. Kao primer, to je svakako i praktično, a još više edukativno.

Auto se ne pozajmljuje
Mnogi su u dilemi da li bi trebalo pozajmljivati automobil i šta biva ako taj koji ga je pozajmio doživi udes ili zgazi čoveka.– Automobil je pokretna stvar i primenjuju se isti propisi kao i za ostale pokretne stvari, a svi štetni događaji koji proiziđu iz korišćenja te stvari padaju na teret onog ko je štetu pričinio – objašnjava advokat.

6. Da li je sramota tražiti nešto u zalog?

Nije sramota tražiti sredstvo obezbeđenja, naravno, moramo u svesti odnos prema prijateljima i bližnjima prilično korigovati. Uostalom, i zakon to reguliše. Postoji i retencija: pravo poverioca da za novac koji pozajmljuje zadrži neku stvar i da, pošto blagovremeno obavesti dužnika o svojoj nameri, naplati svoje potraživanje iz vrednosti zadržane stvari. Ovaj institut se vrlo retko koristi, jer za retenciju postoje tačno određeni uslovi.

7. Da li treba pozajmiti novac iako stari dug nije vraćen?

To je već stvar lične procene a ne pravne nauke.

Menjanje adresa i izbegavanje plaćanja
– Postoje pozajmice i među pravnim licima. Većina se može naplatiti u izvršnom postupku, ali upravo imam jedan slučaj pravnog lica koje neprestano menja adrese, direktore i fiktivne osnivače kako ne bismo mogli okončati postupak pred Privrednim sudom. Kada smo konačno izdejstvovali presudu, to pravno lice je otišlo u stečaj, a poverioci mogu da se oproste sa potraživanjem, nakon što sami plate i sudske troškove, što je dužniku i bio cilj – navodi Olivera Jelkić.

8. Kako to rade na Zapadu, ako uopšte prijatelj od prijatelja pozajmljuje novac?

Mislim da se na Zapadu više oslanjaju na banke i na zakon, ako uopšte imaju neku međusobnu transakciju. Novac kod banaka je pristupačniji iz više razloga, tako da potrebu za pozajmicom od prijatelja smanjuje na minimum. Gotovo je nezamislivo da se privatno od ljudi pozajmljuje novac.

9. Koje pozajmice obično dospeju na sud?

Do advokata često dospevaju nenaplative ili zastarele pozajmice, a na sud one koje nisu zastarele. Da li će biti naplative ne može se uvek sa sigurnošću proceniti na početku parnice. Ljudi se često iznenade izjavama dužnika na sudu, ali to može da posluži kao dobra lekcija, pa i prekretnica u životu poverioca.

Najteže je kad nekom to, bez čega je ostao, predstavlja sve što je imao.

Jedna vrsta eventualnog zaduživanja, iako nije klasična pozajmica, jeste i jemstvo, koje se praktikuje uglavnom prilikom podizanja kredita kod banaka. Poznati su slučajevi da je kum-jemac platio kredit svog kuma i u izvršnom postupku ostao bez svoje kuće!

10. Šta nikako ne bi trebalo pozajmljivati?

Ono čega ne želimo da se odreknemo!

Nekad i advokat alali...

– Izlišno je voditi sudski postupak i stvarati samo troškove kada je jasno da neko neće ako neće, očigledno izbegava ili jednostavno nema imovine niti prihoda da vrati pozajmicu. Za takve situacije ima jedna narodna izreka: „Alali, da ti ne propadne”. U toj izreci ima mnogo mudrosti. To je jedini lek za dušu poverioca, koji je ostao bez svog potraživanja. Lično umem da „alalim” i to smatram dragocenim zrncem mudrosti kojem me je život naučio. Podvučem crtu i idem dalje. Nema preskupe škole. Škola košta upravo toliko koliko si je platio. Ako nisi naučio lekciju, moraš na popravni – kaže advokat Olivera Jelkić.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

milan jankovic
U bespravnoj takozvanoj drzavi Srbiji dug ne moze da se naplati. Drzava ima mehanizme da zastiti duznika a poverioci mogu da puse. Valjda ste to shvatili i iz ovog napisa.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.