Za žene žrtve nasilja „svi operateri trenutno su zauzeti”

Odluka je doneta bez obrazloženja, pa je javnost ostala uskraćena za odgovor na pitanje zašto konkurs nije sproveden do kraja. Ovo je drugi put da je ministarstvo poništilo pomenuti konkurs u poslednjih mesec dana.

Istina je da je ministar Đorđević tokom potpisivanja pomenutog memoranduma najavio da će za ovaj posao biti angažovana „neka nevladina organizacija”, a da će tender za njen izbor biti raspisan sledeće godine. Dodao je da će na tenderu sigurno biti izabrana najkvalitetnija NVO, jer je reč o odgovornom poslu, u okviru kojeg žrtvama nasilja moraju biti dostupni stručni ljudi 24 časa dnevno.

Na odluku o raspisivanju pomenutog javnog poziva dva puta se žalila organizacija Autonomni ženski centar, tražeći da se pomenuti konkurs poništi zbog niza nejasnoća i protivrečnosti.

– Oba pomenuta konkursa bila su veoma problematična, a najviše je sporno to što je navedeno da u pozivu mogu učestvovati udruženja koja imaju licencu za pružanje usluge SOS telefona. Tu licencu, koliko znamo, nema nijedno udruženje, jer nikada nije objavljeno koje uslove neka organizacija mora da ispuni da bi dobila pomenutu dozvolu – objašnjava za naš list Bobana Macanović, predstavnica organizacije Autonomni ženski centar.

Osim toga, pomenuti telefonski broj, po njenom mišljenju, nikako nije smeo biti objavljen.

– Juče nas je zvala žena žaleći se da već dva dana pokušava da dobije pomoć pozivajući taj broj. Budući da je stalno obaveštavana da su svi operateri zauzeti, ona je čekala da prođe ponoć, nadajući se da će tada uspostaviti vezu sa nekim od nepostojećih operatera – upozorava naša sagovornica.

Ona dodaje da su je službenici Ministarstva rada, putem elektronske pošte, informisali da je jedna organizacija u procesu dobijanja licence, ali da joj nisu odgovorili na pitanje o proceduri.

– Službenici Ministarstva uputili su me na Pravilnik o bližim uslovima i standardima za pružanje usluge SOS telefona za žene sa iskustvom nasilja, u kojem nisu navedene instrukcije za dobijanje licence. To su mi na kraju i sami priznali – kaže naša sagovornica.

Prvi tender za ovaj SOS telefon oboren je početkom novembra, a Autonomni ženski centar, u žalbi upućenoj Ministarstvu, navodi da u pozivu nije navedeno koliko će novca biti izdvojeno za ovaj projekat, da li Ministarstvo finansira obuku za pružanje usluge SOS telefona ili plaća samo funkcionisanje ove linije, zatim koja će teritorija biti pokrivena…

Jedini način da se isprave uočeni nedostaci bilo je poništavanje konkursa, što je Ministarstvo rada i učinilo.

Već tri dana predstavnici resornog ministarstva ne odgovaraju na naša pitanja zašto je pomenuta javna nabavka poništena, kada će biti raspisan novi konkurs za izbor organizacije koja će voditi SOS telefon, da li je planirano da ovaj projekat vodi jedna organizacija ili više njih, koji su uslovi za dobijanje pomenute licence…

Reč je o projektu za koji bi sledeće godine trebalo da bude izdvojeno najviše 30 miliona dinara, podaci su pomenutog ministarstva, a svrha ove usluge, kako piše na njihovom sajtu, jeste „osnaživanje žena sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja”.