Ponedeljak, 05.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bugari svojataju Gorance

Tirani odgovara da se svi Sloveni na Kosovu i u Makedoniji proglase za Bugare, kako bi se kasnije Albanija i Bugarska razgraničile, kaže Stevan Gajić
Мали Горанци у народној ношњи дочекују госте (Фото Биљана Радомировић)

Posle dobijanja statusa manjine u Albaniji, Sofija je krenula ofanzivno da svojata i Gorance. „Bugarska traži zvanično priznanje bugarske manjine na Kosovu, ne samo kao nastavak nedavnog priznanja naše manjine u Albaniji, već kao deo redovne državne politike”, izjavio je za BIRN Petar Haralampijev, šef Državne agencije za Bugare. Kako prenosi portal „Balkan insajt”, Haralampijev je rekao da su prošle nedelje sednici parlamentarnog odbora za Bugare u inostranstvu prisustvovali i članovi zajednice Goranaca na Kosovu koji traže bugarski identitet.

„Bugarska je bila među prvim zemljama koje su priznale Kosovo kao državu. Želimo da Bugari na Kosovu budu priznati kao manjina, kako bismo im pomogli da žive bolje i da imaju bolje mogućnosti da uče maternji jezik i očuvaju svoju kulturu”, ističe Haralampijev, čije su „Ujedinjene patriote” manjinski partner u bugarskoj vladi. Haralampijev kaže da su Goranci koji žive na Kosovu braća, sestre, rođaci i krvni srodnici etničkih Bugara u Albaniji, koji su 13. oktobra, donošenjem Zakona o nacionalnim manjinama, priznati kao jedna od devet manjina.

Adem Hodža, jedini poslanik goranske manjine u Skupštini Kosova i član parlamentarne grupe Srpska lista, za naš list kaže da tim povodom nije kontaktirao sa goranskom zajednicom i da nema informaciju da li je neko išao u Sofiju. „Bilo je nekih pokušaja, pre pet-šest godina, da su pojedini Goranci išli u Sofiju, verovatno da bi nekako dobili bugarski pasoš. Uglavnom, svi pokušavaju da nas prisvoje. Osim Bugara, to pokušavaju i Makedonci. Ali mi smo Goranci, koji imaju svoj nacionalni identitet, tradiciju, kulturu i slovenski jezik”, ističe Hodža, koji je 13. novembra napustio zasedanje kosovske parlamentarne komisije za evropske integracije jer nije bilo prevoda na srpski jezik. Hodža pojašnjava da po popisu Prištine iz 2011. na KiM ima 11.500 Goranaca i da zna da su pojedini zbog ratova devedesetih počeli da se izjašnjavaju kao Bošnjaci.

Otkada je Bugarska ušla u EU, mnogi sa Kosova pokušavaju da dobiju njihov pasoš, pa tako i Goranci, kaže Nazim Mehmedi, koordinator za saradnju sa medijima u opštini Gora. „Do sada se, po mojoj proceni, stotinak Goranaca izjasnilo kao Bugari, iz čisto ekonomskih razloga, samo da bi dobili pasoš, jer s njim, za razliku od srpskog kojeg izdaje koordinaciona uprava, mogu da putuju i bez viza rade u EU. Oni time ne dovode u pitanje svoje slovensko-srpsko poreklo. Naš narod, bilo čiji pasoš da uzme, neće se odreći svog identiteta. Treba znati da se Goranci, gde god da umru u svetu, obavezno sahranjuju u Gori”, kaže Mehmedi za „Politiku”.

Predsednik Građanske inicijative Goranaca dr Orhan Dragaš smatra da naša država zbog ovakvog poteza Sofije mora da uputi notu bugarskim vlastima, zbog pokušaja asimilacije Goranaca, kojima je jedina država Srbija: „Ovo nije prvi put da neka nacija ili neka država svojata Gorance kao svoje. To su često radili i Albanci i Bošnjaci, kao i Bugari. Ali jedina je činjenica da su Goranci – Goranci”.

Dragaš za „Politiku” objašnjava da je priča o Gorancima kao bugarskoj nacionalnoj manjini krajnje besmislena. Kaže da to nije prvi put da bugarski nacionalisti u njihovom parlamentu pokreću pitanje Goranaca u Albaniji i na Kosovu kao bugarsko nacionalno pitanje. „Goranci su autohtona etnička zajednica, koja je uvek bila deo srpskog korpusa i srpske države. Jezik kojim Goranci govore je staroštokavski dijalekat srpskog jezika i podseća na bugarski i makedonski, ali to nema veze sa nacionalnim identitetom, već sa geografijom”, naglašava Dragaš.

Veselka Tončeva, etnolog Bugarske akademije nauka, koja je u Albaniji obimno proučavala bugarsku manjinu, kaže za BIRN da je termin bugarska manjina na Kosovu nov. „Slika je nejasna. Ako pratimo vezu sa prepoznavanjem Goranaca kao dela bugarske manjine u Albaniji i prenošenjem istog modela na Kosovo, mi se suočavamo sa mnogim neizvesnostima”, upozorila je Tončeva.

Za dr Stevana Gajića iz Instituta za evropske studije, u bugarskom svojatanju Goranaca vidi se koordinisana politika Sofije i Tirane. Priznanjem bugarske manjine u Albaniji na udaru su ne samo Goranci, već i Makedonci, a ne bi ga čudilo da Tirana podrži Bugarsku i, čak, Srbe na Kosovu prevede u Bugare. „Cilj je da se svi Sloveni na tom prostoru proglase za Bugare, kako bi se u nekoj fazi Albanija i Bugarske razgraničile. U tom kontekstu vidim i ono što se dešava sa nepriznatom MPC, koja pokušava da Bugarsku pravoslavnu crkvu proglasi majkom crkvom”, ističe Gajić.

Ovaj saradnik IES-a kaže da je u našoj javnosti malo poznato da je početkom novembra u centru Sofije postavljen spomenik koji promoviše „veliku Bugarsku”. „Na tom spomeniku lav šapom pridržava kartu velike Bugarske, u koju su uključene cela Makedonija i istočna Srbija do Morave. Pojedini bugarski zvaničnici u medijima otvoreno govore da je ta mapa mesto stanovanja bugarskog naroda, a u političkom diskursu nije jeres reći za istočnu Srbiju da je to zapadna Bugarska”, objašnjava Gajić.

Komentari46
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Сале Земунац
Сви се острвише на Србе и Србију. А Срби шта раде? За ЕУ пасош и они са чистим крвним зрнцима траже неке претке да би могли добити мађарски, бугарски, хрватски пасош. Испада да ће остати најчистији Срби само Горанци. Уосталом они то и јесу, а држава би требало да обрати мало више пажње на њих, јер су то и заслужили.
Петар,Загреб.
Г.Сеновић. Био давно у Драгашу.Већи дио живи их са српске стране,а мањи дио са албанске стране границе. Језик им је старосрпски.Вјеројатно су слично говорили Срби у ср.вјеку. Након што нас је агарјанско копито смјешало и развијало у 16.вј.почиње развој и доминација новоштокавског стандарда који је заокружен Вуком. Остали изолирана енклава са остацима становништва деспота Драгаша. Православну вјеру почели су напуштати у 18вј.Доста касно.И то зато да би могли опстати у окружењу иновјерног становништва.С таринци су ми показивали стара црквишта.Многи знаду коју су славу славили.Ђурђевдан и данас сви славе као празник заједнице.Питом и миран народ.Питај било ког Горанаца у Загребу и Београду,а већина људи који продају сјеменке и кестене су Горанци,сви школују дјецу до високог образовања. Такви смо какви смо.О себи бригу нисмо бринули,па се сад о нама брину други.
Vidoje
Bugari su fenomen. Japan ima srece sto se nalazi na drugoj strani Planete, inace bi se ispostavilo da su i oni Bugari?
Милош
Ништа чудно, када је дефиниција српства тако мала и ускогрудна да ускоро у њу неће моћи да стану ни они који је дефинишу.
aleks
Tako je, a najveca nakaradnost je da bi bio srbin moras biti pravoslavac, cak je i za ateiste simptomaticno da li su srbi, pogotovo ako nisu krsteni. Zahvaljujuci uskogrudosti crkve kojoj je crkvena pripiadnost vaznija od nacionalne, izgubili smo pola stanovnistva. Zasto srbin ne bi mogao biti i katolik i musliman?
Predrag
Na istoku ništa novo....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.