Subota, 04.12.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Jugo” za Svetsku banku – simbol nove balkanske ere

U izveštaju o zapadnom Balkanu ova međunarodna finansijska institucija kroz uspon i pad kragujevačke „Zastave” opisuje perspektive ovog regiona
Развојни пут од „југа“ до „великог фиће“ (Фото А. Васиљевић)

„Jugo”, komunistički auto iz bivše Jugoslavije, bio je predmet podsmeha zato što su se njegovi delovi rasipali po putevima širom Evrope i Amerike. „Zastava”, kompanija koja je napravila „jugo”, prošla je mnogo gore od svog proizvoda.

Ovo nije početak nekog dokumentarnog jugonostalgičnog filma, već su to prve dve rečenice u izveštaju Svetske banke „Zapadni Balkan: ubrzanje motora rasta i prosperiteta”, koji je juče predstavljen u Beču. Ključni nalaz ovog dokumenta je da će zemljama zapadnog Balkana biti potrebno šest decenija da dostignu nivo dohotka Evropske unije (EU) ako njihov privredni rast nastavi da se kreće po ovakvim stopama (do tri odsto).

Konkretnu računicu za Srbiju, i pre zvaničnog predstavljanja ovog izveštaja, iznela je pre desetak dana Ekaterina Vostroknutova, vodeći ekonomista Svetske banke, na predstavljanju godišnjeg ekonomskog izveštaja za zapadni Balkan. Ukoliko bi srpska ekonomija nastavila da raste po prosečnoj stopi od tri odsto, životni standard razvijenih zemalja Evropske unije, prosečan Srbin dostigao bi tek za 50 godina. Ako bismo udvostručili stope privrednog rasta, i poput susedne Rumunije imali rast od oko pet, šest odsto, onda bi se taj jaz u životnom standardu prosečnog Evropljanina i prosečnog Srbina smanjio na 20 godina, objasnila je ona.

Ipak, primer kragujevačke „Zastave” s početka izveštaja nije tako negativan kao što se na prvi mah čini. Analitičari Svetske banke dalje navode da je posle sukoba na Balkanu s početka devedesetih, fabrika smanjila proizvodnju na 18.000 automobila godišnje. Prelomni trenutak za ovu kompaniju je dolazak „Fijata” u Kragujevac 2008. godine, navodi se u ovom dokumentu. Investirano je više od milijardu evra, kako bi nekadašnja „Zastava” postala jedna od najsavremenijih kompanija za proizvodnju automobila. Godišnje se sada u Kragujevcu proizvede 100.000 automobila, navodi se u izveštaju. Primer Srbije kao uspešnog izvoznika na svetskom tržištu automobila u izveštaju se koristi kao „simbol nove ere za šest zemalja zapadnog Balkana”.

U ovom dokumentu, inače, razmatra se na koji način zemlje regiona mogu da ubrzaju privredni rast i da brže dostignu nivo dohotka u EU.

„Poslednjih godina zemlje zapadnog Balkana napredovale su u reformi javnih finansija i regenerisanju privrednog rasta, ali njihovi građani možda još ne osećaju koristi od toga,” rekla je Linda van Gelder, direktorka Svetske banke za zapadni Balkan.

„Usredsređenost na strukturne reforme može ubrzati privredni rast i poboljšati život ljudi tako da dostigne nivo standarda u Evropskoj uniji”, navodi se u saopštenju ove međunarodne finansijske institucije.

Reforme i makroekonomska stabilnost mogu da pomognu ovim zemljama da godišnje rastu oko pet odsto, što bi im omogućilo da dostignu standard EU za dve, umesto šest decenija kaže se u izveštaju.

Privredni rast u zemljama zapadnog Balkana pre 2008. godine u proseku je bio pet do šest odsto godišnje i bio je viši od onog u zemljama EU i u svetu. Nakon finansijske krize taj rast se prepolovio i zaustavio je hvatanje koraka sa životnim standardom u zemljama EU, navodi se u ovom dokumentu.

Zato je zemljama regiona potreban novi model rasta zasnovan na većoj produktivnosti i investicijama, većem izvozu i većem učešću privatnog sektora u privredi.

„Privredni rast koji je ostvarivan pre finansijske krize dokaz je potencijala koji imaju zemlje zapadnog Balkana“, kazao je Harald Vajglajn, direktor odeljenja za ekonomsku politiku, finansijska tržišta i carine, u Ministarstvu finansija Austrije, govoreći na početku predstavljanja studije. „Sada je najvažnije da se kao prioritet primene mere koje će podstaći privatne investicije, koje će ojačati regionalnu saradnju i otvarati nova radna mesta.”

Veći izvoz, veće investicije i veća zaposlenost prioritet su za sve kreatore ekonomske politike, navodi se u izveštaju. Učešće privatnog sektora u privredama zemalja u kojima državni još uvek vodi glavnu reč u privredi takođe mora da dobije značajniju ulogu. „Niska i spororastuća produktivnost u zemljama zapadnog Balkana zahteva poboljšanje uslova poslovanja kako bi se privukli privatni investitori i povećao broj privatnih firmi”, ističe se. Nezaposlenost je u ovom regionu skoro dvostruko veća nego u drugim malim zemljama u tranziciji koje su sada članice EU. Polovina stanovništva sposobnog za rad traži posao a četvrtina ne može da ga nađe. Zato je ključ u obezbeđenju da što više ljudi učestvuje na tržištu rada. To se može postići tako što će se otkloniti uzroci koji ljude odvraćaju od rada s tim da se istovremeno uklone prepreke za zapošljavanje sa kojima se suočavaju stariji, mladi, žene i manjine, zaključuje se.

Komentari11
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

deda
Da, zaista užasan auto... Mogao si samo da jednom godišenje odeš na more, svaki dan na posao, decu u vrtić, školu, nedeljom na izlet, i to sve za male pare (kupili smo nov Yugo za 4000 maraka i on je sa svim problemima prešao 250.000 km) ... A sada je super kada možemo lepo da kupujemo polovnjake, odbačeno đubre sa Zapada staro 10 godina i prešlo 150.000 km...
Боривоје Банковић
Нисте могли да купите нов "југо" за 4.000 марака, јер је у Америци продаван за 3.990 долара, што је било приближно 8.000 марака. Ми смо лошију верзију плаћали 10.000. Проблем коментара као што је ваш је у томе што се потпуно некритички односе према том времену. "Југо" је био канта. Знам поуздано, возио сам га седам година. За то време сам једном мењао карике, бар пет пута крајеве спона и више пута хомокинетичке зглобове. Са друге стране, делови су били доступни и јефтини, ишао је на шверцовани бензин и точено уље из буради и сваки надримајстор је умео да га прикрпи помоћу штапа и канапа тако да стигне до првог правог сервиса. Прича да су се "његови делови расипали по путевима" је нечији тужни покушај да буде духовит. Трагедија није у томе што возимо израубоване аутомобиле са запада, већ што је угашен читав производни ланац који је ангажовао ко зна колико хиљада људи и што су та радна места неповратно изгубљена. Чак и склапање "пунта" под именом "застава 10" је било боље од овога данас.
Миодраг Миленовић
Стицајем околности данас возим "југо". Иде "југо", не кажем да не иде, али по многим "ситницама" (двоја врата, која треба добро залупити, крут мењач, лоша дорада скоро свега у ауту...) гори ауто нисам возио! Не знам шта се заљубљеницима свиђа код овог полуфабриката, сем што иде...
Strahinja
Кад је био лош како је прошао на америчко тржиште?
Moma
Yugo je automobil iz 80-tih. Konstrukcijski se veoma malo razlikovao od drugih automobile iz tog vremena. Tada nije bilo previse varijacija u tehnici. Jedina mozda ne nevazna razlika bila je u kvalitetui I kolicini mateijala koriscenog za isti deo auta. Na primer vrata na Volvu, bila du duplo deblja I teza nego na Jugu. Sam mehaniazam bio je skoro isti. Tako, glupo je uporedjivati auto konstruisan 80-tih sa nekim kasnijim, a sto imam utisak mnogi cine. Ja sam licno imao Juga I presao njime celu Evropu, dva puta. Isao sam cak I do Svedske I nista se nije desilo.
deda Dusan
Serdinom 80.tih godina prošlog veka ugledni američki časopis „Automotive News“ je davao prognoze da će Yugo Florida dostići u broju prodanih vozila popularni Ford T model, automobile sa najvećim tiražom do tada u SAD. To nikako nije moglo da se desi, ako se Yugo raspadao na putu, kao što neobavešteni danas pišu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.