Utorak, 27.07.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
100 GODINA OD VELIKOG RATA

Takve je ljude Pančevo imalo

Стеван Васић, трговац панчевачки (Фо­то књи­га „Стра­да­ње на­ци­о­нал­них бо­ра­ца”)

Pan­če­vac Ste­van Va­sić bio je tr­go­vac, i to uspe­šan. Pod­jed­na­ko, vo­leo je umet­nost i na sva­ko­ja­ke na­či­ne gle­dao da svoj no­vac „upo­sli“ za jav­ni in­te­res. Iako je osni­vač pe­vač­kog dru­štva „Ve­nac“ i ode­lje­nja Gim­na­stič­ko dru­štvo Udru­že­nja „So­ko“, ko­je je tre­ba­lo da raz­vi­ja fi­zič­ko ve­žba­nje i zdra­ve na­vi­ke kod omla­di­ne, ovaj grad ga sla­bo pam­ti. Još ma­nje se po­mi­nje nje­gov ve­li­ki pred­rat­ni an­ga­žman u Na­rod­noj od­bra­ni, zbog če­ga je bio na po­du­žem spi­sku na­ci­o­nal­nih bo­ra­ca, ko­je su ma­đar­ske vla­sti hap­si­le već od pr­vih da­na Ve­li­kog ra­ta i sla­le u lo­go­re in­ter­ni­ra­ca u Te­mi­šva­ru, Va­cu i Se­ge­di­nu.

Va­sić je kao i mno­gi nje­go­vi sa­bor­ci iz gra­da na Ta­mi­šu za­vr­šio u zlo­gla­snoj tvr­đa­vi ru­mun­skog Ara­da.

Ku­ća ovog ugled­nog gra­đa­ni­na Pan­če­va bi­la je po­du­že pod po­li­cij­skom pri­smo­trom. Čim je ob­ja­vljen rat Sr­bi­ji, već 26. ju­la 1914. go­di­ne za­vr­šio je Ste­van u voj­nom za­tvo­ru, a oda­tle po­sle ne­ko­li­ko da­na na­šao se i u spro­vo­du in­ter­ni­ra­ca za Te­mi­švar. Nje­go­ve do­ju­če­ra­šnje „do­bre” kom­ši­je, uz Ma­đa­re „is­pra­ti­le“ su kon­voj ne­volj­ni­ka pre­te­ći uz­dig­nu­tim pe­sni­ca­ma, plju­ju­ći ih i ba­ca­ju­ći ka­me­ni­ce na njih. 

Va­sić, ko­ji je iz svo­je ku­će kao i mno­gi od vi­đe­ni­jih Sr­ba iz­vu­čen u noć­nom ode­lu, ta­ko je i spro­ve­den u za­tvor, da bi mu „pred put da­li ne­ka­kve kr­pe za obu­ći. Ni­je bio iz­ne­na­đen po­na­ša­njem sve­ti­ne, mu­ke su ih sve tek če­ka­le”, be­le­ži u svo­joj knji­zi „Stra­da­nja na­ci­o­nal­nih bo­ra­ca 1914–1918“ Uroš Jo­va­no­vić, ov­da­šnji hro­ni­čar i no­vi­nar po stru­ci.

„A kroz Te­mi­švar bi­lo je pra­vo ču­do što ni­su za­tr­pa­ni ci­gla­ma sa jed­ne no­vo­i­zi­da­ne ku­će, sa­mo da ni­je bi­lo so­ci­ja­li­sta rad­ni­ka na zgra­di ko­ji su uz­vi­ki­va­li ’Do­le, rat’, pa je ta­ko palj­ba ci­ga­la pre­sta­la. Ipak, bi­lo je raz­bi­je­nih gla­va, kr­vi i one­sve­šće­nih, ko­je su tek če­ka­le pra­ve mu­ke tvr­đa­ve voj­nog za­tvo­ra u Ara­du. Tu je Ste­van tam­no­vao šest ne­de­lja, da bi ga pre­se­li­li u ci­vil­ni deo u kom je bi­lo mno­go go­re. 

Ka­za­mat, a za­pra­vo lo­gor utam­ni­če­nih na­ci­o­nal­nih bo­ra­ca, ali i že­na, sta­rih i ne­du­žne de­ce, bio je oli­če­nje pat­nje. Od oko 15.000 za­to­če­nih sva­ki tre­ći ni­je pre­ži­veo. Mu­či­li ih že­đu, tu­kli do smr­ti... Lo­gor je pre sve­ga bio na­me­njen Sr­bi­ma prog­na­nim sa pro­sto­ra ta­da­šnje austro­u­gar­ske pro­vin­ci­je Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne, za­tim iz Kra­lje­vi­ne Sr­bi­je… U očaj­nim uslo­vi­ma, iz­glad­nji­va­ni, in­ter­nir­ci su ma­sov­no po­bo­le­va­li od pe­ga­vog ti­fu­sa i tu­ber­ku­lo­ze. Dnev­no je umi­ra­lo na de­se­ti­ne mu­če­ni­ka… Sa­bi­ja­ni u pod­zem­nim me­mlji­vim hod­ni­ci­ma bez dnev­ne sve­tlo­sti, gu­ši­li su se u ne­iz­dr­ži­vom smra­du umi­ru­ćih te­la i me­mli, a zi­mi su dr­ža­ni u le­de­nim pro­sto­ri­ja­ma, na be­ton­skom po­du, od če­ga su im se smr­za­va­le ru­ke i no­ge. Mno­gi, na­ro­či­to de­ca, obo­ga­lje­ni su, jer su im pro­mr­zli udo­vi mo­ra­li bi­ti am­pu­ti­ra­ni.

I ni­je Ma­đa­ri­ma sme­ta­lo što je Va­sić iz­mo­žden, već ga po­sle ova­ko iz­dr­ža­nog za­tvo­ra od 75 da­na, na­ru­še­nog zdra­vlja uzi­ma­ju u voj­sku, po­što ni­je bi­lo do­ka­za za dru­gu osu­du. Ta­ko sti­že u Se­ge­din. Kao voj­nik osta­lo je upam­će­no, a Jo­va­no­vić be­le­ži, bu­nio je Sr­be voj­ni­ke, da se pre­da­ju ne­pri­ja­te­lju, „jer se za Ma­đa­re ne tre­ba bo­ri­ti” i u ta­kvom ras­po­lo­že­nju do­če­kao je ras­pad austro­u­gar­ske voj­ske, ka­da na­pu­šta ka­sar­nu. Ali ni to ni­je mo­glo da pro­đe tek ta­ko i ne­pri­me­će­no. Na­i­me, Va­sić je sam „za­ple­nio” ne­ka pri­vat­na ko­la i sa raz­vi­je­nim srp­skim bar­ja­kom ušao u Pan­če­vo.

Od­mah stu­pa u Na­rod­no ve­će, ko­je je po­ma­ga­lo da se uve­du red i bez­bed­nost. Bio je i vi­đe­ni član Na­rod­ne stran­ke Ja­še To­mi­ća, a uče­stvu­je i u svim ak­ci­ja­ma hu­ma­nih i do­bro­tvor­nih dru­šta­va, kao i nje­go­va su­pru­ga Aure­li­ja, ko­ja je za vre­me in­ter­na­ci­je svo­ga mu­ža pri­kri­va­la ko­re­spon­den­ci­ju sa Sr­bi­jom i sli­ke kra­lja Pe­tra, kao i „iz­ve­sne kom­pro­mi­tu­ju­će har­ti­je i knji­ge is­pod ka­za­na u ko­jem se prao veš”. Za to je i ona ta­ko­đe is­pa­šta­la. „Po­li­ci­ja ju je uhva­ti­la i u ov­da­šnjem za­tvo­ru do­bi­la je vi­še ba­ti­na ne­go po­je­din­ci u in­ter­na­ci­ji. Ipak, ni­je pro­ka­za­la ka­ko je pi­sma sa­kri­la!”, za­vr­ša­va hro­ni­čar pri­ču o hra­brim su­pru­žni­ci­ma Va­si­ći­ma.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.