Utorak, 30.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

U 2018. za otplatu državnog duga 5,6 milijardi evra

To je tri i po puta više od budžeta Ministarstva prosvete i skoro četiri puta više od ukupnih rashoda za javne investicije
План Министарства финансија је да од финансијских институција догодине позајми 129 милијарди динара (Фото Пиксабеј)

Za otplatu kamata i glavnice ministar finansija Dušan Vujović dogodine će morati da obezbedi 675 milijardi dinara, što je 5,6 milijardi evra.

Ipak, to je znatno niže od ovogodišnjih potreba države za finansiranjem. Za te namene država je morala da obezbedi 858 milijardi dinara, odnosno nešto više od sedam milijardi evra.

Posledično, i izdaci za kamate će, sledeće godine, biti niži nego ove. Predlogom državne blagajne planirano je da oni dostignu 117 milijardi dinara, dok su u ovogodišnjem budžetu bili 133 milijarde dinara.

Zajedno sa troškovima otplate glavnice, ti izdaci dostižu oko 16 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ti rashodi su čak tri i po puta veći od celokupnog budžeta Ministarstva prosvete na primer. Za kapitalne investicije republika će dogodine, uključujući i lokalne i pokrajinsku kasu, potrošiti oko 180 milijardi dinara. To znači da će za svoje stare i nove kreditore Srbija morati da izdvoji skoro četiri puta više para nego za javne investicije.

Kako će ministar finansija sledeće godine obezbediti 5,6 milijardi evra vidi se iz Predloga zakona o budžetu koji je vlada usvojila na sednici održanoj 29. novembra.

Od domaćih i međunarodnih finansijskih institucija Srbija će dogodine pozajmiti 129 milijardi dinara, plan je Ministarstva finansija. Kroz emitovanje državnih hartija od vrednosti u domaćoj i stranoj valuti obezbediće se 425 milijardi dinara. U budžetu za 2018. navodi se i to da će Srbija emitovati evroobveznice u iznosu od najviše 121,7 milijardi dinara. I u državnoj kasi za ovu godinu plan je bio da se na ovaj način pribavi 124,5 milijardi dinara. Međutim, Srbija nije izašla na međunarodno finansijsko tržište, jer su potrebe države za zaduživanje bile znatno niže od plana. Da nije sigurno da će naša zemlja sledeće godine emitovati obveznice u stranoj valuti na stranom tržištu može se videti i iz vladinog Predloga budžeta.

„Ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije ili povoljnijih dugoročnih koncesionalnih zajmova, proporcionalno će se smanjivati drugi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i međunarodnom finansijskom tržištu”, navodi se u ovom dokumentu.

Srbija je do sada četiri puta izašla na međunarodno finansijsko tržište. Prvi put je to učinila za vreme vlade Mirka Cvetkovića u septembru 2011. godine. Tada je naša država pozajmila dve milijarde dolara po kamati od 7,25 odsto. Reč je, inače, o desetogodišnjim dužničkim papirima. Nakon toga došlo je do promene vlasti u zemlji, a Srbija je još tri puta emitovala devizne obveznice. Dolarske dužničke papire od 21. novembra 2012. godine, naša zemlja je u potpunosti otplatila pre nekoliko nedelja. Reč je o zajmu od 750 miliona dolara, koje je uz kamatu od 5,25, pozajmio tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić.

Iz ugla javnih finansija posmatrano, za Srbiju će posebno težak biti decembar sledeće godine. Tada na naplatu dospeva milijardu dolara duga. Reč je o dolarskim obveznicama emitovanim 3. decembra 2013. godine, uz kamatu od 5,875 odsto.

Za Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, manji troškovi finansiranja posledica su dva faktora. Prvo, okolnosti na međunarodnom finansijskom tržištu su se promenile, pa se naša zemlja sada zadužuje po nižoj ceni nego pre nekoliko godina. Drugo, to je prva i konkretna korist od mera fiskalne konsolidacije koje je Srbija počela da primenjuje od januara 2015. godine, a koje su tada uključivale i smanjenje plata i penzija.

– Manji troškovi finansiranja su konkretna materijalna korist za poreske obveznike, jer će država taj novac sada moći da iskoristi za neke druge namene – kaže Arsić.

On dodaje da se, generalno, najveći deo tih obaveza odnosi na refinansiranje dospelih kredita, a da su troškovi niži i po osnovu produženja ročnosti. To znači da su neki od skupih kratkoročnih zajmova zamenjeni povoljnijim dugoročnim kreditima, što je dobro jer smanjuje troškove po tom osnovu. 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nikola
Svo hoce vece plate. Profesori, lekari, penzioneri. Jer svi zasluzuju. Ali odakle kad privreda ne proizvede? Sad znate odakle. Pozajmilo se. A kad se kaze nema i nece se pozajmiti, onda je revolucija ukrali nam pare lopovi.
Velja
Nema brige sve će to jedan dobar ,,rolover,, da reši uzmeš nove kredite i to bude još bolje pa od 1.1.2012 do 30.9.2017 dug nam je porasta za samo 10milijardi koji eur gore dole zavisno od kursa eur usd din. Nema brige za to mene samo ovo što su mi penziju smanjili brine hoću li da doživim da mi vrate što sam pomogo ekonomski da država opstane.
Александар Поповић
Све дође на наплату па и кредити које смо узимали као да су џабе. А од ових скоро шест милијарди “еврића” (много би било и да су динари!), да нас ухвати страх. Нашим министри и посланици би пред очима непрестано морали да имају крупно исписано стање наших обавеза, како олако не би акламацијом стварали нове финансијске обавезе.
Vesa D
..u socijalističkoj samoupravnoj državi sviju nas kada su radnici vredno radili i puno zaradjivali a samim stim i država nije se smelo ni pomisliti na strane novce .Suvišak viška vrednosti je se koristio za standard naše vredne radničke klase , našu vojsku , miliciju ,i za sve je bilo para čak i za pune kafane i za muzike je bilo sve do zore..Danas para skoro da nema niko i ako ima iko tom nesmeš ni blizu da se očešeš..Sve novokomponovane državice upadoše u rupu duga do guše sve zarad kapitalizma nekolicine i na račun bede od radničke klase..
Deka Zvonce
Богу хвала да не остављамо наше дугове деци и унуцима!
Метузалем
Потпуно се слажем са Вама, али морам да додам да се нисмо сви задуживали (зна се ко је то радио у наше име).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.