„Zabava miliona” na šalteru za informisanje putnika

Povratnu kartu do Užica ovim večernjim vozom. Izvinite samo, je li taj uveče onaj polazak što delom idemo vozom, a delom autobusom, interesovala se na Glavnoj železničkoj stanici starija Beograđanka.

„Ne, gospođo. Taj voz ide direktno. Dakle, povratna?”, uzvraća šalterska službenica.

„Da, nego samo trenutak. Ako bih uzela povratnu da li bih mogla da presednem u drugi voz, pa da nastavim, neodlučno zapitkuje gospođa.

„Ne razumem vas?! Ako uzmete povratnu ta karta vam je za po jednu vožnju u oba smera”, objašnjava službenica.

„Da, da, dobro, povratnu ću svakako, nego još nešto mi nije jasno...”, neumorno nastavlja usporena gospođa čije zapitkivanje ulazi u ozbiljnu minutažu za šalterske standarde.

„Brate, da li je ovo realno? Četiri reda za kupovinu karte i ja baksuz, ko i uvek, stanem u ovaj najsporiji. E dođe mi da joj kupim kartu samo da se skloni sa šaltera”, cupkajući gunđa mladić prvi iza gospođe.

„Pa, ja kao stao u red gde je bilo najmanje ljudi i gde je najbrže išlo. Vidi sad ovo! Svi u drugim redovima prođoše. 'Ladno će mi pobeći voz zbog bakute”, mršti se momak, odlučivši se da se prebaci u susedni red.

„Ne mogu da verujem. Bakica još propituje. Auuu, ona stvarno ne zna šta hoće. Ma pređite ljudi i vi u ovaj red”, posavetova mladić ostale „sapatnike” pošto je očas posla kupio kartu na susednom šalteru.

Ali, mukama nije kraj. Taman kada je dečko pomislio da mu je pre ulaska u voz ostalo da samo na brzaka proveri na koji je kolosek postavljen, usledilo je novo cupkanje. Na šalteru za informacije.

„Mm... Mmmm. Izvinite...”, dva, tri minuta je dečko stajao na šalteru iako je sa druge strane sve vreme sedeo brkati sredovečni službenik. Radnik „Železnice Srbije”, umesto da daje informacije putnicima, bio je zaokupljen mobilnim telefonom, sa „Jutjuba” je evocirao uspomene na turbo-folk hitove s početka devedesetih prošlog veka i na tada „čuvenu” diskografsku kuću „Zabava miliona”, poznatiju kao ZAM.

Baš kada ga je dečko prekinuo kašljucanjem, kako bi mu skrenuo pažnju da već duže stoji sa druge strane šaltera, brka je zadubljen u svoje misli prelistavao stvaralaštvo pevačice Dragane Mirković

„Reci!”, odbrusi bez persiranja, poluljutito.

„Na displeju se ne vidi gde je postavljen voz za Novi Sad. Na kom je koloseku?”, mirno upita mladić, iako je bio vidno iznerviran zbog nekulturnog ophođenja radnika „Železnice”.

„Pppmbt”, promrmlja službenik ne otvorivši usta i ne gledajući u putnika.

Videvši da se mladić ne pomera, izbeči se bez reči u smislu „Šta ti nije jasno, balavče!”

„Kolosek? Koji kolosek? Nisam čuo šta ste kazali?”, reče dečko sada već vidno spreman i na svađu zbog nekulturnog ponašanja službenika.

„Peeeeeet!”, viknu brka ljut što ne može u toku redovnog radnog vremena da uživa u devedesetim i „zabavi miliona” zbog putnika kome je, eto, baš zapelo da zna na kom koloseku je tamo neki voz....

„Hvala!”, ostade mladić pribran.

„Da ne moram da hvatam voz, sad bih ga prijavio! Kakav bezobrazluk prema putnicima”, poluglasno odbrusi mladić odlazeći sa šaltera.