Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BLOKADA KONDITORA NA HRVATSKOJ GRANICI

Sporni keks proizvela firma „Svit femili”

Superanaliza keksa koji je zaustavljen u hrvatskoj pokazala višak akrilamida, zbog čega će biti uništen, dok ga, prema tvrdnjama iz Ministarstva poljoprivrede, na tržištu Srbije nema
(Фото Пиксабеј)

Keks koji je prošle nedelje zaustavljen na granici sa Hrvatskom zbog povećane koncentracije akrilamida proizvela je domaća firma „Svit femili” iz Beograda, saznaje „Politika”. Superanalizom je utvrđeno veće prisustvo ove potencijalno kancerogene materije, zbog čega će proizvodi biti uništeni. Juče smo komentar tražili od ove firme, ali do zaključenja broja nismo dobili odgovor.

Prema informacijama sa njihovog zvaničnog sajta reč je, kako navode, o proizvođaču najstarijeg makrobiotičkog keksa na ovim prostorima koji izvozi i u Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu, a proizvodi keks i za pojedine domaće trgovce poput „Deleza” i „Metroa” pod njihovom privatnom robnom markom. Prema informacijama iz Ministarstva poljoprivrede, proizvodi iz sporne serije nisu pronađeni na domaćem tržištu.

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, rekao je za naš list da je za Hrvatsku otišlo bez problema pet isporuka slatkiša iz Srbije i da zbog toga nema reči da je u pitanju blokada naših proizvoda, niti da je na pomolu trgovinski rat kako su preneli pojedini mediji.

Domaći konditori su upoznati sa promenama koje donosi uredba Evropske komisije o smanjenju akrilamida u hrani i uskoro će biti zakazana sednica grupacije na ovu temu, saznajemo. Vest o zaustavljanju šest pošiljki krekera i keksa iz Srbije i oko 20 kamiona iz Bosne i Hercegovine, koju je juče objavila „Politika”, preneli su svi značajniji mediji u regionu. 

Stanković: Najugroženija deca
Prof. Ivan Stanković, predsednik Saveta za bezbednost hrane Srbije, objašnjava da trenutno postoji preporuka Evropske unije koja je napravljena za monitoring i uputstvo proizvođačima i predlog propisa koji sadrži referentne vrednosti akrilamida u hrani. – Očekuje se da će ovi propisi biti usvojeni tek u aprilu naredne godine. U ovom trenutku ne postoji propis u EU koji to uređuje. Akrilamid u hrani bi svakako trebalo smanjiti, kako u industriji tako i u domaćinstvu. Sadrže ga namirnice koje su pržene i pečene, a najugroženija su deca – kaže Stanković.

Zašto je blokada samo šest pošiljki slatkiša rasplamsala strasti u regionu. Iako se može posumnjati da su naše komšije pribegle još jednom bescarinskom manevru kako bi oslabile konkurenciju, nije reč samo o tome. Namera Evropske komisije, da u budućnosti hrana koju kupujemo sadrži manje akrilamida, u interesu je svakog kupca ne samo slatkiša nego i kafe, pekarskih proizvoda (hleba, peciva) i posebno proizvoda od krompira (čips) i žitarica. Najveći udar će sigurno biti na konditorsku industriju. Prema podacima iz prošle godine izvoz slatkiša iz naše zemlje skočio je za 20 odsto dok je uvoz pao. Raste izvoz svih vrsta konditorskih proizvoda, i to za četvrtinu, a najviše keksa, biskvita i vafli (24 odsto). Najveća izvozna tržišta su nam i dalje bivše jugoslovenske republike, a posebno Bosna i Hercegovina. Stručnjaci kažu da je od svih tržišta regiona upravo u Srbiji najveća konkurencija među lokalnim regionalnim i multinacionalnim kompanijama. Upravo ovi rezultati i ambicije domaćih proizvođača da se šire u regionu pojedine analitičare navode na sumnju da je postupak Hrvatske ipak nešto više od puke brige za zdravljem potrošača. Tim pre što je sprovođenje uredbe Evropske komisije u povoju i tek se očekuje utvrđivanje novih referentnih vrednosti za prisustvo akrilamida. 

I proizvođači u Bosni i Hercegovini imaju sličan problem. Samo nekoliko dana pošto je Hrvatska sanitarna inspekcija zaustavila šest pošiljki krekera i keksa, Agencija za bezbednost hrane BiH je održala sastanak sa konditorima. U saradnji sa Spoljnotrgovinskom komorom, agencija ih je upozorila da preduzmu sve mere kako bi ovi proizvodi u budućnosti imali što manje akrilamida, a time i bolji prolaz na tržište EU. Kontrole su pokazale da je u proizvodima koji su blokirani na hrvatskoj granici zaista bilo više akrilamida od preporučene granice, a to je problem koji će u budućnosti izgleda imati svi proizvođači iz ove industrije. Kako je zaključeno na ovom sastanku, Agencija za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine će preuzeti tu uredbu i tražiti da se propisi za proizvodnju hrane bez akrilamida unesu u zakonsku proceduru. 

Akrilamid je široj javnosti postao poznatiji 2002. godine kada su ga švedski naučnici pronašli u visokim koncentracijama u pečenoj i prženoj hrani. Još 1994. godine stavljen je na listu potencijalno kancerogenih materija za ljude, a nastaje prilikom prženja i pečenja hrane bogate ugljenim hidratima i mastima. Najviše vrednosti su utvrđene u čipsu, pomfritu, tostu, krekerima, žitaricama i kakaou u prahu. Od tada je asortiman ovih proizvoda samo rastao, zbog čega je EU ove godine u avgustu donela uredbu i strategiju smanjenja rizika. Ovoj regulativi prethodila su istraživanja za smanjenje akrilamida u hrani. Najviše se istraživanja radilo na prerađevinama krompira i žitarica. Utvrđeno je da su najveći problem nastanka akrilamida, u stvari, šećeri u hrani, pa je preporučeno da se u proizvodnji ciljano koriste sorte sa manje šećera. Jedan od zanimljivih podataka je, na primer, da se sušenjem krompira prilikom prženja smanjuje količina akrilamida jer se smanjuje vreme potrebno za prženje. Ključna tačka u kontroli količine ove materije je temperatura prženja, pa je maksimalna preporučena 175 stepeni Celzijusa. 

Međutim, iz istraživanja je jasno da će se u budućnosti sa akrilamidima najteže boriti konditorska industrija. Da bi smanjila koncentracije, ova industrija će morati u proizvodnji biskvita i krekera, šećerne sirupe (glukozne i fruktozne) da zameni saharozom i da izmeni još neke tehnološke procese.

Komentari19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ilic Momcilo
Cuo sam ,sto kaze gospodin Leon Davidovic,da ova supstanca nije dokazivo ispitana.Da li je,ili nije,ne,znam.Ali znam, iz meni poznatih izvora, da je previse ne zdrave hrane na nasem trzistu.Da li je, recimo,riba iz nezdrave vode dobra za ishranu.!? Da li su jevtine,a bogami i neke skupe mesne preradjevine,zdrave i kakvih sve ukusa i mirisa poseduju narocito one na trgovackim akcijama.!?Pronadjite mi zdravu,recimo,srpsku kobasicu,ili domacu,koja kosta 450 dinara.I td.Zasto strucnjaci preporucuju da obavezno oljustimo jabuke.!? Zasto se prodaju umazana i prljava jaja kao domaca,ili "S"klasa.!? Pitanja bezbroj,odgovori kojih je malo, su sumnjivi,ali drugu hranu,na zalost nemamo,jer je novac previse vazan za vlasnike proizvoda.Ovo sa keksom je tu negde.
neko bitan
bavi se malim boginjama
Леон Давидович
Та супстанца настаје у храни на високим температурама већ иознад 120 степени Целзијуса. Препорука је да рерне не загревано изнад 200 степени. Питање је колико свако од нас произведе те супстанце у храни приликом на пример печења или колико га попијемо са кафом у којој такође настаје при пржењу. Дејство акламида на људе заправо није поуздано ни доказано. Доказано је на експерименталним животињама где је дават у далеко већим количинама. То није супстанца која изазива акутно болест већ наводно током дугог узимања хране са тпм супстанцом, дакле хроничном употребом такве хране. То би значило да треба избегавати хрскаву храну попут таквог хлеба, кекса, чипса, кафа итд . мада су докази о штетном дејству још недовољно испитани и доказани.
Рраша Поповић
Припадам групи коментатора која више од 20 г у цењеној "Политици" (20 г од "нормализације" односа Хрватска-Србија),увек истиче да Србија треба да предузима реципрочне мере према другој страни.Тако се ради у нормалном свету.У Србији је ово наопако.Неко пре мене је рекао да су космос и људска глупост безгранични,а ја бих додао "и политика српских политичара у континуитету дужег од 20 г ",којом се Србија сама понижава.
Ema
Ukoliko se keks tog proizvodjaca prodaje i kod nas (a prodaje se), da li ce se izvrsiti kontrola proizvoda i na nasem trzistu?
Mirna Nenadic
"Sigurno."Kao sto se sve kontrolise sto ulazi u trgovine,ukljucujuci otpad od mesa koji se uvozi dok se nasa sela gase i ljudi odlaze iz zemlje.Sve je vise katanaca i korova,a sa druge strane "biznismena" koji proizvode i proturaju kojekakvo i opasno smece.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.