nedelja, 09.05.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 05.12.2017. u 22:00 Jelena Popadić

Udruženja građana baš vole da „popravljaju” položaj žena

Na konkursu Ministarstva rada, novac, između ostalih, dobili Društvo za aktivan razvoj, Centar za strateške prognoze, Centar za trening koji emituje radio- program...
Неки су планирали одржавање округлог стола, неки компјутерско описмењавање (Фото Пиксабеј)

Za unapređenje ekonomskog položaja žena, država je, posredstvom Ministarstva rada, zapošljavanje i socijalne politike, izdvojila tri miliona dinara. Na upravo završenom konkursu novac je dobilo 10 udruženja, a ovih dana u toku je potpisavanje ugovora i uplata odobrenog novca. Međutim, kada se pogleda lista udruženja čije projekte država finansira sa po 300.000 dinara, nameće se pitanje koji su kriterijumi bili presudni za dobijanje maksimalnog broja bodova, kao i novca poreskih obaveznika.

Osim toga, prava je enigma ko će ovih dana potpisati ugovor o realizaciji projekta „Izrada nakita” u ime Društva za aktivan razvoj, koje je država podržala za oko 2.500 evra. Naime, reč je organizaciji koja nije registrovana u Agenciji za privrede registre, niti je pretragom na internetu moguće pronaći bilo kakve podatke o njenom poslovanju ili eventualnim projektima. Ne postoje portal, adresa ili kontakt telefon ovog udruženja, a nepoznat je i osnivač ili zakonski zastupnik ove fantomske nevladine organizacije. Pre desetak dana pitali smo Ministarstvo rada da li je možda ova organizacija registrovana pod nekim drugim, sličnim imenom, ali odgovor još nije stigao.

Inače, neregistrovana udruženja ne mogu da učestvuju u državnim konkursima. Upravo je to i navedeno u javnom pozivu koji je pomenuto ministarstvo objavilo početkom prošlog meseca na temu „Poboljšanje ekonomskog položaja žena”. Pravo učešća na ovom konkursu, kako stoji na portalu resornog ministarstva, imala su isključivo registrovana udruženja građana, sa sedištem na teritoriji Srbije, na kojoj i sprovode svoje aktivnosti.

Ipak, država je ovog puta odlučila da podeli novac neiskusnijim organizacijama, koje nemaju zabeležene aktivnosti, niti projekte koje su sprovodile.

Tako je Grupa za zaštitu životne sredine „Natura et leks”, dobila 300.000 dinara za projekat nazvan „TV rečnik rodne ravnopravnosti”. Napominjemo da je tema ovog konkursa bilo „poboljšanje ekonomskog položaja žena”. Kakva je povezanost između rodne ravnopravnosti, ekologije i ekonomskog položaja žena nismo uspeli da saznamo, jer su bez odgovora ostala pitanja koja smo elektronskom poštom uputili Nini Mudrinić Milovanović, zakonskoj zastupnici Grupe za zaštitu životne sredine.

Milovanovićeva je, inače, bivša televizijska voditeljka, jedno od zaštitnih lica RTS-a tokom devedesetih godina dvadesetog veka. Ona je 2015. godine osnovala pomenutu grupu, koja, ako je suditi po zvaničnim podacima, prošle godine nije imala nikakvu finansijsku aktivnost. Grupa za zaštitu životne sredine, prema podacima APR-a, nalazi se u Ulici Višegradskoj 25 u Beogradu, upravo na adresi Centra za savremenu umetnost „Stratedži art”, čiji je umetnički direktor Nina Mudrinić Milovanović. Nažalost, ostali smo uskraćeni za objašnjenje kako je ona iz sveta televizije i umetnosti stigla u ekološke vode i u oblast rodne ravnopravnosti.

Oko 300.000 dinara dobio je i Centar za strateške prognoze, koji bi trebalo da napravi uporednu analizu dobre prakse za poboljšanje ekonomskog položaja žena. Reč je o organizaciji koja je, prema podacima APR-a, osnovana u decembru 2016. godine.

Prva na listi organizacija koje su dobile novac na ovom konkursu je Centar za trening i edukaciju Žabalj, koja je od ministarstva dobila 300.000 dinara za ostvarenje projekta „Kompjuterom do posla – obuka za žene iz manje razvijenih sredina”.

Pomenuti Centar za trening i edukaciju, koji je osnovan 2008. godine, prema podacima APR-a, bavi se emitovanjem radio-programa. I zaista, ovo udruženje građana pokrenulo je lokalni „Naš radio”, koji ima dozvolu za emitovanje programa Republičke radiodifuzne agencije.

Sa projektom „Kompjuterom do posla” ova NVO dobila je novac i od pokrajinskog Zavoda za ravnopravnost polova. Čak je i iznos dodeljenih sredstava bio isti, okruglo 300.000 dinara. Tako je država, iz republičkog i pokrajinskog budžeta, izdvojila 600.000 dinara za kompjutersko opismenjavanje pripadnica lepšeg pola koje će voditi organizacija koja nema čak ni svoj portal.

Osnivač i zakonski zastupnik Centra za trening i edukaciju je izvesni Miloš Lončar, kojem smo, preko internet adrese radija čiji je vlasnik, uputili molbu da nam pobliže opiše ovaj projekat.

Međutim, odgovori nisu stigli ni od Lončara.

To nas nije preterano iznenadilo, jer Ministarstvo rada nije odgovorilo ni na jedno pitanje koje je pi-ar službi uputila redakcija „Politike” istražujući ovu temu. Jedini odgovor koji smo dobili prošle nedelje, nakon što smo pozvali kancelariju za saradnju sa medijima resornog ministarstva, bio je da je naš zahtev „u proceduri”. Valjda neće još dugo.

Dodatni bodovi za već ostvarene projekte

Prilikom podele državnog novca za projekte organizacija civilnog društva dodatne bodove najčešće dobijaju organizacije koje su već uspešno sprovele određene aktivnosti. Prilikom podnošenja zahteva za učešće na konkursu na temu „Poboljšanje ekonomskog položaja žena” organizacije su morale da navedu iskustvo u realizaciji projekta u vezi sa rodnom ravnopravnošću, kao i godišnje budžete kojima su raspolagali tri godine unazad. Barem je tako navedeno u dokumentaciji dostupnoj na sajtu Ministarstva rada. Međutim, ostaje nejasno kojim se kriterijumima vodila komisija koja je delila novac, jer su znatnu svotu dobile organizacije koje ne samo da nemaju značajnije projekte iz oblasti rodne ravnopravnosti, već nemaju zabeleženu ni bilo kakvu aktivnost.

Komеntari7
f8fd2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Velizar
NVOi i njihovi 'projekti' izgleda postaju sve beskorisniji, besmisleniji i apsurdniji. Izgubili su svoju upotrebnu vrednost, i vise ne sluze bilo cemu konkretnom, osim komicim 'performansima' u cilju propagiranja tudje ideologije i objavljivanju svojih imena u vestima kao opravdanje pred strancima za njihova plemenita 'ulaganja' u 'dobrobit' Srbije? Nikakve koristi od; 'unapredjivanja polozaja zena' time sto ce ih 'nauciti da prave nakit' (ili strikaju dzempere?). To se radilo po najsiromasnijim zemljama u Africi 80'tih i 90'tih. Verovatno jos nisu primetili da su postali predmet viceva i podsmevanja u Srbiji?!
Sasa Trajkovic
NVO su nekada bile pod patronatom svojih finansijera Soroša i sličnih organizacija iz sveta a njihov smisao je bio da rade prljave poslove za koje su bili itekako dobro plaćeni i politički zaštićeni danas i sama Vlada osniva svoje NE vladine organizacije koje rade te iste poslove ali za račun Vlade samo što njih finansiramo svi MI. Naravno da bi se dobio novac moraju se pratiti MODERNI trendovi na tom putu u EU kao što su manjine , ŽENE , ljudi HOMO seksualne orjentacije to je prosto standard i stereotip dosadan ali unosan posao u Srbiji.
Muradin Rebronja
Кажу да је машина за прање веша један од најбољих уређаја који је поправио положај жена. Моја маленкост зна да је угоститељство у функцији прехране становништва безбедном, здравом, укусном, јефтином и профитабилном храном други "изум" који ће поправити положај жена. Елиминисаће потребу да кувају кући јер ћемо све то радити ми, угоститељи. Горе наведена храна се не може припремати кући јер се користи најсавременија технологија и знање. Нарочито ће то бити корисно у непрофитном, институционалном делу угоститељства, од предшколског, школског, студентског, запослених...до домова за остарела лица јер таква храна може и треба да буде нижа за око 50% одсто. Без ПДВ-е 20%, режијских трокова 20% и профита од 10%. Само трошкови материјала (намирница) 30% одсто и рада (запослених) 20% одсто. А туризам (у хотелима) је нешто друго. То је бизнис и ми не продајемо само храну него гастрономски доживљај. Такмичимо се са другим туристичким земљама, ко ће бити бољи, бржи, јефтинији и профитабилнији.
Muradin Rebronja
@ Lela: S obzirom da sam se vratio iz Kanade davne 1979. godine, sa namerom da prenesem znanje i iskustvo koje sam stekao radeći u Šeratonu i završivši najbolje američke škole iz obasti kulinarstva i menadžmenta, konkurišem za najupornijeg ugostitelj na svetu. Ista meta isto odstojanje, želim da prenesem najbolje znanje i tehnologiju (know-how) u svim novonastalim balkanskim državama. A bio sam vlasnik prvog američkog restorana u SFRJ, prvi sa hamburgerima a prvi sa pizzama na Novom Beogradu. Cilj sada je da razvijam ugostiteljstvo (restorani) u funkciji prehrane stanovništa i specifične vrste zdravstvenog turizma, (u banjskim i planinskim hotelima, sada bankrot i u državnom vlasništvu), u funkciji lečenja od prekomerne gojaznosti. U planu je, ako Bog da, da od 1. aprila počnem sa modelom i prototipom restorana za poneti, sa piletinom i krompirima a kasnije još jedan za pizzama. Nakon povratka, ako Bog da, sa sajma ugostiteljstva u Torontu, da se naoružam sa najnovijim informacijama.
Lela
Da li je gospodin naveo ime hotela/restorana? Mozda mesto gde se on nalazi? Mozda sajt? Nista od toga. Samo pise komentar iz delokruga svog rada, koji najbolje poznaje. Kamo lepe srece da svako govori samo o onome sto zna.
Prikaži još odgovora
Лука С. Илић
Из америчких фондација од 2006. године у српски невладин сектор слило се 35 милиона долара. На рачуне 259 организација, новац је стигао од 35 фондација углавном регистрованих у САД-у. Новац је уплаћиван диретно, мимо УСАИД-а и америчке амбасаде. Од 2001. до 2014. помоћ Владе САД-а преко УСАИД-а износила је 721,6 милиона долара, као пише УСА штампа а потврђује америчка амбасада. Подугачак је списак и то је новац који улази у земљу неопорезован и слива се у џепове људи сумњивог педигреа и морала. Нема довољно простора да би се све НВО побројале али су ту по количини добијеног "јудиног новца" незаобилазне "жене у црном" и жене око С. Бисерко и Н. Кандић. Од тога се лепо живи без икавог рада и зато и није за чуђење толики број лоповлука и разбојништава по Србији.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja