Najmasniji losos i skuša

Mnogi izbegavaju da pripremaju ribu jer karakterističan miris preplavi celu kuhinju, a tu je i bojazan da bi neka koščica mogla da zapadne u grlo. Nutricionista Branka Mirković, međutim, ističe da je, bez obzira na to koliko godina imamo, ova namirnica korisna i zdrava za organizam.

– To je najvažniji izvor omega 3 masnih kiselina koje utiču na nivo holesterola u krvi i preventivno deluju na sve bolesti srca i visok pritisak. Osobe koje dva puta nedeljno jedu ribu imaju manje šanse da dožive infarkt i moždani udar – ističe naša sagovornica.

Kada se riba jede redovno smanjuje se i rizik od pojave reumatoidnog artritisa. Morska riba je bogata jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, kao i vitaminima A i Be, veoma bitnim za pravilan rad nervnog sistema. Zato ishrana bogata ribom poboljšava koncentraciju, usporava starenje i propadanje organa, ali nas brani i od negativnog uticaja stresa. Kod mladih doprinosi pravilnom rastu i razvoju. Ako sitnu ribu, papaline i sardele, jedemo zajedno s kostima, dobijamo kalcijum, neophodan telu.

Riba obiluje i belančevinama. Bakalar, recimo, ima istu količinu proteina kao govedina, a prednost je što se nakon ribljeg obroka neće javiti osećaj težine u želucu, što se događa kada jedemo meso.

RIBLjA ČORBA A LA MIKA ALAS
Potrebno je:
1,2 kg glava i skeleta od više vrsta riba (za fond)
1,2 kg mesa ribe (som i tolstolobik)
riblja masnoća
kašika paradajz pirea
1 dl belog vina
začini po ukusu
Za dobru riblju čorbu suština je prethodno napraviti fond ili bazu, po mogućstvu od najmanje pet do šest vrsta riba, odnosno glave i kosture koji ostanu kada se riba filira, jer, kao i za teleću čorbu, kosti daju gustinu. Obično su to som, smuđ, tolstolobik... Jedino se nikad ne stavlja babuška zato što ima određene kiseline zbog kojih čorba može da prokisne. Istovremeno u drugom loncu, na ribljoj masnoći koja ostane kada se čisti riba, dinstati seckan crni luk dok se ne dobije kašasta, želatinasta masa. Onda u to procediti jednu trećinu sadržaja baze ili fonda, po ukusu dodati začine – lorber, biber, alevu papriku slatku i ljutu tucanu, so, vegetu... Kuvati da masa postane kompaktna i da se začini objedine. Onda polako dodati ostatak sadržaja fonda i krčkati najmanje tri sata. Kada uvri voda toliko da ostane dve trećine sadržine, onda se dodatno nivelišu ukusi. Dodaje se vino za kiselost i malo paradajz pirea, ako treba i ljuta paprika da bi bilo pikantnije. Onda se ubacuju očišćeni komadi mesa ribe, a poželjno je i ikra. Som i tolstolobik su glavne ribe čije se meso koristi za riblju čorbu. To treba kuvati samo pet minuta, ali meso ribe prethodno treba malo začiniti po sopstvenom ukusu i ostaviti dva do tri sata da odstoji preliveno vinom da dobije šmek. Kada se meso ubaci ono padne na dno, a kad je kuvano, ispliva na površinu i čorba je gotova.
(Foto M.­ Gorunović)

Mada manje nego morska, rečna riba se takođe smatra izvorom vrednih minerala, poput gvožđa, natrijuma, cinka, selena i joda koji je neophodan za rad štitnjače.

Ribe se, kaže nutricionista, razlikuju po količini masnoće. Samo dva odsto masnoće imaju bakalar, oslić i list, malo masnije su zubatac, sardele i inćuni, u polumasne (od pet do 10 odsto) spadaju tuna i sabljarka. Najmasnije su losos i skuša. Ali, čak i veoma masne ribe su korisne za ishranu ljudi. Mnogi i danas pamte pošalicu „Ko se boji riblje kosti, polaponi u starosti”, koju je davnih dana u knjigu utisaka upisao pesnik Slobodan Marković, zvani Libero Markoni.

RIBA NA LEŠO
Potrebno je:
800 g bele morske ribe (zubatac, list, oslić, škarpina)
glavica crnog luka
5 čena belog luka
veza peršunovog lišća
pola limuna
1 šargarepa
koren peršuna
1 dl maslinovog ulja
nekoliko listova lorbera
so, biber
Ribu staviti u hladnu vodu i dodati sve sastojke osim belog luka, maslinovog ulja i pola vezice peršunovog lišća. Kad se riba skuva na tihoj vatri pažljivo je izvaditi, preneti na tacnu za služenje i prelijte sosom od maslinovog ulja, seckanog belog luka i peršunovog lista.
 (Foto Piksabej)

– Masnoća u ribi omogućava mozgu da koristi hormon serotonin koji podstiče raspoloženje i otklanja uzroke depresije, poboljšava pamćenje, pojačava intelektualne funkcije, a odličan je i kao prevencija Alchajmerove bolesti – potvrđuje Branka.

Naša sagovornica podseća da se na pijaci i u ribarnicama mogu naći razne vrste kvalitetne sveže ribe (na ledu), ali ona prvenstveno preporučuje „divljač mora”, a ne tovljenu, a zaleđenu, poput sardela i papalina, jer su veoma zdrave, a cena im je pristupačna.

Od ribe se mogu praviti razne vrste predjela, paštete, čorbe i supe, paprikaši... Može da se prži, griluje, kuva i peče. Ako nemate vremena ili niste vešti da pripremate ribu, Branka Mirković savetuje da barem dva puta nedeljno jedete sardinu iz konzerve koja je u maslinovom ulju. Dodajte limun i, kaže, imaćete odličan i zdrav obrok.

Mića Đukić, vlasnik beogradske kafane na desnoj obali Save, u kojoj se riblja čorba kuva po receptu matematičara i strasnog ribara Mihajla Petrovića, Mike Alasa, kaže da svi koji žele da uživaju u guštima reke i mora od toga ne treba da prave filozofiju. Sve vrste ribe, kako rečne (som, smuđ, kečiga, pastrmka, moruna, jesetra...), tako i morske (brancin, orada, san pjer, zubatac...), najbolje je pripremati na lešo ili ih peći na roštilju ili na ploči, bez potapanja u fritezu, tako da i dete može da ih jede.