Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KULINARSKE ČAROLIJE

Najmasniji losos i skuša

Nutricionisti podsećaju da masnoća u ribi omogućava mozgu da koristi hormon serotonin zadužen za dobro raspoloženje i pamćenje, a važnu ulogu ima i u prevenciji Alchajmerove bolesti
(Фото Пиксабеј)

Mnogi izbegavaju da pripremaju ribu jer karakterističan miris preplavi celu kuhinju, a tu je i bojazan da bi neka koščica mogla da zapadne u grlo. Nutricionista Branka Mirković, međutim, ističe da je, bez obzira na to koliko godina imamo, ova namirnica korisna i zdrava za organizam.

– To je najvažniji izvor omega 3 masnih kiselina koje utiču na nivo holesterola u krvi i preventivno deluju na sve bolesti srca i visok pritisak. Osobe koje dva puta nedeljno jedu ribu imaju manje šanse da dožive infarkt i moždani udar – ističe naša sagovornica.

Kada se riba jede redovno smanjuje se i rizik od pojave reumatoidnog artritisa. Morska riba je bogata jodom, kalijumom, natrijumom i bakrom, kao i vitaminima A i Be, veoma bitnim za pravilan rad nervnog sistema. Zato ishrana bogata ribom poboljšava koncentraciju, usporava starenje i propadanje organa, ali nas brani i od negativnog uticaja stresa. Kod mladih doprinosi pravilnom rastu i razvoju. Ako sitnu ribu, papaline i sardele, jedemo zajedno s kostima, dobijamo kalcijum, neophodan telu.

Riba obiluje i belančevinama. Bakalar, recimo, ima istu količinu proteina kao govedina, a prednost je što se nakon ribljeg obroka neće javiti osećaj težine u želucu, što se događa kada jedemo meso.

RIBLjA ČORBA A LA MIKA ALAS
Potrebno je:
1,2 kg glava i skeleta od više vrsta riba (za fond)
1,2 kg mesa ribe (som i tolstolobik)
riblja masnoća
kašika paradajz pirea
1 dl belog vina
začini po ukusu

Za dobru riblju čorbu suština je prethodno napraviti fond ili bazu, po mogućstvu od najmanje pet do šest vrsta riba, odnosno glave i kosture koji ostanu kada se riba filira, jer, kao i za teleću čorbu, kosti daju gustinu. Obično su to som, smuđ, tolstolobik... Jedino se nikad ne stavlja babuška zato što ima određene kiseline zbog kojih čorba može da prokisne. Istovremeno u drugom loncu, na ribljoj masnoći koja ostane kada se čisti riba, dinstati seckan crni luk dok se ne dobije kašasta, želatinasta masa. Onda u to procediti jednu trećinu sadržaja baze ili fonda, po ukusu dodati začine – lorber, biber, alevu papriku slatku i ljutu tucanu, so, vegetu... Kuvati da masa postane kompaktna i da se začini objedine. Onda polako dodati ostatak sadržaja fonda i krčkati najmanje tri sata. Kada uvri voda toliko da ostane dve trećine sadržine, onda se dodatno nivelišu ukusi. Dodaje se vino za kiselost i malo paradajz pirea, ako treba i ljuta paprika da bi bilo pikantnije. Onda se ubacuju očišćeni komadi mesa ribe, a poželjno je i ikra. Som i tolstolobik su glavne ribe čije se meso koristi za riblju čorbu. To treba kuvati samo pet minuta, ali meso ribe prethodno treba malo začiniti po sopstvenom ukusu i ostaviti dva do tri sata da odstoji preliveno vinom da dobije šmek. Kada se meso ubaci ono padne na dno, a kad je kuvano, ispliva na površinu i čorba je gotova.
(Foto M.­ Gorunović)

Mada manje nego morska, rečna riba se takođe smatra izvorom vrednih minerala, poput gvožđa, natrijuma, cinka, selena i joda koji je neophodan za rad štitnjače.

Ribe se, kaže nutricionista, razlikuju po količini masnoće. Samo dva odsto masnoće imaju bakalar, oslić i list, malo masnije su zubatac, sardele i inćuni, u polumasne (od pet do 10 odsto) spadaju tuna i sabljarka. Najmasnije su losos i skuša. Ali, čak i veoma masne ribe su korisne za ishranu ljudi. Mnogi i danas pamte pošalicu „Ko se boji riblje kosti, polaponi u starosti”, koju je davnih dana u knjigu utisaka upisao pesnik Slobodan Marković, zvani Libero Markoni.

RIBA NA LEŠO
Potrebno je:
800 g bele morske ribe (zubatac, list, oslić, škarpina)
glavica crnog luka
5 čena belog luka
veza peršunovog lišća
pola limuna
1 šargarepa
koren peršuna
1 dl maslinovog ulja
nekoliko listova lorbera
so, biber

Ribu staviti u hladnu vodu i dodati sve sastojke osim belog luka, maslinovog ulja i pola vezice peršunovog lišća. Kad se riba skuva na tihoj vatri pažljivo je izvaditi, preneti na tacnu za služenje i prelijte sosom od maslinovog ulja, seckanog belog luka i peršunovog lista.
 (Foto Piksabej)

– Masnoća u ribi omogućava mozgu da koristi hormon serotonin koji podstiče raspoloženje i otklanja uzroke depresije, poboljšava pamćenje, pojačava intelektualne funkcije, a odličan je i kao prevencija Alchajmerove bolesti – potvrđuje Branka.

Naša sagovornica podseća da se na pijaci i u ribarnicama mogu naći razne vrste kvalitetne sveže ribe (na ledu), ali ona prvenstveno preporučuje „divljač mora”, a ne tovljenu, a zaleđenu, poput sardela i papalina, jer su veoma zdrave, a cena im je pristupačna.

Od ribe se mogu praviti razne vrste predjela, paštete, čorbe i supe, paprikaši... Može da se prži, griluje, kuva i peče. Ako nemate vremena ili niste vešti da pripremate ribu, Branka Mirković savetuje da barem dva puta nedeljno jedete sardinu iz konzerve koja je u maslinovom ulju. Dodajte limun i, kaže, imaćete odličan i zdrav obrok.

Mića Đukić, vlasnik beogradske kafane na desnoj obali Save, u kojoj se riblja čorba kuva po receptu matematičara i strasnog ribara Mihajla Petrovića, Mike Alasa, kaže da svi koji žele da uživaju u guštima reke i mora od toga ne treba da prave filozofiju. Sve vrste ribe, kako rečne (som, smuđ, kečiga, pastrmka, moruna, jesetra...), tako i morske (brancin, orada, san pjer, zubatac...), najbolje je pripremati na lešo ili ih peći na roštilju ili na ploči, bez potapanja u fritezu, tako da i dete može da ih jede.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.