Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Večna borba čoveka i kamena

Из Врањске се може извозити само љути херцеговачки камен (Фото С. Сабљић)

Bileća – U srcu hercegovačkog krša ugnezdila se Vranjska. Dvadesetak kilometara je daleko od Bileće. Ma kakav vakat bio, u Vranjskoj sve počinje i završava pričama o kamenu, čatrnjama, žuljevima, stradanjima, ali i o duhu koji, ma kako zlo vreme i nedobro bili, nikada nije napuštao gorštake.

Umeju se oni danas i našaliti kako se „iz Vranjske može izvoziti samo kamen ljutac i badnjaci”.

Pod planinom Sitnicom, u toj Vranjskoj, rasulo se šezdesetak naseljenih i, za malo pa, isto toliko zamandaljenih domova. Jasenje, Dlakoši, Oblo brdo, Treslova ... Sve to sija i kad nema sunca. A njega je u Vranjskoj ima više od 250 dana u godini.

Sa kamenom se ovde i u smiraj na počinak odlazilo i u zoru budilo. I majka bi, čedu kad se rodi, prvo kamen stavljala pod glavu, pa ga tek onda mlekom zadojila... Kada se nije imalo ni o čem drugom, pričalo bi se o čoveku i kamenu. Ljubavi ko ljutac stamenoj. I večnoj, dabome.

Svevišnji nam je najviše kamena darivao. Ali nas i bez plodnih vala nije ostavio. Od njih živimo. I otimamo se vremenu, kaže starina Stevo Biberdžić.

Vranjska je nekad davno za Bileću bila „varoš golema”. Kada je u Vranjskoj bilo desetak zaseoka i u njima života, u Bileći , u isto vreme, tek pet-šest kuća. U Vranjskoj su živeli samo oni koji su tu, jednostavno, morali ostati. Drugde nisu mogli ili ih nisu hteli. Tu i takvu Vranjsku vekovima pominju hroničari.

– Ovde su opstali samo hajduci i vuci. Svako je branio svoje i nije se dao. Vekovima se borio za slobodu. Danas se puno priča i o demokratiji. Po meni se demokratija mora nositi u duši. Demokrata je, tako ti ja kontam, onaj ko drugom misli dobro isto kao i samom sebi. Ali misliti dobro samo sebi i više nikom drugom, e tako se ne more – objašnjava osamdesetogodišnji Stevo.

U Vranjskoj se istorija vekovima krvlju pisala. I za svih tih vekova niko i nikada nije okaljao ni obraz ni ruke. Branio je i svetinje. I čatrnje i ono malo plodnih vala i brežuljke na kojima su i danas tri pravoslavne bogomolje – saborni hram Svetog Nikole osveštan 2005. godine, crkva Svetih vračeva Kozme i Damjana i najstarija, Đurđeva crkva. Sagrađena je, vele tako seljani, 28 godina pre Kosovskog boja, i to na mestu gde se nalazila pastirska bogomolja. 

– Mi u Vranjskoj, namerniku ne damo da bude ni gladan ni žedan. Kad ne bi imao gde, u Vranjskoj bi ga i konak čekao. I uvek dobrodošlica kakve je malo gde u ovim našim, kamenim bespućima – uverava Dražen Dunđer.

U Vranjskoj, a isto je i u mnogim drugim sredinama harcegovačkog krša, ne tako davno bilo je oko 400 đaka. Danas samo četvoro. Milica i Zoran po tri, a Predrag i Nenad, čak dvanaest kilometara pešače do škole gde ih čeka učo što makadamom dolazi iz Bileće.

Pričali bi u Vranjskoj i o Čardačini i tamošnjem bratstvu Radovića iz koga, vele tako, poreklo vuče veliki književnik Meša Selimović.

Pričali bi i o nekropoli i stećcima. Kamenim gromadama koje govore da je davno ovde bilo života. Kažu da su tamo negde šezdesetih godina prošlog veka, sa ovog lokaliteta prebacili stećak koji se i danas nalazi pred Zemaljskim muzejom u Sarajevu.

Pričali bi seljani i o lusteru koga je, vrlo davne 1895. godine, Đurđevoj crkvi u Vranjskoj darivao Kosta Kašiković. On i danas visi na svodu stare bogomolje.

Pričali bi u Vranjskoj i o Peku Deliću koji je pored svoje troje dece, a najmlađe ima dvadeset i dve godine, pre nekoliko meseci dobio i četvrto, sina Stefana. Kaže kako mu je bila namera da pokaže drugima da „života ni u Vranjskoj nema ako se na štrikovima ne suše pelene”.

Upoznali bi domaćini namernika sa desetogodišnjim Đorđem koji po prašnjavim sokacima od zaseoka do zaseoka, razdrndanim „stojadinom”, trebinjskih registracija prevozi stare i umorne.

Darivali bi namerniku i bezbroj drugih priča. Ali valja nešto ostaviti i za drugi put. Kada Vranjskoj taj namernik opet dođe u pohode.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.