Utorak, 24.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Dosije: Jerusalim – prestonica dve države i svetinja tri vere

Grad mira i večitih nemira

Зид плача у старом делу Јерусалима (Фото Википедија)

Jedini grad na svetu čija je istorija ispisana po tri svete knjige monoteizma: Talmudu, Bibliji i Kuranu. Riznica svetilišta judaizma, hrišćanstva i islama i poprište surovih obračuna u ime plemenite svetosti. Sukobi se tek očekuju nakon odluke Donalda Trampa da SAD priznaju Jerusalim kao prestonicu Izraela, mada njegov istočni deo i Palestinci vide kao glavni grad svoje buduće države.

Sveti grad u kome se u predvečernjim časovima, kada se tri poziva na molitve kao prepleteni kovit uzviju u zlatasto nebo, osluškuje zvučni sudar svetova. Trenutak kada žagor talmudskih tora po ješivama preseku otkucaji zvona Crkve Svetog Groba a sa minareta se spusti melodični mujezinov glas.

Grad u kome se milenijumima prepliću zemaljsko i nebesko, sveto i profano, rat i mir, dobro i zlo, prvi put se pominje samo slovima J.R.S.L.M. jer hebrejsko pismo ne beleži samoglasnike. Kako se izgovaralo njegovo ime? Jerušalem? Ili Jerušalaim, kako ga danas zovu Jevreji? Jerusalim?

Njegovo ime sugeriše mir: šalom na hebrejskom, salom na arapskom, ali mir je unutar kamenih zidina oduvek bio redak i lomljiv. Češće je bio samo sekvenca fascinantne i bolne istorije ratovanja, omraza i zavada.

Mnogi su kontrolisali Jerusalim: Jevreji, Rimljani, Persijanci, Vizantinci, Krstaši, Arapi, Britanci. Svetinju je svako hteo za sebe.

Jevrejima je Jerusalim mesto koje je car David odabrao, a car Solomon tu izgradio hram. Jevreji veruju da je na mestu Drugog hrama Kain ubio Avelja a Avram krenuo da žrtvuje Isaka. Tu se čeka vreme iskupljenja, kada dođe Mesija.

Rušeći Jerusalim 70. godine, rimski imperator Tit ostavio je Zid kako bi pokolenja podsećao na moć njegovih vojnika da osvoje i unište monumentalnu Solomonovu građevinu. Potporni zid Hramovnog brega dug 485 metara postao je najsvetije mesto molitve Jevreja.

Malo je Jevreja ostalo da bi pred Zidom oplakivalo gubitak svoje prve države. Bio je to početak izgnanstva dugog vekovima. Svaki put kada su Jevreji bili primorani da napuste svoje kultno i političko središte zaklinjali su se da će se vratiti. Jedno od jerusalimskih brda, Cion, postalo je sinonim ne samo grada već i biblijske Zemlje Izrailja, osnov i ime pokreta s kraja 19. veka koji je pozivao da se tu osnuje jevrejska država.

Zid je postao okamenjeni simbol prema kome su tri milenijuma upućivane sve molitve:

            Ako te zaboravim, Jerusalime,

            Neka mi se osuši desna ruka!

Jerusalim je mesto Hristovog uskrsnuća i rođenja nove religije:

Hrišćanima je Jerusalim mesto rođenja nove vere, Agia Polis, Sveti grad, kako ga je nazivao jevanđelista Mateja. Najsvetije mesto hrišćanstva: Stradalni put, Via Dolorosa, koji vodi ka brdu Golgota, mestu Hristovog raspeća gde je u 11. veku podignuta najsvetija hrišćanska crkva – Crkva Svetog groba.

U srcu starog Jerusalima, na impresivnoj platformi iznad Zida, nalazi se prostor elegantne lepote: Al Haram aš Šarif, Plemenito svetilište islama. Još od 691. čine ga Kupola na steni, hram ornamentisanih svodova i pozlaćenog kubeta koje treperi nad čempresima i nad bledim kamenom, najprepoznatljivijim simbolom jerusalimskog horizonta. Tu je i džamija Al Aksa, treća najsvetija posle onih u Meki i Medini. Muslimani, kojima je Jerusalim poznat kao Al Kuds, sveti, nekada su se tokom klanjanja okretali prema ovoj džamiji.

Islam uči da se prorok Muhamed na krilatom pastuvu odatle vinuo u nebo gde mu je Alah pokazao kada i kako da se moli. Otisak kopita na istoj steni Kaina, Avelja i Avrama odrediće vekove konfliktne budućnosti.

U adetima Muhameda zapisano je:

            O, Jerusalime, zemljo koji izabra Alah

            i domovino njegovih služitelja,

            od tvojih zidova postao je svet ono što jeste.

Kada su hrišćani u krstaškom pohodu zauzeli Jerusalim 1099, džamije su pretvorene u crkve koje će čuvati vitezovi tada osnovanog templarskog reda. Onda je slavni kurdski vojskovođa Saladin pobedom nad krstašima 1187. ponovo okrenuo točak istorije.

Stari grad je u međuvremenu podeljen. Razuđeni mozaik vernika i svetilišta. Jevrejima četvrt oko Zida, mesto na kome će pukotine između kamenih blokova muškarci na jednoj, a žene na drugoj strani, puniti ceduljama ispisanih želja.

Hrišćani imaju svoju ali i jermensku četvrt kao posebno priznanje prvom narodu koji je prigrlio Hrista i njegovo učenje prihvatio kao veru države. Muslimani kontrolišu kompleks Plemenitog svetilišta i kvart uzanih ulica ispod njega.

Crnilo matice „haredija”, ultrareligioznih Jevreja koji u crnim kaftanima, pod velikim crnim šeširima ispod kojih vijore kike, hitaju ka Zidu. Hrišćani idu ka Crkvi svetog Groba ili crkvi Jovana Krstitelja, u pravcu grčkih pravoslavnih zdanja iz kojih uticajni patrijarh šalje blagoslove svom stadu. Tamo gde se vijore zastave vitezova malteškog reda a benediktinci lelujaju uskim kamenim prolazima što skrivaju hramove pravoslavaca, katolika i protestanata, etiopskih Kopta, sirskih katolika, asirske crkve… Jermenski sveštenici prekriveni prepoznatljivim crnim kukuljicama. Pobožni muslimani ispunjavaju dužnost pet klanjanja dnevno.

Najstarije bure baruta:

Jedni uz druge vekovima, a pod budnim okom izraelskih snaga reda koje su u ratu 1967. zauzele ne samo Stari grad već i velike delove palestinskih teritorija i Jerusalim proglasile za svoju „večitu i nedeljivu” prestonicu.

Svestan da se radi o gradu koji je najstarije bure baruta, kao i saznanjem da bez dogovora o njegovom statusu nema rešenja arapsko-izraelskog konflikta, svet sedam decenija od osnivanja Izraela odbija da prizna Jerusalim kao glavni grad jevrejske države.

Prvi cionistički lideri, od kojih su mnogi bili sekularni, imali su ambivalentan odnos prema Jerusalimu. Teodor Hercl, osnivač pokreta, video je glavni grad buduće jevrejske države na brdu Karmel, na severu, a i mladi David Ben Gurion, osnivač države Izrael, nije mnogo pažnje pridavao jevrejskoj vezi sa Jerusalimom.

Budući prvi predsednik Izraela Haim Vajcman i emir Fejsala, tadašnji vladar Cisjordanije, današnjeg Jordana, pod čijom je kontrolom bio Jerusalim, pregovarali su 1919. ali neuspešno.

Kada su Ujedinjene nacije 29. novembra 1947. podržale plan o podeli britanske mandatne teritorije Palestine na dve države, jevrejsku i palestinsku, Jerusalimu se predviđalo da, zajedno sa Vitlejemom, postane posebna teritorija pod međunarodnom administracijom, otvorena za sve građane sveta.

Jevreji su prihvatili plan, a Ben Gurion je neuključivanje Jerusalima u jevrejsku državu opisao kao „cenu koja mora da se plati”. Arapi su plan odbili i pokrenuli rat. Kada je potpisano primirje, Izrael je držao zapadni deo Jerusalima, a Cisjordanija istočni, uključujući i Stari grad.

Pokušaji UN da se internacionalizuje status grada propali su jer su i Izrael i Cisjordanija hteli da zadrže oštru podelu. Izrael je zapad anektirao 5. decembra 1948. i proglasio ga svojim glavnim gradom. Jordan je 13. decembra istok proglasio za drugu prestonicu Hašemitske kraljevine.

Usledile su godine napetog status kvo, bez pokušaja UN da nametne rešenje. Jerusalim u svetu nije priznat ni kao deo izraelske ni jordanske teritorije.

Tako je bilo sve do junskog rata 1967. kada je Izrael zauzeo arapski deo grada, čija je teritorija proširena na sever, istok i jug okupacijom okolnih arapskih naselja. Aneksijom istočnog dela i proglašavanjem Jerusalima za „večnu i nedeljivu” prestonicu jevrejske države otpočeo je proces judaizacije palestinske zemlje.

Svet je odbio da prizna unilateralne odluke Izraela prema istočnom Jerusalimu, okupacija je proglašena za ilegalnu, ali od svih prepreka na putu trajnog izraelsko-palestinskog mira, pitanje statusa zgusnutog kvadratnog kilometra teritorije jerusalimskog Starog grada postalo je najkompleksnije.

Hrišćani strahuju da bi prelazak Svetog grada pod kontrolu Jevreja ili muslimana ugrozio njihov status. Od rimskog pape do Vaseljenskog patrijarha insistiralo se na reaktiviranju ideje o međunarodnom statusu Jerusalima. Neuspešno.

Uprkos stavu UN, ubrzo posle stvaranja države Izrael 1948. u Jerusalimu se nalazilo 16 stranih ambasada: tri iz Afrike, 11 iz Latinske Amerike plus Holandija i Haiti, mada prisustvo ambasadora nije značilo de jure priznavanje Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Nakon arapsko-izraelskog rata 1973. afričke zemlje su prekinule diplomatske odnose sa Izraelom (kasnije će ih obnoviti ali će ambasade držati u Tel Avivu). Diplomatska evakuacija preostalih 13 država usledila je 1980, posle odluke Kneseta da Jerusalim proglasi za „potpunu i ujedinjenu prestonicu Izraela”. Savet bezbednosti je ovu odluku osudio kao kršenje međunarodnog prava i pozvao članice UN da povuku diplomatske misije iz Jerusalima.

Blizu 160 država danas ima diplomatske odnose sa Izraelom, ali sve su odbile da ambasade presele iz Tel Aviva za Jerusalim. Uspostavljen je konsenzus da status grada mora da bude dogovoren izraelsko-palestinskim pregovorima. Rasla su očekivanja da će osnivanjem palestinske države Palestinci i Izraelci deliti Jerusalim: istok kao glavni grad Palestine, zapad kao glavni grad Izraela.

Izrael je nastavio da jača svoju poziciju na terenu, a 2014. je donet zakon po kome je za odluku o povlačenju iz dela Jerusalima neophodna super-većina od najmanje 80 poslanika u Knesetu, koji ima 120 članova.

Jerusalim je grad u kome je sve počelo. I nikako da se završi jer svaka promena režima pristupa Zidu, zamena sijalice u Crkvi svetog groba ili postavljanje metalnih detektora na ulazu u Kupolu na steni može da dovede do incidenata sa neslućenim posledicama.

Komentari13
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Алекса Ракић
Одличан текст, као и увек кад га напише Б. Ј. Ипак, у њему је једно непрецизно означавање припадника Етиопске (како кажу: тауахедо) православне цркве коју често, да не би "компликовали" користе и стручни (а Б. Ј. то, свакако јесте). Синтагма "етиопски Копти" није добра. Етиопљани живе у Етиопији. Копти углавном у Египту. Етиопљани нису Копти. Исте су вероисповести, дохалкидонски православци, али Етиопљани нису Копти као што Срби нису Грци. А и једни и други су православци.
Боривоје Банковић
Јерусалим се у Курану не спомиње ни једном.
Nikola
islamski jer je takozvani prorok sanjao da je odleteo tamo jednu noc na magarcu?
Dakic Zeljko
Na Bazelskom kongresu CIONISTA ,pre tacno 150 godina,1869.gdin Teodor Hercl,najavio je povratak u svetu zemlju!Ne samo da su Englezi i SAD,pomogli Jevrejima da se vrate,nego sada traze i svoju prestolnicu,jer tako pise i u Bibliji!Koga je tu briga za muslimane i Palestince?Od svih neprijatelja na Bliskom istoku,gdin Tramp se jos vise plasi jakog Jevrejskog lobija u Beloj kuci!Ovako im je dao ono sto i oni sami ne mogu lako da ostvare,da tako zastiti svoj nesiguran polozaj predsednika!Gdin Soros i "CNN" su mu vec dugo za petama!A reakcija,sukobi sa muslimanima,samo povecava prodaju oruzja!Koga je tu briga za mir na planeti?
Данило
Мир и немир не станују заједно, како у човеку тако и у граду. Ако у себи имате мир ви одмах препознате човека у коме је немир, кога не веже место. Тако људима који имају немир смета присуство мира. Мир и немир су два антагонизма од постања. Шта су пост и молитва? Најмоћније оружје мира. Ко победи немир у себи победио је свет.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.