Sudbina je htela da se vratim na „Dedinje”

Osećam se kao da nisam ni odlazio s Dedinja i da je ovih dugačkih 17 godina zapravo predstavljalo jedan duži godišnji odmor, ističe u razgovoru za naš list profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” kojeg je Vlada krajem septembra postavila na ovo mesto.

Profesor Bojić je lični lekar Vojislava Šešelja, nekadašnji ministar zdravlja, a u javnosti je zapamćen kao nekadašnji član JUL-a, partije Mire Marković. Pomenutom klinikom upravljao je od 1992. do 2000. godine, a smenjen je samo jedan dan nakon svrgavanja Slobodana Miloševića s vlasti.

Neposredno nakon njegovog povratka na „Dedinje” mnogi mediji su izvestili da se ministar zdravlja Zlatibor Lončar žestoko protivio njegovom postavljenju. Međutim, profesor Bojić kaže da nema saznanja o tome.

– Naprotiv, mislim da mi je ministar Lončar svojim javnim nastupom pružio podršku i dao šansu da vodim ovu kuću – kratko je prokomentarisao naš sagovornik.

U razgovoru za naš list najavljuje da će na institutu biti obnovljen program transplantacije srca, a da je nakon njegovog dolaska otvorena peta hirurška sala, koja je godinama nije radila. To znači da se u ovoj bolnici sada može uraditi dodatnih 500 operacija na srcu.

– Naš lekarski tim spreman je da već sutra uradi transplantaciju srca. Takođe, posle pauze od 20 godine, ugradićemo prvo parcijalno veštačko srce kod dva pacijenta. Sproveli smo neverovatan medicinski poduhvat u sferi lečenja srčanih aritmija, poremećaja srčanog ritma. Specijalnim zapušačima prošli smo kroz preponsku venu pravo do srčane pretkomore u koju smo stavili zapušač koji sprečava stvaranje tromba. Taj zahvat urađen je kod tri pacijentkinje, koje se odlično osećaju – kaže direktor „Dedinja”, uz objašnjenje da je reč o intervenciji koja kod nas do sada nije izvedena i koja je veoma skupa, zbog visoke cene materijala. Pomenute tri intervencije obavljene su zahvaljujući donacijama iz inostranstva, ali dr Bojić napominje da se nada da će Republički fond za zdravstveno osiguranje izdvojiti deo sredstava neophodnih za ovaj zahvat. U inostranstvu ta intervencija košta oko 8.000 evra, a kod nas bi, kako kaže, mogla da bude dvostruko jevtinija.

Kada je u pitanju izgradnja nove zgrade instituta, što je bila svojevrsna opsesija profesora Bojića, vlada je uvrstila „Dedinje 2” na spisak investicija od javnog značaja u zdravstvu za 2018. godine. Bolnica je prikupila svu dokumentaciju i zajedno sa Saobraćajnim institutom CIP završava reviziju projekta, nakon čega će biti podnet zahtev za izdavanje građevinske dozvole. Reč je o investiciji vrednoj oko 40 miliona evra.

Bojić napominje da se vratio u svoju kuću i da je na prvom sastanku podsetio saradnike na razloge svog odlaska.

– Istorija će odlučiti šta je revolucija donela „Dedinju”, ali je sudbina htela da se vratim na započeti posao. Veoma mi je važno da zgrada „Dedinja 2” bude završena. Nikada nisam sprovodio revanšizam, tako da sada nemam probleme ni sa jednim zaposlenim – reči su profesora Bojića, koji dodaje da oni koji su ga poznavali nisu imali problem da se naviknu na njegov rad, a ostali se brzo privikavaju.

Na naše pitanje da li se i dalje sprovodi čuvene vanredne kontrole odgovara da zaista ponekad dođe na kliniku u sred noći. Nikoga ne budi, ali, kako kaže, proverava kako bolnica funkcioniše, kakav je odnos prema pacijentima.

– Ne želim da uterujem strah kolegama, već želim da im pokažem kako bi trebalo da se ponašaju prema svakom pacijentu– dodaje naš sagovornik.

Podseća da je rak rana ove ustanove nedostatak prostora. Pacijenti neretko padaju u nesvest zbog nedostatka vazduha u skučenim ambulantama i čekaonicama, a u tim uslovima lakše se prenose i različite infekcije.

Slave četiri decenije postojanja

Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” krajem januara će proslaviti 40 godina postojanja, a profesor dr Milovan Bojić kaže da vidi ovu kuću kao budući nacionalni centar za srce i krvne sudove. Do sada je na ovoj klinici urađeno više od 50.000 operacija na otvorenom srcu, 60.0000 vaskularnih operacija i 100.000 intervencija. Na „Dedinju” je prvi put na prostoru stare Jugoslavije ugrađen pejsmejker, a 1995. godine ugrađeno je prvo parcijalno veštačko srce. Devedesetih godina obavljene su transplantacije srca i jetre, što je ovim pacijentima produžilo život za više od 20 godina. Kada je reč o finansijskom stanju, Bojić napominje da nisu istinite tvrdnje da ga je na računu ove kuće čekalo sedam miliona evra, jer je reč o dvostruko manjoj sumi. To ne znači, kako kaže, da je ova bolnica loše poslovala.