Bojić: Prvi put u Srbiji pacijentu ugrađeno veštačko srce
U Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” urađena je prvi put u Srbiji ugradnja kompletnog veštačkog srca. Novo srce dobio je četrdesetdvogodišnji pacijent iz Beograda, koji se posle ove jedinstvene intervencije oseća odlično. Operacija ugradnje veštačkog srca trajala je oko pet sati, a urađena je zahvaljujući kompaniji „Sinkordija”, koja je donirala oko 200.000 evra da bi ovaj zahvat mogao da bude obavljen.
Novo srce pomoći će pacijentu da provede period od jedne do tri godine, dok se ne pojavi potencijalni donor i obavi klasična transplantacija ovog organa. U izjavi za „Politiku” prof. dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje”, naglašava da je ova intervencija obavljena prvi put u regionu i da postoji veliko interesovanje pacijenata da se ovaj zahvat radi rutinski u ovoj kući. Lekarski tim koji je obavio prvu totalnu ugradnju veštačkog srca predvodio je prof. dr Aleksandar Nikolić, kome je asistirao dr Saša Borović, a učestvovali su i dr Siniša Jagodić, dr Ljubomir Đoković i dr Dragana Košević.
– Totalno veštačko srce ima levu i desnu komoru, zaliske i svoj metod funkcionisanja. Pacijentu kome se ugradi nudi komfor i vraćanje normalnom načinu života. Ovo je naš pionirski poduhvat, ali neće biti jedini, jer planiramo da pokrenemo još dosta novih procedura. Neki pacijenti kažu nam da su spremni da plate intervenciju, samo da dođu do veštačkog srca. Međutim, nadamo se da će država u budućnosti finansirati taj postupak, kao što je slučaj sa drugim vrstama operacija srca – istakao je dr Bojić.
On ističe da su na „Dedinju” potpuno spremni za sprovođenje programa transplantacija srca i da bi već do kraja godine mogli da obave presađivanje organa ukoliko bi se pojavio donor. Takođe, plan je da se 19. decembra, kada se obeležava slava klinike Sveti Nikola, uradi parcijalna ugradnja veštačkog srca, što rade i druge zdravstvene ustanove u Srbiji.
Ovakve intervencije na srcu značajne su za pacijente koji imaju tegobe zbog popuštanja rada srca i predstavljaju jedinu šansu da osoba preživi. Reč je o ozbiljnom stanju do kojeg dolazi zbog poremećaja funkcije ovog organa, što mu onemogućava da zadovolji potrebe organizma za kiseonikom. Ukoliko se problem ne reši, oboleli može da doživi infarkt, da mu se pogorša zdravstveno stanje dobijanjem angine pektoris, mogu se javiti aritmija, problemi sa srčanim zaliscima i mišićem… U Evropi 15 miliona ljudi pati od srčane slabosti, a svake godine ona se dijagnostikuje kod 3,6 miliona osoba.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
