Nedelja, 14.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TV LICA

Vesti su najveći rijaliti program

Nekad nisam imao ambiciju da radim na televiziji. Radio mi je baš drag medij, ali... I najteže mi je bilo kada sam 2001. donosio odluku da li da pređem na televiziju. Osećao sam se kao da sam se odselio u drugi grad – kaže Goran Dimitrijević, voditelj TV Prva
Горан Димитријевић (Фото ТВ Прва)

„Baš ste brzi.”

„I to je važno u ovom poslu”, kaže uz osmeh Goran Dimitrijević, voditelj „Vesti”.

„Već ih uveliko pripremamo, pa je najbolje da sednemo u blizini studija.”

I krenusmo kroz lavirint hodnika Prve TV… A „svoju priču” on počinje   u hodu... Nema se vremena, emisije ne čekaju.

Gorana Dimitrijevića mnogi vole i cene. Ima fino držanje i još bolji glas, a uz to je i veoma vredan: pozajmljuje glas u dokumentarnim serijama, crtanim filmovima, prevodi knjige...

Rođen je Kragujevcu, završio je Filološki fakultet u Beogradu, a sarađivao je sa više omladinskih časopisa pre nego što su ga elektronski mediji uzeli pod svoje. Karijeru je počeo na Radiju B92, 1994. Pet godina je bio voditelj ove radio-stanice, za koju kaže da je bila kao nijedna druga na ovim prostorima, sa specifičnom muzikom i humorom, i vrlo „tvrdim”, prepoznatljivim informativnim programom, koji su uređivali ljudi od autoriteta. Bio je on i jedan od pokretača Vesti B92 na internetu, pripremao ih je na engleskom jeziku. Dugih sedamnaest godina vodio je najgledaniju informativnu emisiju na Televiziji B92, koja je od 11. septembra postala O2 televizija. Priznaje da je u B92 utkano mnogo emocija i uspomena, međutim, ove jeseni krug se zatvorio i on je krenuo ka novim stazama i izazovima. Sada je deo Informativne redakcije TV Prva. Prija mu, kaže, ta promena: urbana je atmosfera i svi novinari su posvećeni poslu.

– Nekad nisam imao ambiciju da radim na televiziji. Radio mi je baš drag medij, ali... I najteže mi je bilo kada sam 2001. donosio odluku da li da pređem na televiziju – kaže Dimitrijević. – Osećao sam se kao da sam se odselio u drugi grad.

Naglašava da je u međuvremenu tehnologija otišla veoma daleko i da je danas na radiju sve kompjuterizovano. Nedavno je, sticajem okolnosti, posle mnogo godina ponovo pripremao kratke vesti za Plej radio i konstatovao da je to sada „druga planeta”. Više nema one opuštenosti koju pamti. Sve je mnogo lakše, a opet sve hladnije.

– Stariji sam, pa možda drugačije sve doživljavam – govori jako brzo, što mu je valjda profesionalna navika. – Za mene je radio bio spoj posla i zadovoljstva, možda čak više zadovoljstvo.

Prevodilac – njegovo drugo zanimanje

Naš studio je u blizini, a ovo je soba za goste, pa predlažem da ovde sednemo. Ovde nikome nećemo smetati... a evo i moje koleginice Ane Mitić. Još je lepša u prirodi, zar ne?

Kako pravi domaćin upoznaje nas sa voditeljkom, sa kojom „radi” „Vesti” u 18 sati. I tako od ponedeljka do petka. Nekad je takve emisije godinama vodio sa Živanom Šaponjom Ilić.

– Za 20 minuta se vraćam u studio – poručuje svojoj novoj koleginici.

Sa Anom Mitić (Foto Aleksandar Krstović)

Iznenadila nas je nedavno njegova izjava u jednoj anketi da nema većeg rijaliti programa od vesti. Šta je pod tim mislio?

S obzirom na to u kakvim vremenima živimo, kaže, kada pogledamo šta nam se dešava na ulicama, u skupštini, šta se dešava u svetu, na američkoj, na evropskoj političkoj sceni, od britanskog bregzita do španske krize, događaja koji su pratili prvu godinu dana rada predsednika SAD Donalda Trampa, za one koji se ozbiljno bave ovim poslom u poslednjih dvadeset godina sve to je svojevrstan rijaliti program. Dakle, ne samo u Srbiji! Zapravo, takva je naša stvarnost, to je život koji danas živimo. Prema tome, vesti su najveći rijaliti šou-program.

– Ja radim u rijaliti programu već godinama. Zato neću učestvovati ni u jednom drugom.

Čujemo da je nekada mnogo više vremena imao za sebe pa je prevodio knjige sa engleskog jezika. Devedesete su bile potpuno drugačije vreme, manje su bile dostupne informacije. Danas je tu internet i ako nešto poželiš to možeš da dobiješ preko „Amazona”, na kućnu adresu. Sarađivao je sa „Samizdatom” i za ovu izdavačku kuću preveo sa engleskog knjigu „Mekmafija – kriminal bez granica”. Reč je o dokumentarno-istraživačkoj knjizi Miše Glenija o organizovanom kriminalu. Poznati novinar, inače dopisnik britanskog „Gardijana” i Bi-Bi-Sija, tri godine je beležio iskaze krijumčara oružja u Ukrajini, perača novca u Dubaiju, narko-dilera u Kanadi, sajber kriminalaca u Brazilu, reketaša u Japanu i mnogih drugih, od „kavijarskih mafijaša” u Kazahstanu do razvijene trgovine marihuanom u Britanskoj Kolumbiji.

Naš sagovornik je preveo i romane „Zemlja smeha” Džonatana Kerola i „Diplomac” Čarlsa Veba, po kome je snimljen istoimeni kultni film. Kaže da ne zna da li bi se bavio ovim poslom da mu to nisu omogućavali uslovi koje je imao na B92. Dugi niz godina priređuje i prevodi članke za časopis „Nacionalna geografija”, na poziv urednika Igora Rila. To radi iz zadovoljstva, sadržaji su slični onima koje je nekad rado čitao u „Politikinom Zabavniku”.

– Radio sam to na televiziji, dopalo mi se, pa rekoh: Hajde da probam!

Sada u svakom broju ponešto prevede. Privlače ga teme iz istorije, geopolitike, arheologije, svetskih religija. One koje odvajaju stvarnost od mitologije. „Nacionalna geografija” je „okean podataka”, stalno se razvija, veli. U poslednje vreme ga fascinira sve ono što se dešava oko putovanja u svemir. Za njega to više ne liči na naučnu fantastiku. Možda ćemo za našeg života biti svedoci toga, iako je tako nešto bilo nezamislivo do pre deset godina. Prati i arheološka otkrića, čita sve što je vezano za Bibliju i mitove. Mnogi „dokazi”, koji su se oslanjali na istorijske činjenice i uzimali se kako istiniti, danas su u stvari mit. Uvek je „zdravo” razdvojiti mit od istine.

Zbog dosadne muve na top-listi „Utiska nedelje”
Naš sagovornik dugo će pamtiti kako se našao na top-listi „Utiska nedelje” Olje Bećković.
– Dok sam čitao vest, pojavila se muva u studiju – priseća se Goran Dimitrijević. – Letela mi je oko glave i usred čitanja vesti stala mi na nos. Mimikom sam uspeo da je malo pomerim, pa se prošetala po nosu. Koristimo antirefleks puder zbog sjaja od reflektora. A taj puder je bio „slatkiš” za jednu muvu. Mogao sam jedino da je oteram rukom, ali... Morao sam da je ignorišem. Niko nije primetio. Po završetku vesti sredio sam je jednim udarcem i dobio aplauz od režije. Čula je to i Olja Bećković i tako sam se našao na listi za najjači utisak nedelje.

Voli rok i sanja putopise

Njegova „tajna” ljubav je i rok muzika. Dosta je sluša i o njoj zna. Voli da čuje mišljenje drugih. Najčešće, „izvori” su mu dragi prijatelji i kolege Ivan Lončarević, autor emisije „Pop depresija”, i Vladimir Skočajić, muzički „guru” mlađe generacije i jedan od naših najboljih rok novinara, kojeg neki pamte po tekstovima koje je objavljivao u „Politikinom Zabavniku”, a danas ga poznaju i kao saradnika Kulturnog dodatka u subotnjim izdanjima našeg lista.

– Sada mi lekari preporučuju da više hodam – poverava nam se. – Sat vremena hodaj, po mogućnošću svaki dan. Kažu mi: bićeš nam zahvalan!

A da li se pridržava saveta?

– Pa, malo sam lenj. Hodam oko bloka, ali malo je to. Ovde sam od 10 do 20 sati.

Pitamo ga šta je potrebno da bi vesti svakoga dana bile i ostale najgledanija informativna emisija...

Podseća da je u komercijalnim medijima rejting „sveta krava”. Osim javnog servisa koji ne mora da se sam finansira, današnje televizije su komercijalne i žive od gledanosti. Sve se trude da budu što atraktivnije. Nažalost, često nije baš tako. Svi bi da budu brži, da imaju sliku sa mesta događaja, pa se tu prave i mnoge greške. Mora da se oseti i puls javnosti, šta ljude posebno zanima, i onda se po toj temi gazi.

Imala li još neke ambicije i planove u vezi sa TV?

Ne, kaže. Nema ambiciju da bude još jedan voditelj tok šou programa. Voleo bi da radi putopise, u tome bi uživao. Putopise koji bi bili spoj vesti, znanja i opšte kulture. Ali sa žaljenjem konstatuje: teško da bi neko to finansirao. Osim, ako postoji nekakav dobrotvor koji bi želeo da tako nešto radi a da od toga ne očekuje zaradu. Jedna lepa, zanimljiva emisija za koju bi gledaoci rekli: što je ono dobro, ali ipak nije mnogo gledano za udarni termin.

U šali kažemo još jednom da brzo govori, a on šaljivo odgovara: „Za to je kriva majka Vera. Ja sam jednostavno takav. Na pijaci me ne prepoznaju po liku, već po glasu. Sećam se da mi je jedan prodavac rekao: „Imate isti glas kao voditelj Dimitrijević.”

Na kraju ne propušta da naglasi kako svih ovih godina najveću podršku ima u supruzi Ani, koja je profesorka u gimnaziji, i ćerki Mili kojoj je 17 godina.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.