Nedelja, 28.11.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Privrednici deset godina čekali poreske olakšice

Usvojen paket zakona, kojim se povećava neoporezivi deo zarade sa 11.790 na 15.000 dinara, ali i uvode pogodnosti za početnike
Увођење подстицаја за почетнике у пословању кључна је новина и једна од најважнијих мера из сета пореских закона (Фото Д. Јевремовић)

Od kako je 2008. godine krenula finansijska kriza gotovo da nije prošao nijedan sastanak predstavnika vlasti i privrede, a da sa druge strane stola nije stigao zahtev da se smanje poreska rasterećenja. Poslednju takvu šansu Srbija je propustila 2010. godine, u vreme kada je ministarka finansija bila Diana Dragutinović, kada je odbijen njen predlog da se smanje nameti na rad i kapital, ali i da se istovremeno poveća PDV. Pre dva dana parlament je usvojio paket poreskih zakona, kojim se povećava neoporezivi deo zarade sa 11.790 na 15.000 dinara. Najveći efekat te izmene odraziće se na oko 350.000 radnika u Srbiji koji primaju minimalnu zaradu. Novim propisima uvodi se i niz olakšica za početnike u biznisu. Kako je juče saopštila vlada, usvajanje ovih propisa omogućiće bolje poslovno okruženje, manje namete za privredu i bolje uslove za veće zapošljavanje.

Dragoljub Rajić, predsednik Unije poslodavaca, kaže da je činjenica da privrednici ove vesti čekaju već deceniju, ali i da ukoliko težimo ka ekonomskom rastu koji je veći od tri odsto onda zahvatanje od privrede mora i dalje da se smanjuje.

– Imali smo obećanje od ministara Dušana Vujovića da od povećanja minimalca, s jedne strane i povećanja neoporezivog dela zarade budžet neće prihodovati i to se i dogodilo – kaže Rajić.

Prema računici Fiskalnog saveta, ove mere će državnu blagajnu koštati 10 milijardi dinara. Međutim, oni dodaju i to da se u naredne tri godine otvara i novi prostor za dodatno smanjenje poreza. Moguće je, dodaju, fino podešavanje poreskog opterećenja rada.

Uvođenje podsticaja za početnike u poslovanju ključna je novina i jedna od najvažnijih mera iz seta poreskih zakona. Ona se odnosi na osobe koje su, u prethodnih godinu dana, završile srednju školu, fakultet ili su, kao nezaposleni, duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Ti podsticaji omogućeni su izmenama Zakona o porezu na dohodak građana i Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Oni koji počinju sa obavljanjem sopstvene delatnosti dobiće dodatni podsticaj, jer će biti oslobođeni plaćanja poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje u godini osnivanja preduzeća i u narednoj godini. Novina se odnosi na zaradu osnivača preduzetničke radnje i plate do devet novozaposlenih osoba, koje takođe moraju da budu tek svršeni srednjoškolci, studenti ili osobe sa evidencije NSZ. Primena mere počinje u oktobru 2018. i važiće za preduzetnike u režimu isplate lične zarade.

Analiza NALED-a pokazuje da uštede, koje će po ovom osnovu ostvariti preduzetnici, idu i do 250.000 dinara godišnje po osobi kod isplate minimalne zarade.

Podsticaji po novozaposlenom radniku ostaće na snazi

do kraja 2019. godine i to tako što će preduzetnici imati pravo na povraćaj plaćenog poreza i doprinosa od 65 odsto do 75 odsto.

Poreski stručnjak Milica Bisić, kaže da je izmenama seta poreskih zakona namera predlagača bila da se pojedinim poreskim olakšicama podstakne zapošljavanje i otpočinjanje novog posla.

Ukoliko se bruto zarada ne menja, zaposleni će kući nositi veću platu. Međutim, ukoliko poslodavac odluči da ne poveća neto zaradu zaposlenom, onda će sebi smanjiti troškove, jer će bruto zarada (sa porezima i doprinosima) morati da bude niža.

– Cilj većine ovih predloženih mera je da se pospeši legalno zapošljavanje, odnosno smanji rad na crno kako bi se poboljšao položaj nezaposlenih, odnosno onih koja rade, ali nisu prijavljeni na obavezno socijalno osiguranje.

Istovremeno predložene mere predstavljaju nastavak reforme poslovnog okruženja čiji je cilj smanjenje rizika i troškova poslovanja – zaključuje naša sagovornica.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Привредник
Апсолутни промашај и продавање магле. Тужно је да се оваква осредња вест пласира као нешто револуционарно. Домаћим привредницима који не држе своје запослене на минималцу ово ништа не значи. Ако хоћете да нам помогнете донесите одлуку да се у наредних 10 година порези и доприноси смање са садашњих 68% на 35%. Нека сваке године смањују по мало. Народ ће имати више пара да троши што значи да ће приход од ПДВ-а скочити.
Radovan
Da li primecujete sta je ovde frapantno ? Pa podatak da u Srbiji 350.000 radnika prima minimalnu zaradu !!!! A nas zavod nam saopstava " Zaposlenost je povećana isključivo kod lica sa nižim i srednjim nivoom obrazovanja, dok je broj zaposlenih sa visokim obrazovanjem smanjen" !!!! Da li gresim ako mislim da su to beraci i drugi sezonski radnici ?? Ovi sa nizim obrazovanjem. A oni drugi (obrazovani) odose svi pa eto otkuda "smanjen broj". Izvinjavam se sto primecujem.
Милан
Значи 10% од 3210 дин је 321 дин ето толико је то растерећење, иначе порезе разне доприносе и свакакве намете плаћате више пута док се на крају не дође до ваше зараде, а онда када троште ту зараду на сваки потрошен динар платићете 20%, ако нешто имате и на то ће те платити порез... због толиког гушења привреда је у јадном стању број запослених у непосредној индустријској производњи осам пута је мањи него 1989.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.