Utorak, 03.08.2021. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Oni su pisali istoriju Guče

Književnik Joviša Slavković dobio dosad nepoznatu fotografiju orkestra iz Graba, načinjenu pre Drugog svetskog rata, koji je svirao na prvom Dragačevskom saboru trubača
Оркестар из Граба на снимку начињеном тридесетих година прошлог века (Фотодокументација Јовише Славковића)

Guča – Dugoveka trubačka tradicija po dragačevskim selima danas je i u svetu čuvena, ali iz zaborava ili skrajnute kutije sa tavana opet izroni neka novost. Ili fotografija načinjena, po prilici, pre 80 i više leta, kakvu je ovih dana dobio Joviša Slavković (80), književnik iz Guče, a u svoje doba direktor Dragačevskog sabora trubača u toj brdskoj varošici.

– Sliku mi je dao Vladan Jovanović iz Rtiju, kućepazitelj u Ilićima, u Grabu. Niko od nas koji smo istraživali istoriju Sabora kao savremenici priredbe nismo znali da ona postoji, pa do sada nije objavljivana. Ovo sad u „Politici” biće prvina – veli Slavković za naš list.

I pripoveda o seljacima sa požutelog snimka...

U narod Drgačeva truba je snažno ušla tek po povratku Srpske vojske sa Solunskog fronta i najpre je osnovan orkestar Davidovića u Dragačici, pa u Dljinu, Pilatovićima, Turici, Rasovcu, Gornjoj Kravarici... Momir Subotić, bivši vojni muzičar iz čačanske Trnave, počeo je na razmeđu 1931. i sledeće godine poduku mladih ljudi i u podjeličkom selu Grab, nagovarajući ih da druguju s trubama. Iz obližnjeg Tijanja dolazio je i Momir Miletić Kopiljak, takođe trupni trubač, a u Grabu su ih odmah prihvatili Kovačevići: braća Selomir i Dragiša i srodnik im Milisav. Bubnjar je bio Slobodan Ilić. Pridružio im se i Dobrosav Radonjić iz Rogače.

– To su ta petorica na slici starostavnoj. Već 1933. kapela je počela da svira na svadbama, obetinama, mobama, saborima. Njihove trube odjekivale su na Petrovdanskom saboru u Grabu, Ilindanskom u Rogači i Malogospojinskom u Goračićima, ili na urancima na Jelici, kod Karaule i Svete vode na Drijenju. Mladi, poletni i daroviti muzičari, Grabljanci su se brzo pročuli, pa su ih čačanski radnici zvali da ih prate o Prvom maju. Redovno su svirali i na panađurima u Čačku, o Jeremindanu i Usekovaniju, zvali su na zaruke u starovlaška sela – besedi Slavković.

Kovačevićima, Iliću i Radonjiću, pred Drugi svetski rat pridružili su se zemljaci Milovan Milinković i Slavomir Šipetić, i Tihomir Milutinović Keko iz Rogače, kao basista. Početkom 1941. orkestar se raspao. Dragiša Kovačević i Tihomir Milutinović pali su u nemačko ropstvo, Selomir Kovačević ranjen je u Makedoniji, a Ilić nije preživeo rat.

Okupili su se, opet, pred jesen 1945. kad su se Dragiša i Tihomir vratili iz zarobljeništva. U obnovljenom sastavu svirali su još Selomir Kovačević, Dobrosav Radonjić, Slavomir Šipetić, Jovo Pajović (bubnjar) iz Jezdine i Sekula Stanković iz čačanske Pridvorice. Kasnije je s trubom počeo da druguje i Rade, sin Šipetićev. Bubnjari su se često menjali: Lazar Kovačević, Radenko Radonjić, Milan Ilić, Vojin Đoković i Radovan Davidović. Njihovo muziciranje u početku je bilo gotovo arhaično, ali duševno i umilno.

A onda je počela, nova, velika povest dragačevskih truba...

– Na Pokrov, 14. oktobra 1961. narod se jutrom pričešćivao u bogomolji Svetog arhanđela Gavrila u Guči, a istog dana u porti četiri zavičajna trubačka orkestra pričestila su se na prvom Dragačevskom saboru trubača. Svaki je bio dužan da odsvira po pet melodija: „Sa Ovčara i Kablara” i „Bledi mesec zagrlio zvezdu Danicu”, a po izboru još dva kola i marš. U orkestru iz Graba bili su Dragiša Kovačević kao kapelnik, Selomir Kovačević, Slavomir Šipetić, Sekula Stanković i Milan Ilić, izveli su kola „bugarka” i „brđanka” i marš „kaplarac” – opisuje Slavković.

Grabljanci su svirali i na drugom Saboru u Guči, a onda se kapela ugasila, jer potomci nisu nastavili stopama otaca.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.