Utorak, 18.01.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
KONDITORSKA INDUSTRIJA PRED IZAZOVOM

Izvoz slatkiša po novim pravilima EU

Od aprila 2018. na snazi nova evropska regulativa koja će gotovo prepoloviti količine akrilamida u hrani. – Stručnjaci sumnjaju da će novi propisi doneti korist za domaće potrošače
(Фото Пиксабеј)

Domaći proizvođači slatkiša moraće do aprila sledeće godine da smanje količine akrilamida (materije koja se stvara prilikom prženja i pečenja) ukoliko žele da nastave izvoz u Evropsku uniju. To bi moglo da donese korist i domaćim potrošačima, mada stručnjaci sve više sumnjaju da će ista pravila naši konditori primenjivati na domaćem tržištu, posebno oni manji koji nemaju ambicije ka izvozu. Dr Danica Zarić, direktorka „Ihis nutricionizma”, za „Politiku” kaže da je nedavno, prilikom zaustavljanja isporuke keksa za Hrvatsku, ovo posmatrano više kao politički problem, a ne kao promene i problem koji će tek pogoditi domaću industriju 

– Regulativa će biti obavezujuća za članice EU, a za Srbiju tek onog trenutka kada prilagodi svoje zakonodavstvo evropskim ili kada uđe u EU. Međutim, proizvođači koji izvoze u EU moraće od aprila 2018. da smanje nivo ove materije u svojim proizvodima – kaže Zarićeva.

Napominje da se proizvođači već sada pribojavaju promena. Zbog toga smatra da su domaće institucije ponovo zakazale i da se ova situacija može porediti sa aferom sa aflatoksinom. 

Eliminacija toksičnih jedinjenja nastalih u toku tehnološkog procesa predstavlja novi izazov sa kojim se suočava prehrambena industrija. EU regulativa donosi dosta promena. Njome će drastično biti smanjene maksimalne količina ove materije u prehrambenim proizvodima. Recimo, indikativna vrednost iz dosadašnje preporuke za čips bila je 1.000 mikrograma po kilogramu, a sada je maksimalno dozvoljena vrednost 750. Za keks i vafl je sa 500 smanjena na maksimalnih 350. Za dečju hranu na bazi žita sa 50 na 40 mikrograma po kilogramu.  

Zarićeva ističe da je Srbija u maju ove godine dobila Nacionalni savet za bezbednost hrane – 10 godina od zakonske osnove za njegovo formiranje. Međutim, ovo je samo još jedan pokazatelj da je to trebala da bude nezavisna institucija – Agencija za bezbednost hrane sa sopstvenim laboratorijama i zaposlenim ekspertima, kakvu imaju sve zemlje u okruženju. 

Ona bi, kaže, morala da se nezavisno bavi preventivom bezbednosti hrane i zdravlja potrošača, a ne posledicama i aferama. Da prati preporuke EFSA i na vreme pripremi proizvođače na promene koje će doći. I, naravno, da okupi stručnjake koji se bave bezbednošću hrane. Primećuje da u savetu ima eksperata medicinske, farmaceutske i veterinarske struke, ali da nedostaju prehrambeni tehnolozi. 

– Kako će sada lekari bez tehnologa da pomognu proizvođačima prehrambene industrije? Kako oni mogu da znaju koje tehnološke promene da primene kako bi se smanjilo prisustvo akrilamida. To nije nimalo jednostavno i zahteva stručan pristup – ističe Zarićeva. 

EU se problemom termičkih toksičnih jedinjenja u hrani bavi od već 17 godina, a mi sporadično poslednje tri godine. Državne institucije su morale da reaguju još pre desetak godina na ovaj problem, da organizuju laboratoriju i kontrole i same proizvođače a ne da ih ostave da se sami snalaze. Prema njenom mišljenju, skupe analize i nespremnost srpskih proizvođača u novonastaloj situaciji dovešće verovatno samo do toga da će veliki proizvođači kontrolisati isključivo proizvode za izvoz. Verovatno će, smatra, mali i srednji proizvođači i dalje proizvoditi za domaće tržište sa visokim sadržajem akrilamida sve dok EU regulativa ne postane obavezujuća i za Srbiju. 

– Eto, mi smo se ovih dana bavili vraćenim proizvodima sa povećanim sadržajem akrilamida iz EU samo u svetlu politike, umesto da smo pogledali kako da pomognemo srpskom proizvođaču prehrambenih proizvoda da uhvati korak sa EU i smanji akrilamid u svojim proizvodima. Smanjenje akrilamida utiče da proizvodi na našem tržištu budu bezbedni, da naša deca jedu proizvode u kojima je ograničen sadržaj ove materije, a ne da kritikujemo zemlje koje nam vraćaju nebezbedan proizvod – ističe Danica Zarić.

Obazrivo sa pečenjem iznad 120 stepeni 

Potvrđeno je da akrilamid nastaje termičkim tretmanom namirnica uz reakciju slobodne amino-kiseline asparagin i šećera (glukoze i fruktoze) u skladu sa Milardovom reakcijom. Ona je dominantan hemijski proces koji formira boju, ukus, teksturu termički tretirane hrane na osnovu visoko složenih reakcija amino-kiselina i ugljenih hidrata. To znači da su u opasnosti svi proizvodi koji se prave na visokim temperaturama (iznad 120 stepeni Celzijusa), odnosno prženjem i pečenjem, a sadrže redukujuće šećere, glukozno-fruktozne sirupe, proteine brašna, krompira. To su proizvodi od krompira (čips, pomfrit), kafa, hleb, fini pekarski proizvodi, medenjaci, krekeri, dečja hrana, žitarice za doručak i dr.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Петар 1
Зашто домаћи, а не српски? Колико ми је познато држава нам зове СРБИЈА, а не Домаћија.
Саша
Заостали кадрови испраних мозгова из СФРЈ ињихови наследници који када им се реч Србија, српски наиђе у вокабулару, стишају тон да је само прошаптају или прогутају, да не ''увреде'' у сред своје домовине досељене несрбе помињањем свог народа. Систематско расрбљавање и уништавање свега сто има везе са Србијом, патриотизмом које траје од 1918, 1945, 1999 и ево до данас не престаје. Доказ су и неизмењени називи улица који само у Србији нису дирани од растурања бивше државе.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.