Utorak, 06.12.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srpski lekar učestvovao u prvom presađivanju materice na svetu

Dr Milan Milenković doprineo da se zahvaljujući ovoj metodi u Švedskoj rodi osmoro dece. – Pretpostavlja se da u Evropi za transplantaciju ovog organa ima oko 200.000 kandidatkinja
Порођај после трансплантације материце је увек царским резом (Фото лична архива)

Beba rođena u bolnici u Teksasu prva je u SAD koja je došla na svet nakon što je majci urađena transplantacija materice, saopšteno je iz Univerzitetskog medicinskog centra Bejlor u Dalasu. Transplantacija je obavljena kao deo kliničke studije koja istražuje nove vrste lečenja neplodnosti za žene koje nemaju funkcionalnu matericu.

Prva beba na svetu koja je rođena na ovaj način „stvorena” je na Univerzitetu u Geteborgu u Švedskoj 2014. godine, gde se tridesetšestogodišnja žena porodila, nakon što joj je materica presađena od šezdesetjednogodišnjakinje sa kojom nije bila u srodstvu. Od tada je u ovoj švedskoj bolnici, zahvaljujući presađivanju ovog organa, rođeno osam beba. U timu lekara koji su izveli ovaj medicinski podvig našao se i jedan Srbin – dr Milan Milenković. Ovaj vrsni doktor radio je u Univerzitetskoj bolnici Sahlgrenska u švedskom gradu Geteborgu, na mestu šefa odseka za kancer i fertilitet i klinici za vantelesnu oplodnju, a trenutno je zaposlen u Univerzitetskoj bolnici Karolinska u Stokholmu.

 

​Poduhvat profesora Branstruma
Ideju o prvoj transplantaciji materice sproveo je profesor dr Mats Branstrum, kada je pre 16 godina u Australiji video dvadesetsedmogodišnju pacijentkinju kojoj je odstranjena materica zbog karcinoma grlića i koja se zapitala da li njena majka može da donira matericu. Po povratku u Švedsku, počeo je da radi na eksperimentima na životinjama a kada su se studije pokazale uspešnim krenula je primena i kod žena. 

Sa kolegama iz Geteborga, sa Harvarda, iz Izraela i Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj ulici u Beogradu, bio je deo tima kada je 26. marta ove godine u Dečjoj klinici urađena prva transplantacija materice u Srbiji i to kada je sestra svojoj jednojajčanoj bliznakinji „darovala” matericu. To je bila prva transplantacija materice u svetu kod jednojajčanih blizanaca.

U razgovoru za „Politiku” dr Milenković kaže da mu je drago što se takav jedinstven slučaj dogodio baš u Beogradu i da je zahvalan profesoru dr Miroslavu Đorđeviću i profesoru dr Zoranu Radojičiću, koji su takođe bili deo tima.

– Sada čekamo da se ostvari cilj i žena dobije bebu. Kada smo počeli da radimo transplantaciju materice bilo je onih koji su pitali zbog čega to činimo kada postoji mogućnost za usvajanje dece a tu su i surogat majke. Objasnili smo da to nije isto i da, na primer, u slučaju surogat majke uspešnost za dobijanje bebe iznosi od 30 do 70 odsto. Transplantacija materice je opcija gde će žena roditi svoje dete – ističe za „Politiku” ovaj ugledni svetski stručnjak.

Transplantacija materice je potrebna kod žena koje su se rodile bez materice, kao i kod žena kod kojih je materica odstranjena zbog karcinoma ili posle porođaja, koje su zbog zdravstvenih problema ostale bez nje, na primer usled zračenja. Sama intervencija vađenja materice je kompleksna i traje 10 do 12 sati, a vraćanje – četiri do šest časova. Pre operacije, pojašnjava on, radi se IVF veštačka oplodnja sa polnim ćelijama žene kojoj se presađuje materica i njenog partnera i embrioni se zamrzavaju. Nekoliko meseci nakon operacije, jedan odmrznuti embrion se vraća u matericu. Kada se dobije potomstvo, materica se odstranjuje. Žene koje imaju donirani organ moraju da uzimaju imunosupresivnu terapiju, osim u slučaju jednojajčanih blizanaca.

– Zasad smo uspeli da pomognemo da se zahvaljujući ovoj metodi u Švedskoj rodi osmoro dece. Od devet pacijentkinja kod kojih je zahvat urađen, kod dve intervencija nije uspela, jedna je dobila infekciju posle devet meseci a druga je imala trombozu nekoliko dana posle operacije. Od preostalih sedam, šest žena je rodilo decu, od toga dve su dobile po dvoje dece, a, nažalost, jedna je imala šest spontanih pobačaja. Pretpostavlja se da u Evropi za transplantaciju ovog organa ima oko 200.000 kandidatkinja. Statistički gledano, jedna od 4.000 žena se rodi bez materice. Intervencija je veoma komplikovana i skupa. U Švedskoj je ceo projekat finansiran putem donacija i kroz naučne fondove. Važno je da se pacijentkinje prate posle zahvata, da imaju obezbeđene lekove, da im se uradi transfer embriona i prati trudnoća. Porođaj posle transplantacije materice je uvek carskim rezom – dodaje dr Milenković, koji je specijalizirao u Kliničko-bolničkom centru „Zvezdara” u Beogradu, a doktorirao je na presađivanju jajnika u Geteborgu.

Starosna granica za doniranje materice iznosi 62 godine, a važno je da kod žene koja je donor nije prošlo više od pet godina od poslednje menstruacije. Do sada su to bile bile majke, sestre, prijateljica, čak i svekrva.

Potomstvo moguće i posle lečenja karcinoma jajnika

Uporedo sa razvijanjem programa presađivanja materice, trenutno radi i na jednom interesantnom projektu koji uključuje žene koje imaju karcinom. Naime, reč je o metodi kada se jajnik operativno odstrani pre početka lečenja karcinoma citostaticima i zračenjem, koji inače imaju negativan efekat na funkciju jajnika, zamrzne se dok se kod žene ne završi proces lečenja raka, a zatim se vrati kako bi žena mogla da ostvari potomstvo. Dr Milan Milenković je do sada uradio nekoliko transplantacija jajnika, što je značajan poduhvat i nada za mnoge obolele žene koje bi želele da dobiju bebu uprkos bolesti koja ih je zadesila u mladosti. U svetu je do sada rođeno oko 100 beba posle ove metode, od toga tri u Švedskoj.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милош Лазић
Пре десетак година професор др Душан Станојевић, тада директор ГАК Народни фронт, припремао се да обави прву трансплантацију материце код нас. Нажалост, не знам да ли је обавио, а ако није, шта га је у томе спречило?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.